Nekada su zime na planinama u Srbiji trajale od Mitrovdana pa čak negde i do Đurđevdana, a snežni pokrivač u skoro svakom selu bio je preko metar.
Danas, usled sve vidljivijih i sve osetnijih klimatskih promena snega je sve manje, a oštre duge zime polako kao da odlaze u zaborav. Takve promene imaju uticaj na skijališta u Srbiji i pre svega na broj skijaških dana.
"Klimatske promene su veoma primetne. Više nemamo kontinuitet niskih temperatura kakav je nekada postojao. Poslednjih godina radimo na graničnim temperaturama, čak i na minus tri stepena ako je vlažnost niska. Broj dana skijanja se skraćuje, a dešava se da u februaru temperature dostižu i 15 ili 16 stepeni.
Prošla sezona trajala je 74 dana, ali skijalište nije radilo u punom kapacitetu. Uglavnom je bila u funkciji plava staza, dok je crvena radila svega desetak dana. Crna staza nije mogla da se osneži zbog nedostatka dovoljno hladnih dana. Ranijih godina sezona je trajala i do 90 ili 100 dana, ali poslednje tri godine su na granici isplativosti pravljenja snega", kaže za RINU Branko Blagojević, rukovodilac ski centra Tornik.
RINA
Skijalište Tornik trenutno je bez snega, a prvi skijaši se mogu očekivati tek onda kada vremenski uslovi to dozvole. Minimalna debljina snega za skijanje je 15 centimetara, a pravljenje staze zahteva najmanje oko 40 centimetara snega, kako bi mogla da izdrži do kraja februara ili polovine marta, jer nikada ne znamo kakve će temperature uslediti.
Sa pripremama na Torniku, prema rečima Blagojevića, krenuće se oko 20. decembra, kada se po dugoročnim najavama očekuju temperature od minus tri do minus četiri stepena.
"Za rad sistema za veštačko osnežavanje potrebna nam je temperatura niža od minus tri stepena. Sistem je u potpunosti spreman, svi uređaji su funkcionalni, ali bez minusa ne možemo da krenemo sa pripremom snega.
Pripreme podrazumevaju postavljanje uređaja za veštačko osnežavanje na staze, a to su topovi i stacionarni lanseri, takozvane žirafe, koji koriste vodu i kroz prirodno zamrzavanje stvaraju sneg u obliku sitnih pahulja na stazi. Nakon toga, kada se napravi dovoljna količina snega, na teren izlaze mašine koje tabaju i pripremaju staze za skijanje", kaže Blagojević.
RINA
Dodaje da za pripremu jedne staze dužine oko tri kilometra, poput plave staze Stankova ravan, potrebno je oko deset dana na temperaturama minus četiri do minus pet.
"Što je temperatura niža, vreme se značajno skraćuje – na minus deset staza bi mogla da se pripremi za četiri dana. Nažalost, takve temperature na Zlatiboru odavno nismo imali. Na Torniku trenutno imamo oko 30 topova i 32 žirafe. Žirafe su stacionarni sistemi za osnežavanje, visoki stubovi koji se, za razliku od topova, ne mogu pomerati", kazao je Blagojević.
Osnovu skijališta Tornik čini šestosedna žičara koja povezuje vrh i dno Tornika. Pored nje, u funkciji su dva ski lifta – Bandera i Skriveno plandište, tri pokretne trake i jedan vučak koji služi za izvlačenje skijaša na ravnijim delovima staza.
"Tornik raspolaže sa oko devet kilometara staza. U pitanju su četiri crvene staze koje se nadovezuju jedna na drugu, jedna plava staza – Stankova ravan, i jedna crna staza – Zmajevac. Trenutno ne postoji plan za izgradnju nove plave staze. Plava staza je izgrađena pre četiri do pet godina i za sada nema planova za proširenje u tom pravcu", zaključuje Blagojević.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Više od 1,5 milijardi turista putovalo je u inostranstvo tokom 2025. godine, pripremajući teren za rekordnu 2026, a neke destinacije su dobile na značaju i privlače sve više turista te se očekuje da u ovoj godini zabeleže ozbiljan rast broja poseta.
Od 10. aprila EES sistem na granicama EU stupa na snagu u punom kapacitetu te mnogi strahuju od gužvi tokom sezone letovanja jer izgleda da najavljenog odlaganja primene neće biti.
Smeštene na 950 metara nadmorske visine na planini Maljen, Divčibare sa svim svojim prirodnim lepotama su jedna od najatraktivnijih turističkih tačaka na zapadu Srbije.
Najpopularnija srpska planina Zlatibor opravdava i ove zimske sezone taj epitet jer su desetine hiljada turista već došle na planinu uoči praznika, a za doček Nove godine biće i do 100.000 ljudi.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
More, sunce i promena okruženja ostaju najbolji recept za punjenje baterija, ali savremeni turisti danas traže i dodatni sadržaj – aktivnosti, zabavu, istraživanje i kvalitetno vreme sa porodicom ili prijateljima.
"Nisam ni znala kako je to još od ranih dvadesetih, pa čak i ranije, jer sam uvek imala momke. Uvek je neko bio u mom životu", nikad iskrenija je Džej Lo.
Umetnički kolektiv iz Njujorka MSCHF izazvao je negodovanje aktivista za prava životinja svojim najnovijim performansom u okviru kojeg je na prodaju ponudio tele rase Angus u obliku burgera i kožnih torbi, prenose danas mediji.
Ekskluzivno ostrvo Indijan Krik u Majamiju, poznato kao "Bunker milijardera", godinama privlači najbogatije ljude na svetu zahvaljujući vrhunskoj bezbednosti, privatnosti i luksuznim vilama na ogromnim parcelama uz more.
Udovica glumca Erika Dejna, Rebeka Gejhart, prvi put je javno govorila nakon njegove smrti i otkrila kako je u poslednjim nedeljama života učestvovao u projektu obnavljanja glasa pomoću veštačke inteligencije, koji je bio izuzetno važan za njega.
Holivud pod pojačanim merama bezbednosti dočekuje 98. dodelu Oskara, nakon što je FBI upozorio kalifornijske organe reda na mogućnost iranske odmazde dronovima ka zapadnoj obali SAD.
Iako postoje brojni lekovi koji ublažavaju simptome, sve više ljudi traži prirodna rešenja koja im mogu pomoći da se lakše izbore sa alergijama. Jedna od biljaka koja se posebno izdvaja u prirodnoj medicini jeste kopriva, poznata po protivupalnim svojstvima.
Pored genetike, dijabetesa i visokog pritiska, svakodnevne navike,poput onoga što pijemo, mogu značajno da utiču na zdravlje bubrega, ističu stručnjaci.
Hronična bolest bubrega pogađa oko 10 odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, rečeno je danas na konferenciji povodom Svetskog dana bubrega, koji se obeležava 12. marta.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić najavila je da će minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji početi da se primenjuje kod dece.
Ishrana bogata rastvorljivim vlaknima, posebno beta-glukanom iz ovsa, može brzo da snizi "loš" LDL holesterol i smanji rizik od srčanih i moždanih udara, otkrila je dr Punam Krišan.
