Ipak smo sposobni za multitasking: Ključ je u jednoj stvari

Re&scaron;avanje problema, logičko planiranje i apstraktno razmi&scaron;ljanje obavlja ključna regija mozga poznata kao prefrontalni korteks, koji je poznat po svojoj nefleksibilnosti.&quot;Taj deo mozga je formiran tako da radi jednu stvar u jednom trenutku, &scaron;to je često dobro&quot;, rekao je profesor neuronauke na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džordžtaun i glavni autor istraživanja, Maksimilijan Rizenhuber.On je dodao da se čovek može fokusirati na ne&scaron;to i potisnuti sve ostalo da bi ostao fokusiran na zadatak.Neuronaučnici su ranije sumnjali da kada je primoran da &quot;žonglira&quot;, preopterećeni prefrontalni korteks poku&scaron;ava brzo da prelazi sa zadatka na zadatak.Eksperiment koji su sproveli Rizenhuber i njegove kolege otkrio je da mozak ima zaobilazno re&scaron;enje koje može da se aktivira tokom vremena kroz ponavljanje i akumulirano iskustvo, tako da može da se preprogramira da podsvesno izvr&scaron;i jedan zadatak, oslobađajući prefrontalni korteks da se fokusira na ne&scaron;to drugo.Shutterstock/Jo Panuwat DDugoročno sećanje ključU okviru studije, jedanaestoro mu&scaron;karaca i žena starosti od 18 do 29 godina provelo je nekoliko sati pregledavajući kompjuterski generisane slike automobila kao deo igre zasnovane na aplikaciji i naučilo da ih sortira u jednu od dve kategorije na osnovu sličnosti i razlika u obliku. Tokom pet do deset nedelja, ponovili su sortiranje vi&scaron;e od 30.000 puta.Na početku eksperimenta, alati za snimanje koji su omogućili istraživačima da prate koji delovi mozga se aktiviraju pokazali su da prefrontalni korteks obavlja posao. Kada su mozgovi učesnika ponovo proučavani, nakon mnogo nedelja sortiranja, otkriveno je, međutim, da su koristili drugu regiju, poznatu kao temporalni korteks, koji je uključen u kodiranje dugoročnih sećanja, kako bi izvr&scaron;ili zadatak.Prema Rizenhuberu, nalazi su otkrili da kako prefrontalni korteks uči kako da obavlja aktivnost, on pakuje te informacije i uspostavlja veze koje omogućavaju da se one prenesu na temporalni korteks.&quot;To na neki način automatizuje, &scaron;to oslobađa frontalne delove mozga da rade ne&scaron;to drugo &scaron;to zahteva pažnju&quot;, objasnio je on.Sposobnost podsvesnog obavljanja vi&scaron;e zadataka istovremeno putem različitih regija mozga obja&scaron;njava brojne naizgled izvanredne sposobnosti koje većina nas pokazuje svakodnevno bez razmi&scaron;ljanja.Kao vožnja kolaRizenhuber je kao primer naveo da dok mladi ljudi koji tek uče da voze zahtevaju punu koncentraciju da bi mogli da upravljaju automobilima, iskusni vozači mogu lako da upravljaju vozilima dok istovremeno razgovaraju ili slu&scaron;aju muziku. Shutterstock/perfectlabPsiholog i profesor na odeljenju za neurohirurgiju na Univerzitetu Južne Floride, Majkl &Scaron;enberg, rekao je da to takođe obja&scaron;njava za&scaron;to ljudi mogu da razviju visoko specijalizovane ve&scaron;tine, kao &scaron;to je analiza snimaka mozga, ili izvođenje gimnastike na olimpijskom nivou.Neki ljudi možda imaju mozak koji je prirodno ve&scaron;tiji u sprovođenju preprogramiranja potrebnog za multitasking od drugih. Eksperiment u Džordžtaunu otkrio je značajnu varijabilnost kada je u pitanju brzina kojom su učesnici bili u stanju da isključe svoje prefrontalne kortekse i koriste svoje temporalne kortekse za kategorizaciju automobila.&Scaron;enberg veruje da bi svi mi mogli bolje da koristimo mogućnosti obavljanja vi&scaron;e zadataka istovremeno u na&scaron;em mozgu, čak i ako imamo 60 i 70 godina i otkrivamo da ne učimo nove zadatke tako brzo kao nekada.Ve&scaron;tačka inteligencija će nam se obiti o glavuOn je istovremeno upozorio da bi preveliko oslanjanje na tehnologiju za pomoć u obavljanju vi&scaron;e zadataka istovremeno, poput prepu&scaron;tanja pisanja ili analize podataka generativnoj ve&scaron;tačkoj inteligenciji, moglo da se obije o glavu na&scaron;em mozgu.Shutterstock/AscannioNovo istraživanje je pokazalo da sopstvene mogućnosti obavljanja vi&scaron;e zadataka istovremeno počinju da se pojavljuju tek kada se stekne određena količina stručnosti.Dugoročno gledano, moguće je da prekomerna upotreba ve&scaron;tačke inteligencije znači da na&scaron; mozak postaje manje ve&scaron;t u složenim ve&scaron;tinama.&quot;Nećete moći da savladate stvari ako vam ve&scaron;tačka inteligencija stalno radi. Obavljanje vi&scaron;e zadataka istovremeno dolazi kroz razvoj efikasnog prepoznavanja obrazaca, tako da ste u mogućnosti da brže donosite odluke i istovremeno integri&scaron;ete ne&scaron;to drugo&quot;, zaključio je &Scaron;enberg.

Ipak smo sposobni za multitasking: Ključ je u jednoj stvari

0 Komentari