Skandali, suzavac, lov na Đokovića, "bure baruta" – svega je bilo na EURO 2024

Španija je u velikom finalu savladala Englesku sa 2:1 i dokazala da je trenutno najbolja reprezentacija u Evropi, dok je epitet najgore ponela Srbija koja je imala najgori učinak u grupnoj fazi. Da podsetimo, samo jedan postignut pogodak i dva osvojena boda bila su premalo da se prođe dalje u konkurenciji Engleske, Danske i Slovenije.

Optimisti će reći da je 24. mesto bolje nego 29. na prošlom Svetskom prvenstvu u Kataru. Šalu na stranu, ipak će preovladati pesimisti sa razlogom koji su u više anketa na sajtu B92.sport istakli da su "orlovima" pod hitno potrebne korenite promene.

Od vrhuške FSS, preko selektora, do pojedinih igrača... Ali, Dragan Stojković je dobio novu šansu, a njegov izveštaj na osam strana o "70-minutnoj dominaciji" protiv Engleza je dobio maksimalnu podršku.

Tanjug/AP Photo/Antonio Calanni

Dakle, sa Piksijem idemo u novi ciklus, najpre "A" Lige nacija, a zatim i kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u SAD, Kanadi i Meksiku 2026. godine na koje će biti pakleno teško otići.

Dok Srbija 5. septembra u Beogradu čeka novog šampiona kontinenta, knjigu zvanu EURO 2024 ćemo zatvoriti premotavanjem na sve što smo imali prilike da vidimo i doživimo u Nemačkoj tokom prethodnih 35 dana.

Krenulo je mučenjem od strane UEFA, zbog ogromnog propusta sa akreditacijama zbog kog su morali u celu priču da se uključe i nacionalni Savezi.

Profimedia/xRolfxPossx

Burno je bilo i kada je počelo prvenstvo, jer je fudbalska reprezentacija Srbije već u prvoj utakmici uspela da podigne prašinu i ustalasa javnost međusobnim razmiricama. Konkretno, ovog puta na relaciji selektor – kapiten.

Bilo je i lepih scena, poput prijateljskog "obračuna" Srba i Slovenaca, kojim su "odgovorili" na novu "bratiju" između Albanaca i Hrvata.

Zbog toga sam objavio tekst koji je izazvao puno reakcija u celom regionu. I uverio se koliko je lako zapaliti ovo naše balkansko "bure baruta".

Hrvatski mediji su masovno preneli kritike Hrvatima i Albancima, a slovenački likovali baš pred duel Srbije i Slovenije, koji je protekao u najboljem mogućem redu. Civilizovano, baš kao što sam i najavio.

Na ulicama Minhena se vodila "bitka" za Luku Dončića, ali sve u najpozitivnijem sportskom maniru.

Ipak, morala je i ovog puta da ispliva ružna strana našeg mentaliteta. Pet dana kasnije dogodila se tuča Srba sa policijom u čijem sam se epicentru neočekivano našao. Usput i dobio dozu suzavca (ili biber spreja) zajedno sa još nekoliko desetina prisutnih navijača.

Na meč odluke protiv Danske došao je i Novak Đoković, kog sam jurio po celoj "Alijanc areni" (verujte, nije mala) i na kraju ga našao na samom terenu baš u momentu kada je srpskim navijačima krišom pokazao tri prsta. Mala ekskluziva koja je na B92.sport bila veoma gledana.

Posvetio sam se dublje problemu oko navijanja za Srbiju i zbog čega mi ne možemo da imamo ono što, uverili smo se kasnije, imaju Holanđani ili Englezi. "Oranju", subjektivno, dodeljujem nagradu za najbolje i najkulturnije navijače na celom šampionatu.

Upravo sa Englezima sam "ratovao" zbog Novaka Đokovića, dok je sa UEFA trajala bitka do samog finala.

"Orlove" smo ispratili kući uz pravu "mim" scenu i promašeni autobus pokislog Dragana Stojkovića, ali i tekst u kome smo ukazali na njegov dosadašnji mandat. On će, dakle, van svih očekivanja potrajati i u narednom ciklusu na putu ka Mundijalu 2026. godine.

Kada je Srbija ispala, usledila je selidba u oblast Rura i Rajne. Opao je elan, ali ne kod mene, već kod UEFA koja kao da je jedva čekala da se ovo njeno "mučenje" od organizacije završi.

Tako su izgledale i sudije na utakmicama, te prazni dani van njih. Čak je i nebo "plakalo", pa su fan zone morale biti hitno evakuisane.

Onda kada ih je bilo na ulicama, upoznao sam mnoge nacije, njihovu kulturu navijanja i različite načine na koji se evropski narodi raduju fudbalu.

Sreo sam Španca oduševljenog jer dolazim iz Srbije, video Holanđane koji su celu zemlju preselili u Dortmund, Engleze koji mogu da popiju piva koliko ja ne bih mogao vode, ali i Nemce koji nisu više što su "nekada bili"...

Posetio sam i Lukasa Podolskog, odnosno, njegov biznis od 200 miliona evra koji ga je učinio najvećim biznismenom među fudbalerima ili najboljim fudbalerom među biznismenima.

Takođe i razgovarao sa jednim od najpoznatijih italijanskih novinara, Tankredijem Palmerijem, koji je igru Srbije ocenio najvećom sramotom na EURO.

B92.sport/SS

Sve je dobro što se dobro svrši, pa je tako finale, na kraju, ipak donelo pravdu i ostavilo fudbal na Mediteranu, umesto da "ode kući" za koju ne zna već 58 godina.

Vredno pomena je i to da je Lamin Jamal postao najmlađi strelac u istoriji, a Luka Modrić najstariji strelac EURO sa 38 godina i 289 dana.

Kristijano Ronaldo nije uspeo da ga prestigne jer nije dao nijedan gol, ali mu je za utehu ostalo to što je oborio rekord po broju odigranih EP, broju utakmica i minuta provedenih na terenu. Albanac Bajrami je protiv Italije postigao najbrži gol ikada, za 23 sekunde.

I Nemci kao domaćini su pokazali da nisu (više) tako disciplinovani, da dozvoljavaju "sivu ekonomiju", da im vozovi preterano kasne, a pojedini stadioni postaju zastareli. Hteli smo reprizu "bajke" sa Mundijala 2006. a dobili EURO koji se neće dugo pamtiti.

UEFA se osramotila i podbacila u mnogim segmentima: organizaciono, logistički, fudbalski... I to je mišljenje koje je ozbiljno zavladalo i među stranim medijima, ali i igračima, selektorima... Previše je bilo propusta za jednu tako "veliku" organizaciju.

Svima nama ostaje da se radujemo budućim fudbalskim "obavezama" i Svetskom prvenstvu u Severnoj Americi. FIFA, kakva god bila, svoje događaje čini mnogo nezaboravnijim od UEFA.

B92.sport