Nekada su zime na planinama u Srbiji trajale od Mitrovdana pa čak negde i do Đurđevdana, a snežni pokrivač u skoro svakom selu bio je preko metar.
Danas, usled sve vidljivijih i sve osetnijih klimatskih promena snega je sve manje, a oštre duge zime polako kao da odlaze u zaborav. Takve promene imaju uticaj na skijališta u Srbiji i pre svega na broj skijaških dana.
"Klimatske promene su veoma primetne. Više nemamo kontinuitet niskih temperatura kakav je nekada postojao. Poslednjih godina radimo na graničnim temperaturama, čak i na minus tri stepena ako je vlažnost niska. Broj dana skijanja se skraćuje, a dešava se da u februaru temperature dostižu i 15 ili 16 stepeni.
Prošla sezona trajala je 74 dana, ali skijalište nije radilo u punom kapacitetu. Uglavnom je bila u funkciji plava staza, dok je crvena radila svega desetak dana. Crna staza nije mogla da se osneži zbog nedostatka dovoljno hladnih dana. Ranijih godina sezona je trajala i do 90 ili 100 dana, ali poslednje tri godine su na granici isplativosti pravljenja snega", kaže za RINU Branko Blagojević, rukovodilac ski centra Tornik.
RINA
Skijalište Tornik trenutno je bez snega, a prvi skijaši se mogu očekivati tek onda kada vremenski uslovi to dozvole. Minimalna debljina snega za skijanje je 15 centimetara, a pravljenje staze zahteva najmanje oko 40 centimetara snega, kako bi mogla da izdrži do kraja februara ili polovine marta, jer nikada ne znamo kakve će temperature uslediti.
Sa pripremama na Torniku, prema rečima Blagojevića, krenuće se oko 20. decembra, kada se po dugoročnim najavama očekuju temperature od minus tri do minus četiri stepena.
"Za rad sistema za veštačko osnežavanje potrebna nam je temperatura niža od minus tri stepena. Sistem je u potpunosti spreman, svi uređaji su funkcionalni, ali bez minusa ne možemo da krenemo sa pripremom snega.
Pripreme podrazumevaju postavljanje uređaja za veštačko osnežavanje na staze, a to su topovi i stacionarni lanseri, takozvane žirafe, koji koriste vodu i kroz prirodno zamrzavanje stvaraju sneg u obliku sitnih pahulja na stazi. Nakon toga, kada se napravi dovoljna količina snega, na teren izlaze mašine koje tabaju i pripremaju staze za skijanje", kaže Blagojević.
RINA
Dodaje da za pripremu jedne staze dužine oko tri kilometra, poput plave staze Stankova ravan, potrebno je oko deset dana na temperaturama minus četiri do minus pet.
"Što je temperatura niža, vreme se značajno skraćuje – na minus deset staza bi mogla da se pripremi za četiri dana. Nažalost, takve temperature na Zlatiboru odavno nismo imali. Na Torniku trenutno imamo oko 30 topova i 32 žirafe. Žirafe su stacionarni sistemi za osnežavanje, visoki stubovi koji se, za razliku od topova, ne mogu pomerati", kazao je Blagojević.
Osnovu skijališta Tornik čini šestosedna žičara koja povezuje vrh i dno Tornika. Pored nje, u funkciji su dva ski lifta – Bandera i Skriveno plandište, tri pokretne trake i jedan vučak koji služi za izvlačenje skijaša na ravnijim delovima staza.
"Tornik raspolaže sa oko devet kilometara staza. U pitanju su četiri crvene staze koje se nadovezuju jedna na drugu, jedna plava staza – Stankova ravan, i jedna crna staza – Zmajevac. Trenutno ne postoji plan za izgradnju nove plave staze. Plava staza je izgrađena pre četiri do pet godina i za sada nema planova za proširenje u tom pravcu", zaključuje Blagojević.
Najposećenija srpska planina, pored sadržaja koje nudi tokom cele godine, zatim i skijanja i drugih zimskih aktivnosti, nudi i bogat muzički program tokom novogodišnjih praznika.
Iako nas iz Beograda deli nepuna 2,5 sata do Temišvara i čuvenog prazničnog adventa u ovom rumunskom gradu, svakog decembra već gotovo deceniju unazad svedočimo višečasovnim čekanjima na granici koja ovo kratko putovanje pretvaraju u pravu agoniju.
Kolmar, grad u istočnoj Francuskoj, u regiji Alzas, nedaleko od granice sa Nemačkom i Švajcarskom, jedan je od najpoznatijih evropskih adventskih gradova.
Početak ovogodišnje zimske sezone najavljen je za 4. decembar 2025. godine, a skijanje će biti moguće na nekoliko srpskih planina koje godinama privlače sve veći broj turista.
Na jednoj od najpopularnijih planina u regionu, na zlatiborskom Torniku počela je i zvanično letnja sezona, a za goste su kao i obično pripremljeni brojni sadržaji.
Najposećenija srpska planina, pored sadržaja koje nudi tokom cele godine, zatim i skijanja i drugih zimskih aktivnosti, nudi i bogat muzički program tokom novogodišnjih praznika.
Ubrzo nakon što popijete svoju omiljenu šoljicu čaja, već mehanički posežete da kesicu bacite u kantu — ali možda bi baš ta mala, vlažna kesica mogla da vam reši problem u kući brže i lakše nego što mislite.
Astronomska pojava kiše meteora, odnosno zvezda padalica, koja je počela 4. decembra i trajaće do 20. decembra, biće najintenzivnija 14. decembra između 2 i 3 ujutru po srednjeevropskom vremenu.
Prvog dana primene zabrane korišćenja društvenih mreža za maloletnike u Australiji roditelji širom te zemlje obavestili su javni servis ABC da su njihova deca, uprkos zabrani, nastavila da koriste popularne platforme.
Island neće učestvovati na Pesmi Evrovizije 2026. godine zbog učešća Izraela, saopštio je danas islandski javni servis RUV, dodajući da odluka o prenošenju takmičenja još uvek nije donesena.
Ukupno 43 osobe obolele su od trovanja hranom nakon što su u nedelju ručali u pabu "Korner haus in" u mestu Langinvid u Velsu, saopštila je nadležna zdravstvena služba Velsa (PHW).
Bolest od koje je preminula Medlin Vikam, poznata pod pseudonimom Sofi Kinsela,autorka bestselera "Kupoholičarka", preminula je u 55. godini je agresivni oblik raka mozga.
