Iza pravila da se kapućino pije samo ujutru krije se priča o kulturi, varenju i neodoljivoj italijanskoj eleganciji koja ništa ne prepušta slučaju.
U Italiji, zemlji u kojoj je kafa gotovo deo nacionalnog identiteta, postoje nepisana pravila o tome kada, šta i kako piti. Turisti su često očarani šarenim barovima i opojnim mirisom sveže mlevene kafe koji ispunjava ulice, ali i zbunjeni nizom neobičnih pravila koja Italijani poštuju gotovo s religioznom posvećenošću. Jedno od njih posebno je zanimljivo, a glasi: „Kapućino se pije samo ujutru, nikada posle 11 sati!“
Za mnoge posetioce ove čarobne zemlje to je pravo iznenađenje – zar kapućino ne prija u svako doba dana? Ali za Italijane to pravilo nije samo navika, već odraz duboko ukorenjene tradicije i kulture koja već vekovima oblikuje njihov prepoznatljiv, elegantan i opušten način života.
Shutterstock/Jose Luis Vega
Ne kapućinu
Glavni razlog zbog kojeg Italijani izbegavaju kapućino nakon 11 sati zapravo je vrlo jednostavan – mleko. Oni veruju da mleko opterećuje želudac i otežava varenje, naročito posle jela, pa se napici koji ga sadrže, poput kapućina ili late makijata, piju isključivo ujutru, pre obroka.
Kada dan odmakne i dođe vreme ručka ili večere, naručiti kapućino smatra se gotovo nepristojnim, a mnogima i pomalo čudnim.
Italijanima to jednostavno nije u skladu s njihovim navikama i načinom života. Umesto napitaka s mlekom, biraju espresso – kratak, snažan i bez ijedne kapi mleka. On je savršena završnica obroka, mali energetski poticaj i simbol čiste, prave kafe, onako kako je Italijani zaista vole.
Jutarnji ritual
Za Italijane je kapućino zapravo pravi doručak u šolji. Priprema se od savršene mešavine espressa, toplog mleka i baršunaste mlečne pene, a u njemu se uživa polako – uz miris svežih peciva, novine ili kratak razgovor pre posla. Taj jutarnji trenutak mnogima je omiljeni početak dana, simbol topline i opuštenosti koji daje snagu za sve što sledi.
Oko deset ili jedanaest sati taj ritual se završava, a barovi prestaju da služe kapućino lokalnom stanovništvu. Turistima će ga, naravno, rado pripremiti, ali uz onaj karakteristični italijanski osmeh koji govori više od reči.
Za Italijane bi takav zahtev bio jednako neobičan kao kada bi neko usred leta tražio tanjir vruće supe — jednostavno nije vreme za to.
Shutterstock/Preto Perola
Život mere gutljajima kafe
Italijanska ljubav prema kafi seže vekovima unazad, a njena istorija neraskidivo je povezana s istorijom samog naroda. Prva kafana u Italiji otvorena je još u 17. veku u Veneciji — gradu koji je, zahvaljujući trgovini s Istokom, prvi doneo zrna kafe u Evropu.
Od tada je kafa postala neizostavan deo italijanskog života, a ritual ispijanja espressa prerastao je u pravu umetnost.
Danas u Italiji postoji više od 150 hiljada barova, a procenjuje se da prosečan Italijan popije oko četiri do pet šoljica kafe dnevno. Espresso je, naravno, kralj među njima.
U većini barova cena espressa simbolično je niska, jer se smatra da kafa mora biti dostupna svima – bez obzira na društveni status.
Na 13 kilometara od Arilja na putu ka Ivanjici, na levoj obali reke Moravice nalazi se manastir Klisura, posvećen Svetim Arhangelima Mihailu, koji je pre bio poznat kao manastir Dobrače. Jedan je od najstarijih u Srbiji, jer se smatra da je podugnut u 13. veku
Sukob između najbogatijeg čoveka na svetu Ilona Maska i direktora Rajanera Majkla O’Lirija dodatno se zaoštrio. Najveća evropska niskotarifna avio-kompanija pokrenula je promotivnu kampanju pod nazivom "Rajanerova rasprodaja sedišta za velike idiote".
Dok se širom sveta, uprkos upozorenjima lekara da su rizični po zdravlje, sve više koriste lekovi za mršavljenje, brojne avio-kompanije vide šansu da zarade na mršavim putnicima.
Bezbednost putnika u avionu ključni je deo posla kabinskog osoblja, ali dok se oni brinu o poštovanju procedura i udobnosti tokom leta, mnogi putnici nesvesno rade nešto što može biti štetno – odlaze bosi do toaleta u avionu.
Bezbednost putnika u avionu ključni je deo posla kabinskog osoblja, ali dok se oni brinu o poštovanju procedura i udobnosti tokom leta, mnogi putnici nesvesno rade nešto što može biti štetno – odlaze bosi do toaleta u avionu.
Valovita brda prošarana poljima, maslinjacima i vinogradima prizor su koji vas prati u ruralnom delu Sicilije, naročito na putu koji vodi od Palerma do Mazare del Vala.
Na 13 kilometara od Arilja na putu ka Ivanjici, na levoj obali reke Moravice nalazi se manastir Klisura, posvećen Svetim Arhangelima Mihailu, koji je pre bio poznat kao manastir Dobrače. Jedan je od najstarijih u Srbiji, jer se smatra da je podugnut u 13. veku
Sukob između najbogatijeg čoveka na svetu Ilona Maska i direktora Rajanera Majkla O’Lirija dodatno se zaoštrio. Najveća evropska niskotarifna avio-kompanija pokrenula je promotivnu kampanju pod nazivom "Rajanerova rasprodaja sedišta za velike idiote".
Dok se širom sveta, uprkos upozorenjima lekara da su rizični po zdravlje, sve više koriste lekovi za mršavljenje, brojne avio-kompanije vide šansu da zarade na mršavim putnicima.
Mišel Obama često je bila na meti medija, Kako kaže, uvek su birali nebitne detalje kada su pisali vesti, ali i naslove o njenom pojavljvanju u javnosti.
O nesvakidašnjim putevima kojima su prolazili dok se nisu konačno sreli, pričaju u "Jutru" Nikola i Sanja Brašnjević, rođeni u Prijepolju, a žive u Novom Sadu.
Glumac Met Dejmon boravi u Davosu kako bi pridobio više korporativnih partnera za svoju neprofitnu organizaciju Water.org, koja radi na povećanju dostupnosti čistе vode u svetu.
Video snimak Viktorije Bekam, koji se nakon ispovesti Bruklina Bekama o porodičnim nesuglasicama širi društvenim mrežama, uzdrmao je javnost širom sveta.
Izrael je izabrao predstavnika za Evrosong 2026. Noam Betan, 27‑godišnji pevač iz Ra’anane, predstavljaće Izrael na ovogodišnjoj Evroviziji nakon što je sinoć pobedio u finalu popularnog takmičarskog šoua Hakočav Haba (Rising Star).
U Davosu se održava Svetski ekonomski forum, a među brojnim svetskim liderima i uticajnim ličnostima prisutan je i Bil Gejts čiji je dolazak izazvao veliku pažnju.
Kad konzumiranje kanabisa postaje rizično? Britanska studija izmerila je količinu kanabisa u THC-jedinicama i pokazala od koje nedeljne doze se rizik povećava.
O trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) sedmogodišnjoj devojčici iz Srbije uspešno su istovremeno transplantirani jetra i bubreg na klinici u Italiji.
Američki lekar dr Danijel Pompa, koji ima više od 1,8 miliona pratilaca na Instagramu, u novoj objavi je govorio o ardini, koju naziva jednom od najzdravijih namirnica na svetu.
