Nevolja nevolju privlači

S tim da ono selektorovo "nije kome je rečeno, nego kome suđeno je" sada poprima pravi smisao.

Nama definitivno nije suđeno da napravimo veći fudbalski uspeh. Pogotovo ne sa njim na čelu.

• Srbija rekla šta misli – Piksi, odlazi!

Ako sumiramo njegov trogodišnji mandat na čelu "orlova", možda je zaista baš sada pravo vreme da se izljubimo i raziđemo.

Uostalom, više od 30.000 ispitanika na stranicama B92.sport je to nedvosmisleno izglasalo.

B92.sport

Doneo je Piksi ono što je trebalo da donese, "šok terapiju" posle bolnog šamara od Škotske u Beogradu i ostajanja bez još jednog Evropskog prvenstva u nizu.

Svojim slavodobitnim izjavama je podigao fudbalsku naciju, a igračima raširio krila. Jedan od najboljih igrači u istoriji našeg fudbala na čelu nacionalnog tima. Sve naše "zvezde" gledale su u svlačionici u njega kao u Boga.

• Novače, izvini, nismo mi za ovo

Što on, u neku ruku, i jeste bio. Zato ga je pratila ta neka luda fudbalska sreća. Najpre mu se desila ona prva Portugalija na "Marakani" uz povratak od 0:2 i poništenim golom Kristijana Ronalda u poslednjim sekundama.

Potom je bio taličan i u Lisabonu, gde je sve nas uverio da Portugalci ne lete i da nisu nepobedivi. Opet povratak iz minuta od 2. minuta i gol u 90. za plasman na Mundijal. Nebo je bila granica.

Nacija se zapalila, sanjali smo polufinale SP (to su direktno otkrili i igrači), ali je već od prvog velikog takmičenja istina počela da izlazi na videlo.

Tanjug/AP Photo/Antonio Calanni

Početnička sreća je prošla, nedostaci su kao pod lupom bili ogoljeni i Srbija je u Kataru doživela fijasko. U pravom smislu te reči.

Ali, Piksija je i dalje pratila fortuna. I dalje je u svlačionici "plivao" na talasu te pobede na "Da Lužu" i stare fudbalske slave. Međutim, brod su udarali sve veći talasi i rupe u njemu su bivale sve šire i šire.

• Svetla tačka sive Srbije

Voda je počela da nadire, ali je uspela da preživi "bočne vetrove" u vidu Crne Gore i Litvanije. Ni Bugarsku nije Srbija uspela da pobedi, ali je ipak nekako došla do, kaže selektor, istorijskog uspeha.

Da, prvog Evropskog prvenstva posle 24 godine, ali i turnira na kome učestvuje 24 selekcije, što je za osam manje nego kada je Jugoslavija 2000. igrala u četvrtfinalu.

Dakle, ako bismo baš poredili ta dva rezutlata u razmaku od četvrtveka, Srbija je ovde trebalo, ne samo da prođe grupu, nego i osminu finala, da bi mogla da se poredi sa generacijom kada je Piksi bio kapiten u Belgiji i Holandiji.

Ono što jedino jeste uporedivo iz ova dva takmičenja jesu odnosi između selektora i igrača, tačnije, kapitena.

Te 2000. je selektor Vujadin Boškov muku mučio sa, gle čuda, Draganom Stojkovićem. Piksi je dan pred meč sa Slovenijom (3:3) spakovao kofere i rešio da se vrati u Beograd, jer je čuo da neće biti u startnoj postavi.

Poznata priča?

• Stojković kritikovao Bogdanovića: "Informiši se, pogledaj neku utakmicu"

Na istu muku je sadašnji selektor naišao, ali u obrnutim ulogama, kada je Dušan Tadić malo burnije odreagovao posle meča sa Engleskom u kom je igrao od 61. minuta.

"Uuu, pa to nije dobro. Nikako nije dobro!", odreagovao je Stojković čuvši šta je Tadić rekao za njegovu odluku.

Niti je pakovao kofere, niti je pravio haos od toga. Samo je bio iskren. A dva dana kasnije i dovoljno čovek da se izvini pred svima i ego skloni po strani. U svrhu celog tima čiji je kapiten.

"Tu utakmicu nisam počeo, bilo mi je krivo, ali onda mi se dešava na poluvremenu da se kaže ulazite ti i Ilić. Ja se zagrevam tamo, pun gas. Taman da uđem, kaže mi da odmori, samo će Ilić (da uđe, prim.aut). Onda je normalno da ćeš biti povređen. Nisam hteo nikoga da omalovažim, niti uvredim. Hteo sam odgovornost da prezmem na sebe. To je bila poenta priče", poručio je Tadić u utorak uveče.

Kao "nagradu" je dobio da počne meč protiv Slovenije, a onda da brže-bolje u najluđoj taktičkoj zamisli u istoriji Evropskih prvenstava ponovo dobije mesto na klupi.

Zbog toga smo čak umalo videli i suze u očima kapitena Tadića, dok je po 20-30 sekundi ćutao pred mikrofonima i kamerama. Nije hteo i nije smeo ponovo da kaže ono što misli.

"Uh, kako je ovo teško... Samo sekund, izvinite... Ako bilo šta kažem, ispašće da sam ubio čoveka. Mislim da zaslužujem bolji tretman...", pričao je u prekidima Tadić.

• Pobuna u reprezentaciji Srbije

A bilo mu je na "vrh" jezika ono što je isplivalo dan kasnije. Zajedno sa Aleksandrom Mitrovićem, Sergejem Milinković-Savićem i Predragom Rajkovićem je odlučio (još uvek nezvanično, ali dva i dva su uvek četiri), da više ne igra za reprezentaciju dok je Dragan Stojković selektor.

Tako će se priključiti i Nemanji Radonjiću, koji iako je često "na svoju ruku", svojom brzinom je nedostajao ovom timu Srbije.

Starsport

I sve je, makar u ovom ciklusu, krenulo odatle. Nevolja je nevolju privlačila, kao u stihovima iz naslova. A znate i nastavak – svi su ostali isti, baš isti igrači.

Počev od "odjavljivanja" Piksija od strane Radonjića, preko povrede Filipa Kostića, ljutnje Dušana Tadića, bezobrazne greške i partije Mijata Gaćinovića protiv Slovenije, "lakog kasa" nezainteresovanog Sergeja Milinković-Savića, pregršt promašenih zicera Aleksandra Mitrovića, jalovog Dušana Vlahovića, ofsajda Luke Jovića, pa i "teške ruke" za penal sudije Leteksjea... Došli smo sve do konačne pobune četvorice standardnih reprezentativaca i okretanja leđa Stojkoviću.

Možda je, ipak, vreme da mi vidimo leđa selektoru.

• Danci priznali da je Srbija oštećena – čist penal nad Mitrovićem FOTO