UEFA, hvala ni na čemu

Od kako je počelo Evropsko prvenstvo u Nemačkoj, UEFA je pravila greške koje ne spadaju u "fioku" kardinalnih, ali svakako razočaravajućih za tako "veliku" organizaciju.

U samom finišu UEFA pokazuje manjak poštovanja prema novinarima, ali i navijačima i to je postao glavni utisak u poslednjim danima kontinentalnog šampionata.

Sa iskustvom iz Rusije i Katara i susreta sa FIFA, odgovorno tvrdim, da je UEFA svetlosnim godinama daleko od Svetske kuće fudbala.

B92.sport

Na stranu to što se u FIFA "okreće" više novca, ima veću gledanost i bolje sponzore... Sve je to i zaslužila, dugogodišnjim odnosom prema svojim partnerima i onima kojima je posvećena. Sve što UEFA nije.

Već smo pisali o tome da su napravili totalnu pometnju, najpre prema navijačima, potom i igračima, a naposletku i novinarima ovde u Nemačkoj. Čak i selektori su bili ljuti zbog svakodnevnog odnosa prema njima, uključujući i našeg Dragana Stojkovića, potom stratega Turske Vinčenca Montele, i mnogih drugih.

Nama je svakako svejedno. FIFA ili UEFA – Srbija nekako uvek nađe način da ispadne u grupi. Ali, sa FIFA je bilo puno aktivnosti i nikada nije bilo "praznog hoda". Dok sa UEFA neretko i zaboraviš zbog čega si tu i kada se igra sledeći meč. Toliko je "dobro" urađen marketing.

Da se odmah razumemo, i jedna i druga organizacija imaju svoje mane i redovno su na tapetu zbog "nečasnih radnji". Međutim, iz ugla celokupnog paketa koji jedan običan ljubitelj fudbala dobija tokom ovog turnira, sve je to "mršavo" i premalo.

B92.sport/SS

Boli me, prvo kao izveštača, a onda i fudbalskog zaljubljenika, da vidim kako UEFA troši dane između utakmica i ne čini apsolutno ništa da animira navijače, istakne da se sutradan igra polufinale Evropskog prvenstva i da održi tu euforiju u poslednjim danima.

Još me više, na ličnom planu, peče činjenica da su srpske novinare redom odbijali za pristup utakmicama. Ogorčenost postoji, verovatno je razlog i to što Srbija kao reprezentacija i nacionalni Savez imaju takav status kakav imaju.

Ali onda se pokazalo da nikakve selekcije, niti kriterijuma nema. Jer, nema nijednog tačnog argumenta ni u odgovoru na protestni mejl koji sam poslao Evropskoj kući fudbala.

"Imajte na umu da je broj zahteva koji smo dobili premašio kapacitete naših mesta. Nakon pažljivog razmatranja i u bliskoj saradnji sa relevantnim različitim subjektima, kao što su domaćini i nacionalni fudbalski Savezi koji učestvuju, prošli smo kroz arbitražni proces kako bismo pravično dodelili zahteve primljene od predstavnika evropskih medija, kao i svetskih.

Naš tim je temeljno procenio situaciju, uzimajući u obzir različite faktore. Iako smo shvatili da možda nisu svi zadovoljni, budite sigurni da su naše odluke donete imajući na umu pravičnost i efikasnost", glasio je odgovor UEFA.

EPA-EFE/LAURENT GILLIERON

Da, kako da ne, pravičnost vam je uvek bila "srednje ime". Nema, dragi moji, nikakvih provera i evaluacija. Javljaju mi kolege da je akreditaciju za polufinale u Minhenu dobilo njih troje iz iste redakcije, a drugi nijednu.

Drago mi je zbog njih, ako neko treba da ide neka to budu naši. Ali je i to pokazatelj da UEFA nije radila apsolutno ništa, već je samo ponovo "uključila bubanj" i pristup stadionu delila samo putem čiste sreće i "lutrije". Baš kao što je bio slučaj za dobijanje navijačkih karata.

Koliko samo me je prijatelja zvalo i pitalo kako je moguće doći do karte, pošto je UEFA zavrtela imena i nasumično izvlačila dobitnike. Time je direktno pokrenula "crno tržište", jer su ulaznice dobijali oni koji nisu ni imali nameru da idu u Nemačku, već su samo želeli da na tome ozbiljno zarade. Što su i učinili, prodavajući ulaznice za "masne pare".

Zato smo na ulicama Minhena, Gelhenkirzena, Diseldorfa, Štutgarta, Dortmunda videli nikad veći broj "tapkaroša" kako pored policije, najnormalnije, traže lude cifre za kartu. I opet, na kraju, dobili prazna mesta na stadionu.

Bradley Collyer, PA Images / Alamy / Profimedia

I organizacija je bila vrlo skromna. Pored toga što na početku nismo po nedelju dana mogli da podignemo akreditaciju koja je bila proveravana šest meseci unazad, i volonteri su potpuno podbacili. Verujemo, ne svojom krivicom, jer su uistinu bili vrlo ljubazni, ali evidentno needukovani oko svog posla, kao i krucijalnih odgovora koji bi pomogli u radu.

Tako nije bilo šanse da iz prve pronađete ulaz koji vam je bio potreban za mesto na stadionu, dok ljudi sa oznakom UEFA zaduženi da to znaju, nisu mogli mnogo da vam pomognu.

Isto je bilo i u našem slučaju potrage za miks zonom, koju su organizatori izmeštali na parkinge stadiona, a do njih doći bio je kao put do "zakopanog blaga".

Čak su iz UEFA bili toliko neprofesionalni, da su pravili kardinalne greške u informativnim mejlovima koji su svakodnevno išli na stotine novinarskih adresa. Tako smo jednom prilikom obavešteni da će Italijan Danijele Orsato suditi utakmicu osmine finala između Italije i Švajcarske.

B92.net/Stefan Smuđa

Članovi UEFA nisu našli za shodno ni da otključaju "Toi-Toi" toalet pored ulaza u fan zonu u centru Diseldorfa, a kamoli da osmisle neku akciju, podele neke manje nagrade i pozovu navijače da se okupe na tom mestu u utorak i sredu uveče.

Da ne pominjem to da u medija centrima na stadionu neretko nema ni vode, a o hrani možete da razmišljate samo ako spremite minimum 20 evra za iole normalan obrok.

Nije se UEFA potrudila ni da pokloni makar hemijsku olovku sa svojim logom ili bilo kakav predmet vredan uspomene sa šampionata. Toliko ćemo ga i "pamtiti".

Uostalom, zato joj se tako i vraća, sa malo atraktivnih poteza i fudbalom koji će, po svemu sudeći, brzo biti zaboravljen.