Pajović za B92.sport najavljuje nova lica u Radu: "Mitrović mi rekao da ne voli da igra protiv mene"

I tada je stigla pomoć Građevinarima od bivših članova, koji su tokom igračke karijere nosili plavi dres, i kod kojih je proradila iskra koja nije dozvolila da tek tako nestane velikan sa fudbalske mape.

Uključila su se brojna imena, kako na terenu tako i van njega, pa su se fudbalu tako vratili Lola Smiljanić, Andrija Kaluđerović, Milan Perendija, Darko Bjedov, tu je i Aleksandar Pantić... A, među njima se našao i Tomislav Pajović, nekada kapiten i stub odbrane Rada u najslavnijim danima u ovom veku.

Njih predvodi sa klupe Bogdan Korak i posle jesenjeg dela sezone zauzimaju drugo mesto na tabeli, sa bodom manje od prvoplasiranog Vranića.

"Sve je to nekako brzo bilo. Na poziv drugara sam prihvatio to ne znajući šta me čeka. Bilo mi je u početku malo teško, dugo nisam igrao fudbal, možda tri, tri i po godine posle karijere. Trebao mi je neki pokretač da krenem. Na poziv drugara, pogotovo što je u pitanju Rad, nisam više mogao da gledam kako taj klub propada. Krenuli smo svi zajedno, ušli malo u formu i sve je išlo kako treba. Nadam se da će u drugoj polusezoni biti još bolje", počeo je Tomislav Pajović intervju za B92.sport.

Derbi protiv Vranića je doneo mnogo vatre na terenu, ali od svakog igrača Rada se može čuti da je prvo kolo protiv Zaklopače bilo najteže.

"Pa možda ta prva utakmica. Skupili smo se bukvalno, utakmica u subotu, mi se okupili u sredu. Jedan trening, praktično bez treninga. Mi smo bili profesionalci, ali sa dozom straha – da li ćemo izdržati, možemo li, jer je bez treninga teško igrati. Izdržali smo i pametno rasporedili minutažu. Neki su poneli veći teret, neki uskočili, kao ja kad ne može Perendija. Mislim da smo pametno odradili polusezonu."

S obzirom na pauzu koju su imali od velikog fudbala, nije lako vratiti kondiciju.

"Pa najspremniji je Lola Smiljanić. Igrao je mali fudbal, veterane, bio aktivan posle karijere i lako mu je palo. Izgurao je sve po 90 minuta. Perendija isto, Petković, Sale Jovanović… On je najmlađi. Marković je izneo celu polusezonu, Andrija Kaluđerović isto, svaka mu čast – ima višak kilograma, ali to nosi. Sve momke bih pohvalio bez izuzetka."

Teško je organizovati treninge u nižim ligama, zbog privatnih obaveza igrača, ali su i oni sami svesni koliko je bitno da makar jednom-dvaput istreniraju kako bi se izbegle povrede.

"Sad ne treniramo jer je kraj polusezone, ali imali smo po dva treninga nedeljno. Trudio sam se da ne preskačem jer sam znao da bez treninga nema utakmice. Posle sam ušao u formu, ali sam se povredio. Godine nose svoje, ali sitna je povreda. Oporavak tri-četiri dana. Iako je peti rang, intenzitet je jak, teški tereni. Ali sada imamo i obaveze — porodica, deca, ne možeš samo da ležiš i odmaraš. Prijalo mi je ovih šest meseci i nastavićemo tako i u drugom delu sezone."

Nije više ni lako kombinovati utakmice sa obavezama, jer se opet i ovo sve iznenada desilo, a mnogi igrači su uveliko okačili kopačke o klin.

"Zaboravio sam i Darka Bjedova, izneo je veliki teret. On je trener, ja sam trener. Nama su utakmice vikendom, pa sa svoje trčimo na Rad. Ima igrača koji ne mogu na treninge zbog posla pa ne mogu da dignu formu. Ali uspevamo. Dogovaramo se u grupi, nemamo stalan termin – nekad subota, nekad nedelja, nekad ponedeljak. Nekad pitamo protivnike da pomerimo utakmicu i izlazili su nam u susret. Teško je uklopiti i zbog navijača, njima najviše odgovara nedelja. Sve se rešava iz dana u dan. Lola je dvaput leteo iz Grčke da odigra utakmicu i vrati se. Tako da je ono, veliko odricanje."

Jasno je i Pajoviću da ne može da se trka sa mlađim i agilnijim protivnicima, kojih pogotovo ima u ofanzivi u nižim rangovima. Ipak, tu je ogromno iskustvo koje nosi sa sobom.

"Svi protiv nas daju preko maksimuma. Posle se raspadnu pa ih nema par utakmica, ali protiv nas moraju biti u fulu. Pokušavam to pametnije – nemam brzinu za mlađe igrače, pa uzimam dubinu, ne trkam se sa njima. Saigrači mi zatvore leđa kad treba. Ne mogu da se trkam sa 22-godišnjacima, ali mogu da budem pametniji."

Kada je stigao poziv - odgovor se sam nametao.

"Nisam se ni jednog trenutka dvoumio. Samo me brinulo da li ću moći da iznesem. Odeš na mali fudbal pa ti bude teško, a kamoli ovo. Kad prihvatim poziv, ne mogu na pola – moram sto posto. Ljudi očekuju ono što sam bio pre. Ušli smo čistog srca. Možda je bolje što nisam razmišljao mnogo. Prihvatio sam i idem pa šta bude."

Sudije u petom i šestom rangu mahom tek uče posao, pa su greške sasvim normalna stvar, mada, nekada nije lako ostati miran posle određenih odluka.

"Ima i impulsivnih. Uvek pokušavam da im priđem ljudski, ne da im govorim kako da rade, ali da im skrenem pažnju. Sudija je čovek, nekad izgori, krene da se svađa ili vređa. Pokušam da mu objasnim da to ne vodi nigde. On treba da bude primer. Mladi su, uče, greške nisu namerne — nadam se. Njihova greška se najviše vidi, pod pritiskom su. Svi grešimo. Nadam se da su njihove greške slučajne i deo rasta."

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Podrška navijača nije izostala ni u jednom trenutku. A, sigurno je sve bilo emotivno i za Pajovića kada je ponovo istrčao na teren na Banjici pred takvom publikom.

"Mogu da kažem da je to jedna možda i najbolja navijačka grupa u Srbiji. Znam iznutra kako su složni. Vratilo me u prošlost kad sam igrao prvi put za Rad, kad sam bio kapiten, kad smo izborili Evropu. Vezan sam za taj period, mnogo lepih uspomena. To mi je možda najlepši deo karijere u Radu."

Treće poluvreme je neizostavna čar u nižim ligama i koliko god vremena imali, svi se potrude da ispoštuju.

"Pa nismo nešto puno ostajali. Svi su bili domaćinski, gostoprimljivi. Kao kod veterana nekad bude treće poluvreme, uvek se potrudimo da ispoštujemo, ali i mi imamo svoje obaveze koje nekad ne mogu da čekaju. Nijednu ekipu nismo osetili kao neprijateljsku. Svuda su nas lepo dočekali."

Koliko se može videti, Vladimir Volkov ima veliki posao što se tiče stvari van terena, uz Jelenu Polić Stanković, svojevremeno fudbalerka Rada, potom i fudbalski sudija...

"Igrao je prvu utakmicu pa se povredio. Nije uspeo da oporavi list. Imamo grupu, rekao je da će probati da se spremi za drugi deo sezone. Jelena Polić je alfa i omega, sve je na njoj. Ona se vratila, razume se, ima iskustva, mnogo pomaže, ali je preopterećena. Klub nije u situaciji da može da je plaća."

Radi se polako i na pojačanjima za prolećni deo sezone, gde Građevinare čeka trka sa liderom Vranićem. koji beži samo bod.

"Videćemo šta će biti u drugoj polusezoni. Ima momaka koji bi da igraju. Možda i Tomović. Pejčinović je izrazio želju. Tomović bi da završi karijeru u Radu, mada mislim da može još da igra u Superligi. Priča se i za Bosketa Damjanovića. Nama je bitno da se otvori prelazni rok — Rad nije mogao da registruje igrače. Videćemo šta će reći čelni ljudi Rada."

Pamti se izlazak Rada u Evropu u sezoni 2011/2012. Tre Pene iz San Marina je lako preskočen, ali je Olimpijakos Volos u narednoj rundi kvalifikacija za Ligu Evrope bio bolji od ekipe sa Banjice.

"Nesrećno smo ispali od Volosa. Nismo igrali na našem terenu, igrali smo na Obiliću. Da smo bili na našem, možda bi ambijent bio drugačiji. Želeli smo mnogo, sledeći protivnik bio bi Pari Sen Žermen koji je tad tek rastao. Volos je bio kvalitetan. Jedan gol je odlučio. Ovde smo izgubili 0:1, tamo igrali 1:1", rekao je Pajović i prisetio se tadašnjih saigrača:

"Kojić, Andrić, Todorovski, Čotra, Jovančić, Bata Delić… imali smo stvarno dobru ekipu. Milan Mitrović. Bio je tu i Luka Milivojević. Rade Koković je otišao. Bio je i Borjan sezonu pre. Danilović je branio protiv Volosa. Imali smo odličan tim i svi su napravili karijere."

Partizan je već osam godina bez titule, a šest bez ijednog trofeja. Sa druge strane, Rad je bio pred gašenjem i na kraju je završio u petoj ligi. A oba kluba imaju posebno mesto u srcu kod Pajovića.

"Dva kluba koja su obeležila moju karijeru. Dete sam Partizana, imam lepe uspomene. Potpisao sam profesionalni ugovor, bio na pozajmicama, pa otišao u Rad i tamo mi je baš leglo. Poklopilo se da su i Partizan i Rad pali. Učestvovao sam u oporavku Partizana, bio potpisnik apela bivših igrača."

Nastavio je štoper u dahu...

"I uticalo je da se smeni uprava. Mislim da sada ide na bolje. U Radu drugi put pokušavamo da klub vratimo na noge i mislim da smo uspeli. Javnost u Srbiji reagovala je euforično. Ušli smo čistog srca, ne znajući šta nas čeka. Mnogi bivši igrači, treneri, navijači, simpatizeri uključili su se. Rad je specifičan klub, homogena sredina, sve se radi iz ljubavi. Poštovan sam tamo. Sve kategorije imaju lepa sećanja na klub."

A, kada bi Rad mogao da se opet stane na zdrave noge?

"Pa sigurno da je… koliko je Rad tavorio, toliko mu treba za oporavak. To nije nedostižno. Klub zaslužuje da se vrati. Bilo bi dobro da dođe čovek koji voli klub i uloži sredstva. Možda i država. Treba mnogo rada i novca, ali neko ko voli fudbal može videti interes, kroz reklamu i podržati Rad."

Izneo je i svoje viđenje oko "novog" Partizana, koji se bori za titulu, međutim, ostao je odmah na startu bez trofeja u Kupu, što je bila realnija meta u ovom trenutku.

"Pa meni deluje da je mnogo bolje sada. Ima prostora za napredak, ali Partizan se pomerio sa mrtve tačke. Opet je konkurentan za titulu. Ranije se titula gubila na polusezoni. Blagojević je radio dobar posao. Dva kiksa su splet okolnosti. Mlada ekipa, pad forme, umor. Znam i Nešu Stojakovića, profesionalac. Zvezda je na višem nivou, ali Partizan se drži. Bilo bi dobro osvojiti titulu ili Kup da se probude navijači. Najviše mi se sviđa Milošević, špic. Oduševio me. I Ugrešić. I mali štoper Simić – dobar sa loptom, brz, hitar, bezobrazan fudbalski. Ta deca će napraviti karijere", rekao je 39-godišnji defanzivac i dodao kako mu je sve izgledalo prethodnih godina:

"Pa bilo mi je teško. Nervirao sam se i dalje se nerviram. Navijač sam, šta da radim. Zvezda je bila neprikosnovena, ne mirimo se, ali navijamo."

Pajović se "kalio" u prvom timu Teleoptika i ne zaboravlja taj stepenik u karijeri, koji mu je kasnije mnogo značio. Partizan se sada ponovo vratio toj praksi, koja daje rezultate.

"Teleoptik je uvek bio uskočna daska. Proveo sam tri godine tamo i bio lep period. Ne znam sada situaciju — neki mladi neće u Teleoptik, drugačije vreme. Ali mislim da treba igrati sezonu u seniorskom fudbalu. Možda Teleoptik bude i druga liga. Druga liga bi bila idealna za razvoj. Manji pritisak, greške se praštaju. Seniorski fudbal otvara oči. Teleoptik bi bio idealan za razvoj mladih. Bilo bi dobro da uđu u drugu ligu. Mare Jovanović je sada došao, moj zemljak. Želim mu sreću. Malo nas je život razdvojio, ali smo u korektnim odnosima. Moj prijatelj, zajedno smo na licenci. Znamo se od detinjstva."

Bilo je momaka iz Arilja koji su išli putem Pajovića i Jovanovića, a poslednji se izdvaja Filip Stevanović, kom je karijera trenutno u padu, iako je nagoveštavao velike domete kada se pojavio.

"Nisam imao posebnu ulogu. Možda sam bio prvi iz Arilja pa sam otvorio put. Momci su bili talentovani i kvalitetni. Mogu da kažem da Arilje i Partizan uvek imaju dobru saradnju. Mnogi su prošli taj put. Ima puno talentovane dece u tom kraju. Pratio sam Stevanovića u Partizanu. Posle je otišao u Siti, pa karijera krenula nizbrdo. Mislim da bi mu povratak u Partizan bio najbolji potez. Mlad je. Treba mu dobar novi korak. Bio je reprezentativac. Mislim da može nazad na pravi put. Ima tek 23 godine. Sad je u Belgiji, Lomel. Liga je dobra, razvojna, ali puna talenta. Mora da trenira kao životinja - trening je sve."

U posebnom sećanju je osvojen šampionski pehar sa Partizanom, kada je titula obezbeđena pogotkom Miloša Jojića u 90. minutu iz slobodnog udarca.

"To mi je bio najlepši momenat u karijeri. Došao sam iz Šerifa na pozajmicu poslednji dan prelaznog roka. Partizan nije bio finansijski dobro, imali su pravo otkupa, ali nisu uspeli posle da me otkupe. Osvojili smo titulu tada. Zvezda je prišla na dva boda, pričalo se svašta tada po čaršiji. Sebi sam rekao: da osvojim titulu, ne moram nikad više da igram. Kad je Jojić dao gol, kao da sam se ponovo rodio. Neopisiva sreća."

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Prisetio se i Aleksandra Mitrovića, koji je posle te titule otišao u Anderleht za pet miliona evra.

"Bilo je dosta talentovanih igrača. Mitrović me oduševio. Mlad, bukvalno. Na treningu smo imali mnogo duela. Tukli smo se fer. Rekao mi je: 'Ne volim protiv tebe', ja njemu isto. Bio je jak, sjajan u skoku, voleo duel. Eksplodirao je tih šest meseci i videlo se da će napraviti karijeru."

Prošao je Pajović kroz školu Partizana, koja je zahvaljujući tim generacijama i trenerima postala priznata u Evropi.

"Omladinska škola Partizana je uvek kvalitetna. Nekad generacije nisu iste, ali jedna uvek 'iskoči'. Ovi momci su dokaz. Marinković i Sulejmani su prošli školu, radni su i pošteni. Finansije su problem, ali rade dobro. Teško je parirati Crvenoj zvezdi koja je finansijski mnogo nadmoćnija, međutim, imaju oni svoj način kako da se izbore sa tim i deluje mi da im dobro ide."

Tokom karijere je radio i sa Markom Nikolićem, baš u Radu, koji je tada skrenuo pažnju na sebe, a kasnije preko Vojvodine obezbedio sebi odlazak u Partizan.

"Tad je bio mlad trener, ostavio jak utisak. Znao je u svakoj situaciji kako da reaguje. Nije imao šablone. Bio je odličan za mlade igrače. Znao je da nam uđe u glavu, bio dobar psiholog. Nije slučajno tu gde je sad. I znao je da podvikne kad treba. Znao se prilagoditi. Imao sam mnogo trenera — Vermezović, Rašović, Švaba Milanović, čika Trba, Blagoje Paunović, Zvonko Živković… svi su ostavili nešto. Da ne zaboravim i strane trenere, čak sam kratko radio i sa Barakom Baharom u Izraelu."

Trenersku stranicu je otvorio u mlađim kategorijama Rada, a poslednji angažman u seniorskom fudbalu imao je u Studentskom gradu, gde je bio asistent, pa glavni trener.

"Krenuo sam pre tri godine da se bavim tim poslom. Naravno da imam ambicije. Ne žurim. Želim umeren razvoj, ne brzu uzlaznu pa brzu silaznu putanju. Kontinuitet cenim najviše. Radio sam pionire, kadete, seniorski fudbal, bio sam i samostalan trener. Seniori su nestabilni. Još vagam. Privlači me seniorski fudbal, ali trenutno sam u školi fudbala Lacio kod drugara kao koordinator i trener. Lepo mi je i videćemo koja je sledeća stanica", zaključio je Pajović u razgovoru za naš portal.