Šta dalje – čemu da se nadamo?

Kada u reprezentaciji imate dvostrukog MVP-ja NBA lige, dvostrukog MVP-ja Fajnal-fora Evrolige, neke od najboljih evroligaških igrača, selektora koji je bio prvak Evrope i sveta, jasno je da je sve osim zlata neuspeh.

Međutim, poslednja dva velika turnira i debakl u kvalifikacijama za Olimpijske igre su nam na bolan način pokazali da smo počeli da posmatramo košarku na pogrešan način.

Nisu bitne ni MVP nagrade, ni statistika, ni visina ugovora ni imena klubova u kojima igraju naši košarkaši.

Košarka je timski sport, sve počinje i završava se sa ekipom, a mi već neko vreme nemamo ekipu.

Nemamo je od Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru i ere Aleksandra Đorđevića koji je, sada se ispostavlja, na najbolji način znao da napravi najbolji nacionalni TIM.

Svi prave greške, pa je tako i on u Kini 2019, ali u međuvremenu ništa nismo naučili na toj greški.

Nastavili smo da se fokusiramo na pojedinačna imena, da nam najvažnije bude koji igrač (ne)treba da bude u ekipi i da se oslanjamo na individualne, a ne timske kvalitete.

Tako smo u grupnoj fazi ovogodišnjeg Evrobasketa videli da nam sjajno idu trojke, ali smo u međuvremenu zaboravili da spremimo "plan B" ukoliko te trojke prestanu da ulaze, što se i dogodilo već protiv prvog dostojnog rivala.

Foto: FIBA.com

I ne, nisu krivi za ovaj debakl u Berlinu ni ti pojedinci od kojih smo očekivali mnogo, ni selektor od koga se svakako očekivalo još više u kriznim trenucima.

Kriv je sistem i put kojim se kreće srpska košarka ne poslednjih godina, već duže od decenije. Lutamo od selektora do selektora, tražeći neku magičnu formulu, ali čim ne ide kako smo zamišljali, odmah odustajemo...

Ko su nosioci igre u Partizanu i Crvenoj zvezdi? Koliku i kakvu ulogu u našim najvećim klubovima imaju talentovani igrači?

Ima li u Zvezde ili u Partizanu sada nekog Jokića ili Bogdanovića možda? Ali koji su kao tinejdžeri bitni za svoj tim kako su oni bili u svoje vreme?

Ima li ga u nekom drugom srpskom klubu? Ko i kako vodi računa o talentima na kojima se oslanja budućnost srpske košarke?

Oni koji bi trebalo da u budućnosti nose nacionalni tim, nisu čak ni među rezervama u reprezentaciji jer im menadžeri i klubovi preporučuju da je bolje da rade individualno i spreme se za narednu sezonu?!

Foto: FIBA.com

A kako su igrači poput Dejana Bodiroge postajali najbolji na svetu? Da li su propuštali leto sa reprezentacijom kako bi trenirali dribling i šut u praznoj sali ili su bili deo tima koji je osvajao zlatne trofeje pa na sledećem turniru oni nosili tim?

I šta sad? Čemu da se nadamo za naredno veliko takmičenje, ukoliko budemo imali sreće biće to Svetsko prvenstvo sledeće godine, ali je mnogo realnije tek Evrobasket 2025?

Ko će igrati u reprezentaciji od koje ćemo opet očekivati medalju? Jokić ima 27 godina, kao i Nikola Milutinov, Vasilije Micić 28, Nikola Kalinić 30, Vladimir Lučić 33.

Najporaznija činjenica je da nam je najmlađi igrač na Evrobasketu bio Vanja Marinković koji ima 25 godina. U svetu košarke to su već dovoljno iskusne igračke godine.

Gde su nam klinci sa 18, 19 ili bar 20 godina? Svi se divimo Jokiću i Luki Dončiću, a oni su sa pre 20. godine već bili dominantni.

Kako će oni sutra da se bore za evropske i svetske titule ako u tim godinama nisu iskusili nastupe na turniru kakav je Evrobasket?

Foto: FIBA.com

Ne vidimo da ih ima ni u mlađim selekcijama. U20 tim nije ni igrao na Evropskom prvenstvu ovog leta. U stvari jeste, "dominirao" je u B DIVIZIJI!

U19 selekcija je prošle godine bila četvrta na Svetskom prvenstvu, ali iz tog tima je sada na velikoj sceni samo Nikola Jović, koji je među onima koji zbog pripreme za NBA nije bio u reprezentaciji.

I mlađe selekcije su daleko od najvišeg nivoa, niti u njima ima igrača koji se pominju bar kao deo rotacije naših najvećih klubova. Bar ne kao neki njihovi prethodnici...

Poređenja radi, Španci, koji su sa "najslabijim sastavom u 21. veku" na korak od polufinala, su ovog leta osvojili sva moguća zlata u mlađim selekcijama.

Sve u svemu, budućnost srpske košarke ne deluje svetlo. Nešto mora da se menja.

I to brzo jer već u novembru nas čeka nastavak borbe za Mundobasket u mečevima u kojima nemamo pravo na poraz.