Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Persepolis i Pasargad, drevne prestonice Persije - biseri mesopotamske civilizacije

Podeli

Na našem samostalno organizovanom i samostalno osmišljenom proputovanju kolima po Iranu, nakon obilaska severozapadnog, zapadnog i južnog dela zemlje, iz Širaza smo krenuli dalje kaseveroistoku, ka pustinjskom delu zemlje.

Iranci ga još nazivaju i „Džamšidov tron“ (Takht-e Jamshid), prema imenu prvog, mitskog cara Persije.

Persepolis, jedna od tri prestonice antičke Persije - ona najglamuroznija, gde su ahemendski carevi pravili zabave koje su trajale i 3 meseca, verovatno je dala ideju i poslednjem iranskom šahu, Rezi Pahlaviju da napravi svoju zvanično - Najveću žurku na svetu.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Osam godina pre nego što će biti svrgnut, u ogromnim šatorima obloženim mermerom i uz beskrajni švedski sto, Reza Pahlavi je 1971. godine - proslavljajući 2500 godina Persijskog carstva, u Persepolisu priredio jednu takvu zabavu kojoj su prisustvovali svi svetski državnici i članovi kraljevskih familija, pa i maršal Tito sa suprugom Jovankom.

Priča se da je tokom nedelju dana, na platou među arheološkim ostacima Persepolisa za iće, piće i nekoliko hiljada članova posluge za tu priliku odevene kao iz antičkog perioda, šah potrošio novca koji bi pokrio dve trećine godišnje državne socijalne pomoći.

Priča se i da je njegova belosvetska žurka bila i jedan od početaka njegovog političkog kraja. Poznavaoci prilika znaju, da je dolazak na vlast Homeinija bila jedna od posledica.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Gradnja Persepolisa počela je u VI veku pre naše ere, na prethodno ozidanoj veštačkoj terasi ogromnih razmera visine 20 metara, i trajala godinama.

U Starom zavetu opisano je podizanje ovog kompleksa, sa detaljnim podacima o tome koje nacije su učestvovale u poduhvatu i iz kojih sve krajeva poznatog sveta je donešen materijal za gradnju.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

I danas, nalazište posećuje priličan broj kako domaćih, tako i stranih turista, gde osim "Kapije Svih Nacija" i ostataka nekoliko palata, glavnu atrakciju predstavlja "Veliko stepenište", sa reljefima podanika Persijskog carstva iz svih krajeva Azije, koji prikazani u prirodnoj veličini, u redu na stepeništu caru prinose darove.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

U okviru nalazišta postoji i manji muzej, smešten unutar nekadašnjeg Harema cara Kserksa. Godine 330. pre naše ere, nakon osvajanja Persepolis je zapalio Aleksandar Veliki. Navodno je jedna od njegovih konkubina, tokom pijanstva koje je trajalo čitave noći predložila da Persepolis treba da gori, što se i dogodilo.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Iako se dve monumentalne grobnice persijskih careva - Artakserksa Prvog i Trećeg nalaze uklesane u steni iznad samog Persepolisa, preostala četiri najvažnija cara dinastije Ahemenida (osim Kira Velikog), sahranjena su par kilometara od palate, na lokalitetu Nakše Rostam (Naqsh-e Rostam).

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Osim grobnica u stenama, na kraju lokaliteta donekle ukopana u zemlju kao da izviruje Zoroastijska kula iz VI veka pre naše ere - pripadnika najstarije jednobožačke religije na svetu, nastale u drevnoj Persiji.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Sa druge strane autoputa, u stenama Nakše Radžaba (Naqsh-e Rajab) svoja obličja uklesali su kasniji persijski carevi dinastije Sasanida.

Jedan od najčuvenijih reljefa ovog perioda ikada - "Šapurova parada", predstavlja pobedu cara Šapura Prvog nad Rimljanima, sa rimskim carem Valerijanom i Filipom Arabljaninom koji pred njim kleče i mole za milost.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Još 77 kilometara dalje ka severu, kraj puta se nalazi Pasargad (Pasargadae), osim Suse i Persepolisa treća najvažnija prestonica persijskih careva.

Ostaci zoroastijske kule, palate i kanala za navodnjavanje jedne od devet čuvenih persijskih bašti, leže rasprostrti po poljanikao rezultat vladavine prvog velikog cara antičke Persije - Kira Velikog.

Mnogi ne znaju da je njegov jednostavni mauzolej iz VI veka pre naše ere, bio inspiracija mnogim kasnijim graditeljima, a na našim prostorima Ivanu Meštroviću za Spomenik neznanom junaku, na Avali.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Piše: Ivana Dukčević

Izvor: Knjiga, Internet i Facebook stranica "Umetnost putovanja"

Tekst i fotografije deo su internet stranice "Umetnost putovanja", zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje.

strana 1 od 410 idi na stranu