Ivan Miler za B92: „Na meni je da izvedem preokret“

Kada je krajem 2009. Ševrolet u ekipu doveo Ivana Milera, pokazalo se da je Francuz bio poslednji činilac koji je timu nedostajao za osvajanje WTCC titula. Miler je potom svom bogatom profilu, koji uključuje svetsko turističko prvenstvo iz 2008, BTCC naslov iz 2003, i deset Andros trofeja, dodao još jednu WTCC krunu i postao prvi čovek koji je šampionat osvajao u automobilima različitih proizvođača (Seat, Ševrolet). S obzirom na ovosezonsku dominaciju Kruza 1.6 turbo, odbrana trona trebalo bi da izgleda kao jednostavna misija, ali u istom timu vozi i Robert Haf...

Aleksandar Babić Svet
Podeli

Zbog čega ove godine nisi najbrži vozač Ševroleta?
„Godina još nije završena! Nisam bio najbrži Ševroletov vozač na početku sezone, ali sezona nije gotova. Ponekad, kao što se meni desilo ove godine, započnem sezonu i nemam problem s brzinom, već je problem u strategiji, pomalo i u sreći. U Monci i Zolderu trebalo je da imam pol pozicije, bio sam dovoljno brz za to, ali sam napravio male greške, krivica je moja. U ovom trenutku, Robu Hafu uspeva sve što pokuša, sreća je na njegovoj strani, ali stvari mogu da se promene, sezona je duga.“

Postoji li još kakav potencijal u Kruzu 1.6 turbo koji još nisi ’otključao’?
„Da, ima potencijala. U Brazilu nisam, ali ako pogledate Zolder i Moncu, tamo sam bio dosta brži od Roba, samo rezultat kvalifikacija nije ispao kako je trebalo. U trkama je problem ako startujete pozadi, pogotovu sa ovim glupim kvalifikacionim sistemom koji ne znači ništa. Uvek sam bio najbrži, dakle onaj koji kreće sa lošijih mesta, a to potpuno menja filozofiju trke.“

U Ševroletu važi naredba da se timski kolega sme napadati, ali se ne sme ugrožavati njegov ostanak na stazi. Da li je i zato teško startovati sa nižih pozicija?
„Da, to je jedan od razloga, ali znate, kad startujem iza svojih kolega jer sam od njih bio sporiji, to mogu da prihvatim, na meni je da budem brz. Ali da startujem iza njih zato što sam bio brži, to je nešto što me muči. To je pravilo, glupo je, ali takvo je i moramo ga prihvatiti. Nažalost, kvalifikacije za drugu trku isuviše su velika lutrija.“

Jasno je da si apsolutno protiv ove godine uvedenog kvalifikacionog sistema. Svi imaju ideju kako bi ga poboljšali, koja je tvoja?
„Razumem poentu i zašto su pokušali da ovo izvedu, ali nisu shvatili da ćemo svi pokušavati da budemo deseti, mislili su da ćemo i dalje forsirati da budemo najbrži. Zašto bismo? Mislim da bi najbolja ideja bila - a da se ne promeni suviše - davati poene za kvalifikacije. Tako ćemo ipak pokušati da budemo na polu, da osvojimo poene, a opet ćemo imati najbrži auto na začelju, što će stvoriti zanimljivu trku. To bi bilo mnogo uzbudljivije i pametnije. Problem je što u ovom trenutku pravila nisu promenjena, još uvek važe i mislim da ih ljudi još ne razumeju.“

Da li ti je Kruz sa dvolitarskim atmosferskim motorom više odgovarao od modela 1.6T?
„Ne, ne sviđa mi se jedan više od drugog, to su pravila, moramo učiniti najbolje u okviru pravila i to je to. Videćemo u budućnosti da li su ta pravila bila dobra ideja. Moram da budem pažljiv kako govorim o ovim stvarima, jer sam zbog toga već dobio po prstima od ljudi koji me nisu razumeli. U ovom periodu ekonomskih teškoća možda nije bila najpametnija ideja menjati pravila, jer nova pravila uvek koštaju novca. Možda će se u budućnosti promena pokazati kao dobra zamisao. Videćemo, nadam se.“

Pitam te zbog ovogodišnjih performansi, možda ti je bolje ležao prošlogodišnji auto.
„Ne, ne postoji ta vrsta problema. U karijeri sam vozio toliko različitih automobila - trke na ledu, jednosede, prototipove, ’Dakar’, turističke automobile, dizelaše, benzince. Nije ta vrsta problema. Ja sam iza, Rob je brz, sve mu dobro ide, Ako ste gledali trke u Monci, ja sam bio daleko brži od njega, ali nisam mogao da preteknem. OK, to je problem kvalifikacija, a moj je posao da budem na čelu, na polu u kvalifikacijama. Dosad sam bio brz svuda, u Zolderu i Monci sam napravio po jednu grešku i to me je koštalo pol pozicije.“

Gde vidiš svoju šansu za preokret? Na nekoj određenoj stazi ili u posebnoj trkačkoj situaciji?
„Treba mi jedan vikend gde će sve biti na mojoj strani. Sada sve ide Robu u korist, što podiže njegovo samopouzdanje i to mu pomaže. Kod mene je naopako - u ovom momentu ne uspeva ništa što pokušavam i ja pomalo gubim samopouzdanje. Takva su pravila sporta, ali na meni je da preokrenem situaciju.“

Kako si rešio da pređeš sa trka formula u trke turističkih automobila?
„Meni je to bilo vrlo prirodno. Trkao sam se u Formuli 2 u Velikoj Britaniji, onda u Formuli 3000. Krajem 1993. nisam imao novca da nastavim u jednosedima i to bi bio kraj moje karijere. Srećom, Ig de Šonak, šef Oreke, zvao me je tokom zime, kazao da mu treba drugi vozač za Francuski superturing šampionat, i pitao da li me zanima. Naravno - nisam imao ništa drugo. Otišao sam tamo i započeo novu karijeru, imao dobre rezultate, prosledio me je u trke na ledu, i tako je išlo dalje. Meni je to bilo prirodno - nisam imao više novca da vozim jednosede, a povrh toga, bio sam plaćen da vozim turističke automobile, pa sam kazao: ’zbogom jednosedi, dobro došli turistički automobili’.“

Postoji li tvoj omiljeni trkački auto?
„Ne postoji omiljeni, uživam u trkanju u svakom automobilu. Rekao bih da u u svakom autu postoje pozitivne i negativne stvari, kao i u svakom šampionatu. Ponekad sanjam o savršenom šampionatu, šampionatu u kojem bih jednog dana imao priliku da imam svoju sopstvenu kategoriju. Izveo bih mešavinu svih serija koje sam vozio u svojoj karijeri. Bila bi mi potrebna i pomoć nekog inženjera, konstruktora, i nekog ko razmišlja o novcu. Još nisam ništa izumeo, ali imam svoje zamisli - napravio bih miks svih serija koje sam vozio, pogledao bih u svaku i pokušao bih da uzmem ono najbolje.“

Da li zahvaljujući Andros trofeju i trkanju na ledu lakše kontrolišeš auto na krugu?
„Ne, nije lakše, trke na ledu su nešto potpuno drugačije, čak bih rekao da su potpuno drugačiji sport. Kad vozite postrance u turističkom automobilu, to nije ništa u poređenju sa trkama na ledu. Na ledu većinu vremena provodimo gledajući kroz bočne prozore. To iskustvo ne pomaže da idete brzo, pomaže kad počnete da proklizavate ili kad imate jako preupravljanje, onda ste naviknuti na pogled i perspektivu. Andros trofej mi verovatno pomaže, ali samo kad sam već u šljunku, ne na pisti. (smeh)

Ti si iz Alzasa, kao i Sebastijan Leb. Koji tamošnji faktor stvara šampione?
„Ne znam... Imamo dobro pivo, ali ja ne pijem pivo. Kiseli kupus? Ne znam zašto. Sve vreme bilo je dobrih vozača, Bob Volek je takođe bio iz Alzasa. Nema tajne. Leb i ja smo u kontaktu, često razgovaramo. On ima mnogo posla u WRC-u, ja imam mnogo posla u WTCC-u. Ne živimo daleko jedan od drugog, nekih 40 kilometara, ali ne posećujemo se. Kad sam kod kuće, ne želim da vidim nikoga iz sveta trkanja, niti da razgovaram o trkanju. Ali, viđam ga kad radim druge stvari. Imam neke ideje o budućnosti s njim, ali to će doći nešto kasnije. U 2008. bila su samo tri svetska šampiona, a dva iz Francuske i iz istog mesta. U 2010. bila su četiri prvaka, a takođe dva iz Francuske. Mislim da je to prilično dobro.“

U poslednje vreme upustio si se u biciklističke trke.
„To je jako skorašnje, počeo sam da vozim bicikle pre dve godine, samo da se održim u dobroj formi. Uživam u tome, mesto gde živim je lepo, ima planina i jezera, lepi su pejzaži. Dopada mi se vožnja bicikla, znači mi i daje mi neki cilj. Prošle nedelje vozio sam 180 kilometara oko Lemanskog jezera. Nikada se nisam trkao toliko dugo, ali pokušao sam. Fizički, možda sam poslednjih 50 kilometara bio mrtav, ali mentalno sam se održao i to je bilo dobro jer sam sebe poterao preko granica. I to mi se dopalo.“

Kakvi su tvoji trkački planovi za blisku ili srednjeročnu budućnost mimo WTCC-a?
„Ove godine radim na tome da, kao i prošle, izvezem Reli Francuske u okviru Svetskog reli šampionata. To još nije izvesno, puno radim da sklopim budžet da to izvedem.“

Šta ćeš voziti?
„To je problem. Neću nastupiti sa WRC autom, troškovi su previsoki. Prošle godine sam vozio WRC auto, ali bio je stari auto (Sitroen Ksara) i bio je prilično jeftin - mada je i kao jeftin bio jako skup. Ove godine svi automobili su novi, ne postoji jeftin auto, pa ću verovatno to izvesti sa S2000 autom, koji je malo jeftiniji. S kojim, to još nije odlučeno. Videćemo.“

Dopao ti se WRC nastup 2010?
„Uživao sam. Stvarno jesam. Voženo je u mom kraju, zaista mi se dopalo i želim da budem tamo ove godine.“