Skriveno na obroncima planine Velka Fatra, nedaleko od grada Ružomberok, selo Vlkolínec važi za jedno od najočuvanijih tradicionalnih planinskih naselja u srednjoj Evropi.
Ovo malo slovačko selo poznato je po drvenim kućama, strmim krovovima i ambijentu u kojem izgleda kao da je vreme stalo pre više od jednog veka.
Tradicionalna arhitektura i Unesko status
Vlkolínec je 1993. godine upisan na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, zahvaljujući izuzetno očuvanom sklopu narodnog graditeljstva. U selu se nalazi četrdesetak drvenih kuća građenih od balvana, bez savremenih arhitektonskih intervencija. To ga što čini jedinstvenim primerom ruralnog života u tom području. Pored kuća, posebnu vrednost imaju drvena zvonara iz 18. veka, mala crkva i stari bunari koji su i danas u upotrebi.
Turistička atrakcija koja privlači ceo svet
Tokom poslednje decenije, Vlkolínec je postao nezaobilazna destinacija za ljubitelje autentičnih sela, kulturnog turizma i fotografije. Njegova popularnost naročito je porasla zahvaljujući društvenim mrežama i preporukama turističkih vodiča, što je selo dovelo na mape putnika iz celog sveta. Danas ga godišnje poseti i više desetina hiljada turista, što je ogroman broj u odnosu na mali broj stalnih stanovnika.
Kad autentičnost dođe pod pritisak masovnog turizma
Iako Unesko status donosi međunarodnu vidljivost, on je sa sobom doneo i ozbiljne izazove. Mestani Vlkolínca su poslednjih godina javno istupali sa zahtevom da se razmotri skidanje sela sa te liste, upravo zbog pritiska masovnog turizma. Veliki broj posetilaca, buka, narušavanje privatnosti i opterećenje infrastrukture značajno utiču na svakodnevni život ljudi koji u selu zaista žive.
Za lokalno stanovništvo, Vlkolínec nije muzej na otvorenom, već dom. Upravo zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li je dugoročna zaštita kulturnog nasleđa moguća bez ugrožavanja kvaliteta života zajednice.
Održivi turizam kao jedino rešenje
Primer Vlkolínca sve češće se navodi u debatama o održivom turizmu i granici između očuvanja kulturne baštine i njenog komercijalnog korišćenja. Umesto masovnih poseta, stručnjaci i lokalne vlasti razmatraju modele kontrolisanog pristupa. To podrazumeva ograničenja broja posetilaca i jače uključivanje lokalne zajednice u upravljanje turizmom.
Zašto Vlkolínec i dalje vredi posetiti?
Uprkos izazovima, Vlkolínec ostaje jedno od najautentičnijih sela u Evropi. To je mesto koje pruža uvid u način života kakav je danas gotovo nestao. Poseta ovom selu ima smisla upravo onda kada se pristupa sa poštovanjem, razumevanjem i željom da se sačuva ono zbog čega je postalo posebno. Vlkolínec nije samo turistička atrakcija, već i važna lekcija o tome koliko je tanka linija između očuvanja tradicije i njenog preopterećenja.
Grčka je druga na svetu prema broju nagrada "plava zastavica" za 2026. godinu, što potvrđuje da je jedan od globalnih lidera u upravljanju obalom i zaštitom životne sredine, prenosi Greek Reporter.
Avio-kompanija EasyJet će privremeno obustaviti saobraćaj na liniji između aerodroma u Parizu ''Šarl de Gol'' i beogradskog aerodroma ''Nikola Tesla'', a planirani poslednji let na ovoj ruti biće 26. jula.
Đurđevdanski krst je delo vajara Zorana Ilića, i ima impozantne dimenzije - visok je 18 metara, sa rasponom od 11 metara, dok postament dostiže visinu od 2,7 metara.
Putnici na letu iz Balija za Melburn nedavno su doživeli neprijatno iskustvo kada se kabina njihovog aviona ispunila gustom maglom, stvarajući prizor koji su mnogi opisali kao scenu iz horor filma.
Polazak aviona kompanije Sautvest erlajns, koji je leteo iz Oklenda za San Dijego, odložen je za jedan sat nakon što se među putnicima našao i humanoidni robot, prenose danas američki mediji.
Grčka je druga na svetu prema broju nagrada "plava zastavica" za 2026. godinu, što potvrđuje da je jedan od globalnih lidera u upravljanju obalom i zaštitom životne sredine, prenosi Greek Reporter.
Prvo polufinale Evrovizije je počelo, a treće po redu su nastupile predstavnice Hrvatske, grupa Lelek i podigle lestvicu visoko kada je scenski nastup u pitanju.
Prvo polufinalno veče Evrovizije 2026 vode austrijska voditeljka Viktorija Svarovski i glumac Mihael Ostrovski, a njihov stajling privukao je veliku pažnju gledalaca i vrlo brzo postao viralan na društvenim mrežama.
Predstavnik Izraela na Evroviziji Noam Betan nastupio je na ovom takmičenju i izazvao buru u publici kao predstavnik zemlje zbog kojih mnogi i bojkotuju ovaj događaj, a tokom nastupa su se čuli i uzvici negodovanja.
Francuska ministarka zdravlja Stefani Rist izjavila je danas da još nije poznato da li je soj hantavirusa koji trenutno cirkuliše pretrpeo mutacije, upozoravajući da postoje brojne nepoznanice u vezi sa situacijom.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhan Gebrejesus sastao se u palati Monklou sa španskim premijerom Pedrom Sančezom kako bi razmotrili operaciju sprovedenu nakon izbijanja hantavirusa na kruzeru "MV Hondius".
