Amerikanci koji dolaze u Evropu često se suočavaju sa kulturnim šokovima kada moraju da se izuju prilikom posete nekome ili kada shvate da su poručene porcije nekoliko puta manje nego kod kuće.
Studenti koji dolaze da studiraju u Hrvatsku s drugog kontinenta, sezonski radnici ili oni koji na putu oko sveta zastanu u Hrvatskoj, na forumima izražavaju iznenađenje ili se smeju razlikama - baš kao što to čine Evropljani u suprotnoj situaciji.
"U Hrvatskoj se sve vrti oko hrane i pića. Kad dođem nekome u kuću, odmah s vrata pitaju šta ću jesti i piti, a uobičajeno je da donesem kakvu flašu ili neki jestivi poklon. Hleb se jede za svako jelo, uključujući krompir i testeninu, što je takođe zanimljivo, jedna od najčešćih rečenica koju čujem za stolom je: 'Uzmi još malo da se ne baci.' Iznenađen sam da bacanje hrane ovde nije protivzakonito", piše Lijam.
Tiktokerka iz Francuske koja je dve godine živela u Hrvatskoj objavila je na svom profilu video za sve one koji žele da provedu leto na njihovim ostrvima.
"U Americi se ljudi voze kilometrima da bi posetili lokalni park, a ovde za to vreme završim u drugom gradu ili preko granice", piše P. B. i dodaje da ga je iznenadilo što postoji drugačiji koncept vremena. Kako je Evropa stari kontinent, ovde je običaj da se kaže da je novi grad star samo 150 godina, dok je preko okeana za takvo mesto idelano reći da je pravi starac.
"Neverovatno je koliko je sve malo u Evropi u poređenju sa Amerikom. Ulice su uske, automobili mali, baš kao i kuće. Neki ljudi čak žive u porodičnim kućama koje su podeljene između različitih vlasnika! Ovo nije tako uobičajeno u SAD", navodi drugi Amerikanac.
"Hrana u Hrvatskoj je ukusna, ali možete pronaći jela koja su vrlo bizarna. Jela od kravljeg i svinjskog želuca, kobasice od svinjske krvi ili puha (mala stvorenja slična vevericama) koja se mogu jesti u nekim delovima zemlje. nisu za svakoga", piše Leon.
Prvi podaci o turističkim rezultatima u Hrvatskoj govore da se dogodio blagi pad prometa u ugostiteljstvu, ali su isto tako turisti ove godine stigli ranije, a ako se sezona produži i na jesen - rezultati bi mogli biti na nivou prošlogodišnjih.
"Volim kako Dalmatinci pričaju. Toliko su glasni i temperamentni da mi je trebalo vremena da shvatim kako se ne svađaju, već tako normalno pričaju o svakodnevnim stvarima. Razlika je u tome što se ne smeju toliko kao Amerikanci i ne trudite se da budete veoma ljubazni kada ih sretnete", komentariše Olivija.
"Užasno je koliko ljudi puši. Dim se oseća na svakom koraku, a ponekad je nemoguća misija pronaći kafić u kome se normalno diše. Video sam žene kako guraju kolica za bebe sa cigaretama u ustima, kao i decu kakogase opuške na putu", užasnut je Džon.
Ovdašnje Amerikance najviše šokiraju javni toaleti koji se plaćaju, kao i "besplatni toaleti u kojima zaposleni prodaju toalet papir" i "izvlače novac od turista u nevolji koji nemaju drugu opciju osim da ostave novčanice ako nemaju kovanice."
Neki komentarišu da ih "toalet mafija" ne iznenađuje jer to nije prijatan posao.
"Radio sam sa ljudima iz raznih krajeva Hrvatske i bio sam iznenađen kolika je razlika na tako malom geografskom području: od načina na koji govore do njihovog karaktera, neverovatno je koliko su različiti", piše Lukas.
Uvek kasne
"Imam osećaj da se Hrvatima ne žuri. Na terasama satima piju kafu, a kašnjenje je uobičajena praksa. Usporen ritam imaju i zaposleni u pošti i drugim takvim poslovima", komentariše Ema.
Amerikanci su šokirani kako ljudi u Hrvatskoj obraćaju pažnju na modu i koliko lepih devojaka ima u gradu. Ali mnoge nisu srdačne kao Amerikanke.
Takođe, neobično im je da Hrvati ne ostavljaju velike napojnice. "Moj prvi obrok u Zagrebu bili su ćevapi u malom restoranu sa prijateljem iz Hrvatske. Platio sam, ali nisam ostavio veliku napojnicu jer su me upozorili da u Evropi nisu veliki kao u Americi. Moj prijatelj je video račun koji sam ostavio na stolu, zgrabio i stavio u džep sa rečima da je to zaista previše", kaže Amerikanac.
Na samo par sati od Beograda nalazi se banja koja nudi različite sadržaje za porodice, ljubitelje sauna i one koji žele da provedu nekoliko sati u termalnim bazenima.
Skrivena od očiju javnosti, ušuškana među drveće tako da sunce do nje jedva dopire, i dalje postoji i vekovima odoleva vodenica najpoznatijeg srpskog vampira Save Savanovića.
Francusko Ministarstvo kulture pozvalo je i druge ustanove pod njegovom nadležnošću da preduzmu sve neophodne mere kako bi obezbedile sigurnost posetilaca, zaštitu zaposlenih i očuvanje umetničkih dela.
Mataruška Banja poslednjih godina prolazi kroz proces obnove, a posebna pažnja posvećena je razvoju zdravstvenog i rehabilitacionog turizma, po kojem je ovo mesto decenijama bilo poznato.
Na samo par sati od Beograda nalazi se banja koja nudi različite sadržaje za porodice, ljubitelje sauna i one koji žele da provedu nekoliko sati u termalnim bazenima.
Skrivena od očiju javnosti, ušuškana među drveće tako da sunce do nje jedva dopire, i dalje postoji i vekovima odoleva vodenica najpoznatijeg srpskog vampira Save Savanovića.
Na samo par sati od Beograda nalazi se banja koja nudi različite sadržaje za porodice, ljubitelje sauna i one koji žele da provedu nekoliko sati u termalnim bazenima.
Skrivena od očiju javnosti, ušuškana među drveće tako da sunce do nje jedva dopire, i dalje postoji i vekovima odoleva vodenica najpoznatijeg srpskog vampira Save Savanovića.
Francusko Ministarstvo kulture pozvalo je i druge ustanove pod njegovom nadležnošću da preduzmu sve neophodne mere kako bi obezbedile sigurnost posetilaca, zaštitu zaposlenih i očuvanje umetničkih dela.
Priznajmo sebi: nismo svi disciplinovani da merimo obroke i računamo kalorije, a posebno ne da idemo u teretanu triput nedeljno i dobro se oznojimo. Ipak, to ne znači da ne možemo da izgubimo kilograme.
Ističe da za sve roditelje čijoj deci je ustanovljena ova dijagnoza, ali i za one koji se sa njom suočavaju i o tome ćute - ima samo jednu, ali jako važnu poruku.
Nova studija na oko 7.500 ljudi pokazala je da je zdrava ishrana povezana sa sporijim biološkim starenjem, bez obzira na to da li je reč o mediteranskoj, nordijskoj ili nekoj drugoj dijeti. Najizraženija povezanost uočena je
Ne postoji jedna količina vode koja odgovara svim ljudima i svim okolnostima. Potrebe za tečnošću razlikuju se u zavisnosti od fizičke aktivnosti, temperature, ishrane i zdravstvenog stanja.
Bundibugjo virus se od početka epidemije u maju proširio iz DR Konga na Ugandu, Francusku i Keniju, a 20. oktobra potvrđen je i prvi slučaj u Nigeriji.
