U Srbiji 700.000 ljudi živi sa ovom hroničnom bolešću: Jedna stvar je najveći izazov u lečenju

Na ovom skupu, koji je organizovalo Udruženje transplantiranih pacijenata i pacijenata kojima je potrebna transplantacija organa &quot;Zajedno za novi život&quot;, istaknuto je da je bolest bubrega svojevrsna epidemija savremenog doba i da često dugo ne daje nikakve simptome, zbog čega se u velikom broju slučajeva otkriva tek u uznapredovalim stadijumima.Rečeno je i da podaci pokazuju da se u Srbiji vi&scaron;e od 4.000 pacijenata trenutno nalazi na nekom vidu zamene bubrežne funkcije, odnosno na hemodijalizi ili peritoneumskoj dijalizi.Izneti su i podaci Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja Srbije, koji pokazuju da su tokom 2025. godine u Srbiji obavljene 102 transplantacije organa, &scaron;to je, kako je nagla&scaron;eno, najveći broj u poslednjih gotovo deset godina, ne računajući pandemijske godine kada je transplantacioni program bio gotovo zaustavljen.Navedeno je i da je od 1. januara do 27. februara 2026. obavljeno 18 kadaveričnih transplantacija organa i 10 transplantacija rožnjače, među kojima je bilo 12 transplantacija bubrega, dve jetre i četiri srca.Podaci pokazuju i da oko 1.700 pacijenata u Srbiji trenutno čeka transplantaciju, među njima blizu 40 dece.Značajan pomak u SrbijiPomoćnik ministra zdravlja Neboj&scaron;a Tasić rekao je da je u poslednjih nekoliko godina u Srbiji napravljen značajan pomak u oblasti transplantacije organa, posebno u programu transplantacije bubrega, ali je naglasio da broj donora i dalje nije dovoljan u odnosu na potrebe pacijenata.&quot;U poslednjih nekoliko godina urađen je zaista značajan pomak. Ne samo u programu transplantacije bubrega, već je u celini povećan broj donora organa. Ipak, to je jo&scaron; uvek nedovoljno, jer veliki broj ljudi čeka na transplantaciju, dok je oko 4.000 pacijenata na dijalizi&quot;, rekao je on.Tasić je istakao da je za uspe&scaron;no funkcionisanje sistema transplantacije ključno da koncept donora organa bude organizovan na najbolji mogući način i da u njega bude uključena kompletna zdravstvena infrastruktura, sa zdravstvenim sistemom kao glavnim koordinatorom.Natali _ Mis/ShutterstockPrema njegovim rečima, u tom procesu važnu ulogu imaju i druge institucije, uključujući institute za javno zdravlje, posebno kroz aktivnosti zdravstvene promocije i podizanja svesti građana.&quot;Potrebna je &scaron;iroka dru&scaron;tvena i državna podr&scaron;ka ovom programu kako bi on zaživeo u onoj meri u kojoj postoji potreba&quot;, naglasio je Tasić.Najveći izazov u borbi protiv hronične bolesti bubregaNefrolog u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara Petar Đurić kazao je da je jedan od najvećih izazova u borbi protiv hronične bolesti bubrega to &scaron;to se ona najče&scaron;će otkriva kasno.&quot;Tegobe se obično javljaju tek u uznapredovalim stadijumima bolesti, kada je mogućnost da se njeno napredovanje uspori znatno manja. Kada se simptomi pojave, oni su često nespecifični, poput op&scaron;te slabosti, malaksalosti, mučnine, oticanja ili smanjenog mokrenja, zbog čega pacijenti često ne posumnjaju odmah na bolest bubrega&quot;, rekao on.Đurić je naglasio da je zato posebno važno aktivno tražiti bolest kod rizičnih grupa, odnosno kod osoba sa dijabetesom, povi&scaron;enim krvnim pritiskom, starijih ljudi, ali i onih koji u porodici imaju oboljenja bubrega.Na dana&scaron;njem skupu održanom u Jugoslovenskoj kinoteci, rečeno je i da je povodom obeležavanja 20 godina od uspostavljanja Svetskog dana bubrega, Udruženje transplantiranih pacijenata &quot;Zajedno za novi život&quot; pokrenulo i serijal podkasta posvećen informisanju pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom i njihovih porodica.Shutterstock/NMK-StudioKroz deset epizoda stručnjaci iz vodećih zdravstvenih ustanova govoriće o ključnim temama, od prevencije i ranog otkrivanja bolesti, preko savremenih terapija i dijalize, do transplantacije i života nakon transplantacije.Predsednica udruženja pacijenata &quot;Zajedno za novi život&quot; Olivera Jovanović rekla je da su u razgovoru sa pacijentima uočili da mnogi nakon dobijanja dijagnoze raspolažu sa vrlo malo informacija o samoj bolesti i mogućnostima lečenja i da je zato pokrenut taj projekat.&quot;Želeli smo da ovu važnu godi&scaron;njicu obeležimo pokretanjem podkasta kao formata koji je danas dostupan i razumljiv svim generacijama. Cilj nam je da pružimo jasne i pouzdane informacije o svim aspektima života sa hroničnom bubrežnom bole&scaron;ću, od prevencije i pravilne ishrane, do lečenja i transplantacije&quot;, rekla je ona.Jovanović je najavila i da će prva epizoda podkasta biti premijerno prikazana 13. marta u 20 časova na Jutjub kanalu udruženja, a nove epizode biće objavljivane svakog drugog petka.

U Srbiji 700.000 ljudi živi sa ovom hroničnom bolešću: Jedna stvar je najveći izazov u lečenju

0 Komentari