Nekada su zime na planinama u Srbiji trajale od Mitrovdana pa čak negde i do Đurđevdana, a snežni pokrivač u skoro svakom selu bio je preko metar.
Danas, usled sve vidljivijih i sve osetnijih klimatskih promena snega je sve manje, a oštre duge zime polako kao da odlaze u zaborav. Takve promene imaju uticaj na skijališta u Srbiji i pre svega na broj skijaških dana.
"Klimatske promene su veoma primetne. Više nemamo kontinuitet niskih temperatura kakav je nekada postojao. Poslednjih godina radimo na graničnim temperaturama, čak i na minus tri stepena ako je vlažnost niska. Broj dana skijanja se skraćuje, a dešava se da u februaru temperature dostižu i 15 ili 16 stepeni.
Prošla sezona trajala je 74 dana, ali skijalište nije radilo u punom kapacitetu. Uglavnom je bila u funkciji plava staza, dok je crvena radila svega desetak dana. Crna staza nije mogla da se osneži zbog nedostatka dovoljno hladnih dana. Ranijih godina sezona je trajala i do 90 ili 100 dana, ali poslednje tri godine su na granici isplativosti pravljenja snega", kaže za RINU Branko Blagojević, rukovodilac ski centra Tornik.
RINA
Skijalište Tornik trenutno je bez snega, a prvi skijaši se mogu očekivati tek onda kada vremenski uslovi to dozvole. Minimalna debljina snega za skijanje je 15 centimetara, a pravljenje staze zahteva najmanje oko 40 centimetara snega, kako bi mogla da izdrži do kraja februara ili polovine marta, jer nikada ne znamo kakve će temperature uslediti.
Sa pripremama na Torniku, prema rečima Blagojevića, krenuće se oko 20. decembra, kada se po dugoročnim najavama očekuju temperature od minus tri do minus četiri stepena.
"Za rad sistema za veštačko osnežavanje potrebna nam je temperatura niža od minus tri stepena. Sistem je u potpunosti spreman, svi uređaji su funkcionalni, ali bez minusa ne možemo da krenemo sa pripremom snega.
Pripreme podrazumevaju postavljanje uređaja za veštačko osnežavanje na staze, a to su topovi i stacionarni lanseri, takozvane žirafe, koji koriste vodu i kroz prirodno zamrzavanje stvaraju sneg u obliku sitnih pahulja na stazi. Nakon toga, kada se napravi dovoljna količina snega, na teren izlaze mašine koje tabaju i pripremaju staze za skijanje", kaže Blagojević.
RINA
Dodaje da za pripremu jedne staze dužine oko tri kilometra, poput plave staze Stankova ravan, potrebno je oko deset dana na temperaturama minus četiri do minus pet.
"Što je temperatura niža, vreme se značajno skraćuje – na minus deset staza bi mogla da se pripremi za četiri dana. Nažalost, takve temperature na Zlatiboru odavno nismo imali. Na Torniku trenutno imamo oko 30 topova i 32 žirafe. Žirafe su stacionarni sistemi za osnežavanje, visoki stubovi koji se, za razliku od topova, ne mogu pomerati", kazao je Blagojević.
Osnovu skijališta Tornik čini šestosedna žičara koja povezuje vrh i dno Tornika. Pored nje, u funkciji su dva ski lifta – Bandera i Skriveno plandište, tri pokretne trake i jedan vučak koji služi za izvlačenje skijaša na ravnijim delovima staza.
"Tornik raspolaže sa oko devet kilometara staza. U pitanju su četiri crvene staze koje se nadovezuju jedna na drugu, jedna plava staza – Stankova ravan, i jedna crna staza – Zmajevac. Trenutno ne postoji plan za izgradnju nove plave staze. Plava staza je izgrađena pre četiri do pet godina i za sada nema planova za proširenje u tom pravcu", zaključuje Blagojević.
Malo grčko ostrvo Ios mogao bi da doživi turistički procvat 2026. godine, jer sve više putnika traži autentična iskustva umesto razvikanih destinacija.
Za iskusne skijaše noćni izlazak na staze predstavlja pravi izazov i zadovoljstvo, spuštajući se uz svetla reflektora dok noćno nebo polako preuzima planinu.
Zlatibor je tokom 2025. godine potvrdio status jedne od najjačih turističkih destinacija u Srbiji, ostvarivši više od 1,29 miliona noćenja i snažan rast u svim ključnim pokazateljima turističkog prometa.
Rutinski prelazak granice pretvorio se u pravu noćnu moru za jednog putnika iz Srbije. Iako je na srpskoj strani prelaza "Đerdap" sve prošlo bez problema, susret sa rumunskim carinicima 24. januara završio se neslavno – zabranom ulaska i poništenim pečatom.
Vlada Bugarske u ostavci odobrila je Nacrt sporazuma između vlada Bugarske i Srbije o otvaranju zajedničkog graničnog prelaza "Kalotina 2 - Gradina 2".
Srpski i grčki policajci patroliraće zajedno u najposećenijim turističkim mestima tokom sezone, u okviru sporazuma dve zemlje čiji je cilj veća bezbednost i lakša komunikacija sa turistima.
Planirano uvođenje jedinstvene turističke vize za zemlje Zaliva, poznate kao GCC Grand Tours Visa, ponovo je odloženo i sada se očekuje tokom 2026. godine.
Činjenica je da mnogi svesno ulaze u rizik i olako shvataju jasno postavljena pravila boravka u zemljama Evropske unije, i iz nekog razloga na svojoj koži ih testiraju.
Najpopularnija srpska planina Zlatibor opravdava i ove zimske sezone taj epitet jer su desetine hiljada turista već došle na planinu uoči praznika, a za doček Nove godine biće i do 100.000 ljudi.
Malo grčko ostrvo Ios mogao bi da doživi turistički procvat 2026. godine, jer sve više putnika traži autentična iskustva umesto razvikanih destinacija.
Za iskusne skijaše noćni izlazak na staze predstavlja pravi izazov i zadovoljstvo, spuštajući se uz svetla reflektora dok noćno nebo polako preuzima planinu.
Zlatibor je tokom 2025. godine potvrdio status jedne od najjačih turističkih destinacija u Srbiji, ostvarivši više od 1,29 miliona noćenja i snažan rast u svim ključnim pokazateljima turističkog prometa.
Rutinski prelazak granice pretvorio se u pravu noćnu moru za jednog putnika iz Srbije. Iako je na srpskoj strani prelaza "Đerdap" sve prošlo bez problema, susret sa rumunskim carinicima 24. januara završio se neslavno – zabranom ulaska i poništenim pečatom.
Vlada Bugarske u ostavci odobrila je Nacrt sporazuma između vlada Bugarske i Srbije o otvaranju zajedničkog graničnog prelaza "Kalotina 2 - Gradina 2".
Ilon Mask je krajem 2013. godine poslao imejl Džefriju Epstajnu kako bi dogovorio posetu njegovom karipskom ostrvu, otkrivaju dokumenta koja je američko Ministarstvo pravde objavilo u petak.
Procentulani prikaz svake evropske države koji se zaista nalazi u Evropi, iznenadio je mnoge, pre svega zbog Grenlanda koji je poslednjih nedelja "vruća tema".
Britanska Agencija za standarde hrane (FSA) potvrdila je prisustvo toksina cereulida u pojedinim proizvodima za ishranu beba kompanije "Nestle", koji su ranije ovog meseca povučeni sa tržišta.
Pčelinji otrov, poznat i kao apitoksin, već vekovima se koristi u tradicionalnoj medicini zbog svojih potencijalno lekovitih svojstava. U kontrolisanim uslovima, pčelinji otrov se primenjuje kod određenih reumatskih i neuroloških oboljenja.
