Island, Zemlja vatre i leda, sa svojim čudesnim pejzažima i fascinantnim tradicijama i pričama, jedno je od najposebnijih mesta na svetu.
Stanovnici Islanda, okruženi morem i ledom, razvili su u svojoj dugoj istoriji razne običaje koji su neobični za ostatak sveta, a prirodu cene više od svega.
Iako ima nešto više od 400.000 stanovnika, Island krije mnogo zanimljivih i jedinstvenih stvari. Otkrivamo vam 15 detalja koji će vas sigurno iznenaditi!
1. Većina ljudi živi u glavnom gradu
Više od 60% Islanđana živi u glavnom gradu Rejkjaviku i okolini. Sa populacijom od oko 140.000, Rejkjavik je takođe najseverniji glavni grad na svetu. Grad je šaren, pun muzeja, kafića i restorana, i najbolje ga je istraživati peške.
2. Na Islandu nema komaraca
Zvuči neverovatno, ali je istina – na Islandu nema komaraca. Klima i posebni prirodni uslovi im jednostavno ne dozvoljavaju da prežive. Još jedan razlog zašto je Island idealna destinacija za ljubitelje prirode!
3. Više od 30 aktivnih vulkana
Island leži na spoju evroazijske i severnoameričke tektonske ploče, što ga čini jednim od najaktivnijih vulkanskih područja na svetu. Neki od najpoznatijih vulkana, poput Ejafjalajokula, Katle i Snafelsjokula, nalaze se ispod glečera, koji mogu izazvati spektakularne – ali i opasne – poplave kada eruptiraju.
Oko 85% energije Islanda proizvodi se iz obnovljivih izvora – geotermalnih i hidroelektrana. Island je globalni pionir u korišćenju čiste energije i jedan od ekološki najzaštićenijih kutaka planete.
Shutterstock/SGerace
5. Nema šuma
Možda ste primetili da Island nema šuma niti drveća. Kada su prvi Vikinzi stigli na Island, posekli su većinu zgrada i ogrevnog drveta. Danas se država aktivno bori protiv toga – programi pošumljavanja i sadnje drveća organizuju se širom zemlje.
6. Na Islandu nema porodičnih prezimena
Islanđani nemaju tipična porodična prezimena, to je običaj koji dele sa svojom „braćom“ Skandinavcima. Prezime je zapravo ime oca (ili ponekad majke) i sufiks -son (sin) ili -dotir (ćerka).
7. Nema vojske, nema policije koja nosi oružje
Island nema sopstvenu vojsku, samo obalsku stražu. Član je NATO-a, ali jedna od najbezbednijih zemalja na svetu. Stopa kriminala je toliko niska da policija uglavnom ne nosi oružje – ni pištolje ni elektrošokere.
8. Nema vozova ni metroa
Island nema železničku mrežu, tramvaje ni metro. Glavna prevozna sredstva su privatni automobili i javni autobusi. Iako se ponekad pominju planovi za brzu železnicu do aerodroma Keflavik, konačna odluka još nije doneta.
Shutterstock/Brian Logan Photography
9. Pivo je bilo zabranjeno do 1989. godine.
Potpuna zabrana piva na Islandu trajala je 74 godine – od 1915. do 1989. Danas se 1. mart slavi kao „Dan piva“ (Bjórdagurinn), ali se alkohol (sa više od 2,25% ABV) i dalje prodaje isključivo u specijalizovanim prodavnicama (a ne ujutru, uveče, nedeljom ili praznicima).
10. Najpismenija nacija na svetu
Ne samo da je stopa pismenosti 99%, Island ima i najviše pisaca po glavi stanovnika. Statistika kaže da svaki deseti Islanđanin objavi knjigu tokom svog života!
11. Komitet za odobravanje imena
Da bi se ime koristilo, mora ga odobriti Islandski komitet za imenovanje. Stručnjaci i lingvisti odlučuju o svakoj prijavi i osiguravaju da ime odgovara pravilima jezika. Ako odbor kaže "ne" – ime se jednostavno ne sme koristiti.
12. Bebe nisu pod staklenim zvonom
Jedan od najneobičnijih islandskih običaja, koji nas iznenađuje i u skandinavskim zemljama, jeste da bebe u kolicima spavaju napolju dok su im roditelji u kafićima i restoranima. Pored značaja svežeg vazduha, islandski roditelji znaju i koliko su voda i plivanje važni za bebe, pa "časovi" plivanja i ronjenja počinju kada beba napuni tri meseca.
13. Prvi Evropski parlament
Još davne 930. godine u Nacionalnom parku Tingvelir osnovan je prvi parlament u Evropi – Altingi. Parlament se tamo sastajao skoro 900 godina, a danas je to svetska baština UNESKO-a i obavezna stanica na Zlatnom krugu.
14. Nezavisnost tek od 1944. godine
Island je stekao nezavisnost od Danske tek 1944. godine. Dan nezavisnosti se slavi svake godine 17. juna.
15. Jedno od poslednjih naseljenih mesta na Zemlji
Island su slučajno otkrili Vikinzi iz Norveške pre nešto više od 1.100 godina, a ranije velike civilizacije su ga očigledno preskočile. Danas ga njegova izolacija i prirodna divljina čine jednom od najmagičnijih destinacija na svetu.
Gužve na granicama već su počele: teretna vozila na izlazu iz Srbije na graničnom prelazu Sremska Rača čekaju oko dva sata, a pojačan saobraćaj beleži se i na pravcu ka Mađarskoj, što nagoveštava zadržavanja tokom vikenda.
Bez obzira na to odakle dolaze, boje pasoša se uvek svode na samo četiri osnovne varijante: crvenu, plavu, zelenu ili crnu. Da li ste se ikada zapitali zašto ne viđamo žute ili roze korice?
Na temperaturama vazduha ispod nule, desetine ljudi su se u četvrtak okupale za Božić u jezeru Oranke u Berlinu. Temperatura vode je bila oko 1,5 stepeni.
Dok je zimska sezona u punom jeku, a cene ski-pasova širom Evrope nastavljaju da rastu, jedno malo skijalište u francuskim Alpima donelo je odluku koja je iznenadila mnoge.
Skijališta Srbije obaveštavaju sve ljubitelje skijanja da su devet staza i osam instalacija trenutno u funkciji na Kopaoniku, a noćna staza Karaman greben počinje sa radom od sutra, dok gondola Brzeće – Mali Karaman startuje 27. decembra.
Bio je neobično topao sunčan dan za kraj jeseni u Turskoj, kada je mala grupa novinarki nakon par sati vožnje i jednog dela Turske ugledala obalu Crnog mora i krenula u novu avanturu.
Prirodne lepote i istorija, za mnoge idealan spoj kada su u pitanju putovanja, a Turska nudi upravo ovakve destinacije, skrivene od gužvi, ali vredne posete.
Ukoliko planirate posetu Turskoj, nezaobilazni deo na vašoj listi neka bude Zapadna Anadolija, koja nas je očarala svojim prirodnim i kulturnim bogatstvima. Posetili smo gradove Denizli, Ušak i Ispartu i donosimo vam dašak našeg fantastičnog iskustva.
Nemačka kultura peciva je od 2014. na Uneskovoj listi nematerijalnog nasleđa čovečanstva. U prvom susretu sa jednom nemačkom pekarom pre više od tri decenije osećao sam se kao Alisa u zemlji čuda.
Gužve na granicama već su počele: teretna vozila na izlazu iz Srbije na graničnom prelazu Sremska Rača čekaju oko dva sata, a pojačan saobraćaj beleži se i na pravcu ka Mađarskoj, što nagoveštava zadržavanja tokom vikenda.
Bez obzira na to odakle dolaze, boje pasoša se uvek svode na samo četiri osnovne varijante: crvenu, plavu, zelenu ili crnu. Da li ste se ikada zapitali zašto ne viđamo žute ili roze korice?
Na temperaturama vazduha ispod nule, desetine ljudi su se u četvrtak okupale za Božić u jezeru Oranke u Berlinu. Temperatura vode je bila oko 1,5 stepeni.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd saopštio je da upotreba pirotehničkih sredstava za vreme praznika svake godine izaziva veliki broj povreda koje najviše zadobijaju mlade osobe, a deca do 16 godina čine gotovo polovinu povređenih.
Na arheološkom lokalitetu Hirkanija u Judejskoj pustinji, oko 17 kilometara jugoistočno od Jerusalima, na teritoriji današnje Zapadne obale pronađena su dva zlatnika i prsten iz vizantijskog perioda, stari između 4. i 7. veka.
Lekovi koji imitiraju GLP-1, prirodni hormon koji reguliše osećaj gladi, izazvali su pravu revoluciju - zahvaljujući njima, mnogi ljudi koji su se godinama borili sa viškom kilograma dobili su novu dimenziju kontrole nad apetitom i ishranom.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograda saopštio je da je virus gripa registrovan kod 51 osobe tokom prošle nedelje, a povećan je broj osoba sa respiratornim infekcijama.
Tokom prethodne nedelje u Srbiji je zabeleženo 18.459 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je za 55, 3 odsto više nego prethodne nedelje, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
