U Srbiji 700.000 ljudi živi sa ovom hroničnom bolešću: Jedna stvar je najveći izazov u lečenju

Na ovom skupu, koji je organizovalo Udruženje transplantiranih pacijenata i pacijenata kojima je potrebna transplantacija organa "Zajedno za novi život", istaknuto je da je bolest bubrega svojevrsna epidemija savremenog doba i da često dugo ne daje nikakve simptome, zbog čega se u velikom broju slučajeva otkriva tek u uznapredovalim stadijumima.

Rečeno je i da podaci pokazuju da se u Srbiji više od 4.000 pacijenata trenutno nalazi na nekom vidu zamene bubrežne funkcije, odnosno na hemodijalizi ili peritoneumskoj dijalizi.

Izneti su i podaci Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja Srbije, koji pokazuju da su tokom 2025. godine u Srbiji obavljene 102 transplantacije organa, što je, kako je naglašeno, najveći broj u poslednjih gotovo deset godina, ne računajući pandemijske godine kada je transplantacioni program bio gotovo zaustavljen.

Navedeno je i da je od 1. januara do 27. februara 2026. obavljeno 18 kadaveričnih transplantacija organa i 10 transplantacija rožnjače, među kojima je bilo 12 transplantacija bubrega, dve jetre i četiri srca.

Podaci pokazuju i da oko 1.700 pacijenata u Srbiji trenutno čeka transplantaciju, među njima blizu 40 dece.

Značajan pomak u Srbiji

Pomoćnik ministra zdravlja Nebojša Tasić rekao je da je u poslednjih nekoliko godina u Srbiji napravljen značajan pomak u oblasti transplantacije organa, posebno u programu transplantacije bubrega, ali je naglasio da broj donora i dalje nije dovoljan u odnosu na potrebe pacijenata.

"U poslednjih nekoliko godina urađen je zaista značajan pomak. Ne samo u programu transplantacije bubrega, već je u celini povećan broj donora organa. Ipak, to je još uvek nedovoljno, jer veliki broj ljudi čeka na transplantaciju, dok je oko 4.000 pacijenata na dijalizi", rekao je on.

Tasić je istakao da je za uspešno funkcionisanje sistema transplantacije ključno da koncept donora organa bude organizovan na najbolji mogući način i da u njega bude uključena kompletna zdravstvena infrastruktura, sa zdravstvenim sistemom kao glavnim koordinatorom.

Natali _ Mis/Shutterstock

Prema njegovim rečima, u tom procesu važnu ulogu imaju i druge institucije, uključujući institute za javno zdravlje, posebno kroz aktivnosti zdravstvene promocije i podizanja svesti građana.

"Potrebna je široka društvena i državna podrška ovom programu kako bi on zaživeo u onoj meri u kojoj postoji potreba", naglasio je Tasić.

Najveći izazov u borbi protiv hronične bolesti bubrega

Nefrolog u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara Petar Đurić kazao je da je jedan od najvećih izazova u borbi protiv hronične bolesti bubrega to što se ona najčešće otkriva kasno.

"Tegobe se obično javljaju tek u uznapredovalim stadijumima bolesti, kada je mogućnost da se njeno napredovanje uspori znatno manja. Kada se simptomi pojave, oni su često nespecifični, poput opšte slabosti, malaksalosti, mučnine, oticanja ili smanjenog mokrenja, zbog čega pacijenti često ne posumnjaju odmah na bolest bubrega", rekao on.

Đurić je naglasio da je zato posebno važno aktivno tražiti bolest kod rizičnih grupa, odnosno kod osoba sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom, starijih ljudi, ali i onih koji u porodici imaju oboljenja bubrega.

Na današnjem skupu održanom u Jugoslovenskoj kinoteci, rečeno je i da je povodom obeležavanja 20 godina od uspostavljanja Svetskog dana bubrega, Udruženje transplantiranih pacijenata "Zajedno za novi život" pokrenulo i serijal podkasta posvećen informisanju pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom i njihovih porodica.

Shutterstock/NMK-Studio

Kroz deset epizoda stručnjaci iz vodećih zdravstvenih ustanova govoriće o ključnim temama, od prevencije i ranog otkrivanja bolesti, preko savremenih terapija i dijalize, do transplantacije i života nakon transplantacije.

Predsednica udruženja pacijenata "Zajedno za novi život" Olivera Jovanović rekla je da su u razgovoru sa pacijentima uočili da mnogi nakon dobijanja dijagnoze raspolažu sa vrlo malo informacija o samoj bolesti i mogućnostima lečenja i da je zato pokrenut taj projekat.

"Želeli smo da ovu važnu godišnjicu obeležimo pokretanjem podkasta kao formata koji je danas dostupan i razumljiv svim generacijama. Cilj nam je da pružimo jasne i pouzdane informacije o svim aspektima života sa hroničnom bubrežnom bolešću, od prevencije i pravilne ishrane, do lečenja i transplantacije", rekla je ona.

Jovanović je najavila i da će prva epizoda podkasta biti premijerno prikazana 13. marta u 20 časova na Jutjub kanalu udruženja, a nove epizode biće objavljivane svakog drugog petka.