Amerikanci koji dolaze u Evropu često se suočavaju sa kulturnim šokovima kada moraju da se izuju prilikom posete nekome ili kada shvate da su poručene porcije nekoliko puta manje nego kod kuće.
Studenti koji dolaze da studiraju u Hrvatsku s drugog kontinenta, sezonski radnici ili oni koji na putu oko sveta zastanu u Hrvatskoj, na forumima izražavaju iznenađenje ili se smeju razlikama - baš kao što to čine Evropljani u suprotnoj situaciji.
"U Hrvatskoj se sve vrti oko hrane i pića. Kad dođem nekome u kuću, odmah s vrata pitaju šta ću jesti i piti, a uobičajeno je da donesem kakvu flašu ili neki jestivi poklon. Hleb se jede za svako jelo, uključujući krompir i testeninu, što je takođe zanimljivo, jedna od najčešćih rečenica koju čujem za stolom je: 'Uzmi još malo da se ne baci.' Iznenađen sam da bacanje hrane ovde nije protivzakonito", piše Lijam.
Tiktokerka iz Francuske koja je dve godine živela u Hrvatskoj objavila je na svom profilu video za sve one koji žele da provedu leto na njihovim ostrvima.
"U Americi se ljudi voze kilometrima da bi posetili lokalni park, a ovde za to vreme završim u drugom gradu ili preko granice", piše P. B. i dodaje da ga je iznenadilo što postoji drugačiji koncept vremena. Kako je Evropa stari kontinent, ovde je običaj da se kaže da je novi grad star samo 150 godina, dok je preko okeana za takvo mesto idelano reći da je pravi starac.
"Neverovatno je koliko je sve malo u Evropi u poređenju sa Amerikom. Ulice su uske, automobili mali, baš kao i kuće. Neki ljudi čak žive u porodičnim kućama koje su podeljene između različitih vlasnika! Ovo nije tako uobičajeno u SAD", navodi drugi Amerikanac.
"Hrana u Hrvatskoj je ukusna, ali možete pronaći jela koja su vrlo bizarna. Jela od kravljeg i svinjskog želuca, kobasice od svinjske krvi ili puha (mala stvorenja slična vevericama) koja se mogu jesti u nekim delovima zemlje. nisu za svakoga", piše Leon.
Prvi podaci o turističkim rezultatima u Hrvatskoj govore da se dogodio blagi pad prometa u ugostiteljstvu, ali su isto tako turisti ove godine stigli ranije, a ako se sezona produži i na jesen - rezultati bi mogli biti na nivou prošlogodišnjih.
"Volim kako Dalmatinci pričaju. Toliko su glasni i temperamentni da mi je trebalo vremena da shvatim kako se ne svađaju, već tako normalno pričaju o svakodnevnim stvarima. Razlika je u tome što se ne smeju toliko kao Amerikanci i ne trudite se da budete veoma ljubazni kada ih sretnete", komentariše Olivija.
"Užasno je koliko ljudi puši. Dim se oseća na svakom koraku, a ponekad je nemoguća misija pronaći kafić u kome se normalno diše. Video sam žene kako guraju kolica za bebe sa cigaretama u ustima, kao i decu kakogase opuške na putu", užasnut je Džon.
Ovdašnje Amerikance najviše šokiraju javni toaleti koji se plaćaju, kao i "besplatni toaleti u kojima zaposleni prodaju toalet papir" i "izvlače novac od turista u nevolji koji nemaju drugu opciju osim da ostave novčanice ako nemaju kovanice."
Neki komentarišu da ih "toalet mafija" ne iznenađuje jer to nije prijatan posao.
"Radio sam sa ljudima iz raznih krajeva Hrvatske i bio sam iznenađen kolika je razlika na tako malom geografskom području: od načina na koji govore do njihovog karaktera, neverovatno je koliko su različiti", piše Lukas.
Uvek kasne
"Imam osećaj da se Hrvatima ne žuri. Na terasama satima piju kafu, a kašnjenje je uobičajena praksa. Usporen ritam imaju i zaposleni u pošti i drugim takvim poslovima", komentariše Ema.
Amerikanci su šokirani kako ljudi u Hrvatskoj obraćaju pažnju na modu i koliko lepih devojaka ima u gradu. Ali mnoge nisu srdačne kao Amerikanke.
Takođe, neobično im je da Hrvati ne ostavljaju velike napojnice. "Moj prvi obrok u Zagrebu bili su ćevapi u malom restoranu sa prijateljem iz Hrvatske. Platio sam, ali nisam ostavio veliku napojnicu jer su me upozorili da u Evropi nisu veliki kao u Americi. Moj prijatelj je video račun koji sam ostavio na stolu, zgrabio i stavio u džep sa rečima da je to zaista previše", kaže Amerikanac.
Avio-saobraćaj na beogradskom aerodromu odvija se normalno, a eventualna kašnjenja mogu nastati usled operativnih uslova na polaznim destinacijama, rečeno je danas Tanjugu na aerodromu.
Aomori u Japanu smatra se gradom s najviše snežnih padavina na svetu – u glavnom gradu prefekture Aomori i na najvećem japanskom ostrvu svake godine u proseku padne 7,9 metara snega.
Aomori u Japanu smatra se gradom s najviše snežnih padavina na svetu – u glavnom gradu prefekture Aomori i na najvećem japanskom ostrvu svake godine u proseku padne 7,9 metara snega.
Hotel na stadionu engleskog fudbalskog kluba Blekpul uveo je novčane kazne do 2.500 funti (oko 2.900 evra) ukoliko tokom utakmica gledaju teren kroz prozor svojih soba, prenosi GB News.
Svetski gradovi koji su poznati po velikom broju Srba svakako su Beč i Čikago, ali i Malta se godinama unazad izdvaja kao popularna radna destinacija za naše građane.
Od ulaganja u nekretnine do državljanstva po poreklu, pojedine zemlje nude iznenađujuće jednostavne načine za dobijanje državljanstva, a neke od njih omogućavaju i brz pristup bezviznim putovanjima širom sveta.
Avio-saobraćaj na beogradskom aerodromu odvija se normalno, a eventualna kašnjenja mogu nastati usled operativnih uslova na polaznim destinacijama, rečeno je danas Tanjugu na aerodromu.
Ukusi su različiti, ali kada su neka jela u pitanju onda definitivno možemo da pronađemo zlatnu sredinu i ono što je najbolje. Odakle dolaze najlepše supe na svetu i da li se vama dopadaju?
Jutjuber koji se predstavlja pod imenom LabCoatz tvrdi da je uspeo da rekonstruiše strogo čuvani recept Coca-Cole nakon što je godinu dana proučavao sastav pića i napravio više od stotinu pokušaja. Kaže da je napokon došao do "tačne formule", piše Unilad.
Bivši američki predsednik Bil Klinton i bivša državna sekretarka Hilari Klinton odbili su danas da svedoče pred Predstavničkim domom u istrazi o osuđenom seksualnom prestupniku Džefriju Epstajnu.
Dok su neki znaci jasno povezani sa određenim promenama u organizmu, drugi su opštiji i često se lako previdi ili pripišu drugim, manje ozbiljnim stanjima.
Nove američke prehrambene smernice (DGA) za period 2025–2030 izazvale su pravu uzbunu među stručnjacima i u javnosti ubrzo nakon što su objavljene 7. januara 2026. godine.
U Srbiji raste broj obolelih od respiratornih infekcija, zbog čega Institut "Batut" i Ministarstvo zdravlja upozoravaju građane da se štite u zatvorenim prostorima.
