Bodrum na jugozapadnoj obali Turske ne može se doživeti odjednom. On se postepeno otkriva, kroz slojeve mirisa mora, borova i svetlosti koja se menja tokom dana.
U tom prostoru između Egeja i kopna, između prošlosti i savremenog načina života, nastaje posebna vrsta putovanja: sporija, tiša i usmerenija ka unutrašnjem doživljaju nego ka pukom obilasku.
Ovo je kraj u kojem se luksuz ne meri kroz raskoš, već osećajem ravnoteže i unutrašnjeg mira. A upravo tu, izvan gradske vreve, u prirodnim oazama, u risortima među borovim šumama i otvorenim horizontima, oblikuje se iskustvo koje spaja odmor, ritual i regeneraciju.
Ritual, telo i ritam Egeja
U takvom ambijentu, wellness postaje više od koncepta — postaje dnevni ritam. Tradicionalni turski hamam, ispunjen parom i eteričnim uljima, smenjuje se sa jutarnjim joga sesijama na otvorenom, gde se pogled gubi u liniji mora i neba.
Sa gostima koji žele nezaboravno iskustvo radi integrisani wellness praktičar Gülis Tarkan.
"Naši gosti najčešće započinju svoj boravak wellness procenom, uz pomoć biofeedback uređaja koji nam pomaže da razumemo njihove potrebe i preporučimo aktivnosti poput joge, pilatesa i fitnesa. Iako dolaze zbog ovog prelepog, gotovo rajskog okruženja, wellness je ključni deo njihovog iskustva — od šetnji prirodom i joge u paviljonu, do detoks i fitnes programa. Ono što je posebno jeste da čak i kada dođu sami, mogu ispuniti ceo dan brigom o sebi: masažama, vežbanjem, zdravom ishranom i trenucima opuštanja. To je prilika da zaista učinite nešto dobro za sebe, a istovremeno uživate u svim lepotama ovog dela Turske", kaže ona.
Zoran Maksimović
U toj filozofiji, telo i prostor funkcionišu zajedno — kao da priroda i čovek ponovo uče isti jezik.
Tvrđava, grad i slojevi vremena
Kada se ritam uspori, Bodrum menja ton. Iz tišine borovih staza prelazi se u kamene ulice u kojima se neprestano čuje žagor ljudi, u tvrđavi koja čuva identitet nekadašnjeg Halikarnasa.
Zidovi nisu samo struktura — oni su hronologija. U njima se prepliću epohe, materijali i različiti slojevi civilizacije.
"Kada pogledate zidove tvrđave, možete doslovno čitati istoriju u slojevima materijala. Veliki kameni blokovi potiču iz helenističkog perioda, stari su oko 2.200 godina. Pojava crvenih cigli ukazuje na osmansko doba, dok betonske zakrpe govore o obnovama iz perioda nakon Prvog svetskog rata, pa sve do najnovije restauracije 2021. godine. Svaka intervencija ostavlja trag i priča priču o vremenu u kojem je nastala. U tvrđavi se takođe mogu videti mermerni blokovi sa uklesanim grbovima različitih evropskih nacija — Britanije, Španije, Francuske, Italije i Nemačke. Ti simboli nisu samo dekoracija, već beleže čin i autoritet zapovednika koji su upravljali tvrđavom, kao i dužinu njihove službe", objašnjava odličan poznavalac istorije i turizma Bodruma Haluk Arslan.
U istom kompleksu, Bodrumska tvrđava krije i Muzej podvodne arheologije, gde se čuva i priča o princezi Adi — vladarki drevnog Halikarnasa. Tu su izloženi arheološki nalazi, uključujući posmrtne ostatke za koje se veruje da joj pripadaju, kao i njeno rekonstruisano lice dobijeno savremenim naučnim analizama.
Grad zatim ponovo menja ritam — od istorije ka ukusu. Radionice turske kuhinje otvaraju drugu dimenziju Egeja, u kojoj se maslinovo ulje, povrće i začini pretvaraju u jednostavne, ali duboko autentične ukuse.
Zoran Maksimović
Maslinjaci Egeja – živo srce tradicije i proizvodnje
U zaleđu Bodruma, daleko od obale i turističkog ritma, prostiru se živopisni maslinjaci koji čuvaju jednu od najstarijih tradicija ovog regiona. Ovde maslina nije samo plod, već način života.
„Raste oko tog drveta masline, specifične vrste — možete videti planinsku maslinu. U Turskoj imamo 96 različitih vrsta maslina, a ova je jedna od njih. Ovu vrstu je teško brati jer raste u planinskim predelima, ali zbog toga je maslinovo ulje izuzetno bogato fenolima i antioksidansima“, objašnjava Osman Kirkiz, menadžer u jednoj od lokalnih fabrika.
On ističe da je berba zahtevna, ali i da kvalitet dolazi upravo iz tog procesa: „Masline se moraju preraditi u roku od nekoliko sati, jer voće počinje da menja strukturu. Naš proces je strogo vremenski kontrolisan – sve se završava u roku od osam sati kako bi ulje zadržalo vrhunski kvalitet.“
Za razliku od ravničarskih plantaža u Italiji ili Španiji, ovde mehanizacija ima ograničenja.
"U ovom području ne možemo koristiti velike mašine. Sve je prilagođeno planinskom terenu i zato je proces specifičan i potpuno kontrolisan", dodaje on.
Zoran Maksimović
Knidos, Datča i pejzaži Egeja
Put se zatim nastavlja preko mora ka poluostrvu Datča — prostoru gde vreme deluje usporeno, a pejzaži ostaju gotovo netaknuti. Kamene kuće, cvetne ulice i tiha sela stvaraju atmosferu u kojoj se svakodnevica povlači u pozadinu.
Na samom kraju poluostrva otvara se prostor u kojem se priroda i istorija susreću bez granice. Pogled na more, vetar i ruševine stvaraju osećaj koji prevazilazi klasično turističko iskustvo.
U tom kontekstu, antički grad Knidos ostaje jedna od ključnih tačaka putovanja.
"Knidos je svoju slavu dugovao pre svega umetnosti. Najpoznatija je bila čuvena statua Afrodite, delo Praksitel, koja je postojala u dve verzije — naga i obučena. Jedan konzervativniji polis odbio je nagu figuru i izabrao prekrivenu, dok je Knidos prihvatio upravo tu smeliju verziju. Upravo zbog toga, čitav antički svet počeo je da dolazi ovde kako bi je video, pretvarajući Knidos u značajan kulturni centar. Na samom lokalitetu vidimo razmere tog značaja — dva pozorišta, jedno manjeg kapaciteta od oko 5.000 mesta i drugo veće, koje prima i do 15.000 gledalaca, kao i bouleuterion, skupštinsku zgradu posvećenu javnom i političkom životu. Sve to jasno pokazuje da je Knidos bio razvijen i važan grad, u kome su umetnost, politika i svakodnevni život bili tesno povezani", objašnjava Arslan.
Zoran Maksimović
Ono što ostaje nakon ovog putovanja nije jedna slika, već niz kontrasta koji zajedno čine celinu. Od tišine wellness rituala, preko istorijskih slojeva tvrđave, do mirisa maslinjaka i otvorenih pejzaža Datče. Bodrum se doživljava kroz iskustvo, a ne samo kroz jednostavan odmor na prelepim peskovitim plažama.
Danas turisti mogu da prošetaju određenim stazama i vide ostatke nekadašnjeg turističkog centra, koji je svojevremeno bio simbol luksuza i glamura na Mediteranu.
Iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) saopštili su da se primena ETIAS sistema za putovanja u zemlje Šengena odlaže za 2027. godinu, iako još uvek nije zvanično saopšten tačan datum početka. Ipak mnoge zanima kako će sve funkcionisati.
Na padinama Dajbabske gore, kod Podgorice, na mestu gde se spajaju tišina prirode i istorije, u prelepom ambijentu i senci starih maslina ušuškao se manastir Dajbabe, jedna od najfascinantnijih pravoslavnih svetinja na Balkanu.
Naslonim dlan na jedan kamen. Da umem da govorim kamenim jezikom, sada bih upitao tu belu materiju kako i kada je postala deo ovog čuda zvanog Crna Korkira. Ili grad Korčula.
U mojim dečačkim predstavama Bari je – kao i sve velike luke – poprimao obrise haotičnog pristaništa propraćenog rojem sumnjivih krčmi. Ništa od toga. Bari me zapravo više podseća na Trst nego na Napulj.
Napulj je daleko od svakog pojma savršenstva. Ali je veličanstven. Zapravo to i nije grad. Već neka vrsta teške ljubavne groznice, kojoj ne razumete razlog i kojoj leka nema.
Danas turisti mogu da prošetaju određenim stazama i vide ostatke nekadašnjeg turističkog centra, koji je svojevremeno bio simbol luksuza i glamura na Mediteranu.
Samostalno razmišljanje ne znači da će svaka odluka biti ispravna. Za iznošenje ličnog mišljenja i donošenje odluka potrebna je hrabrost. Zato je važno pomoći deci da shvate da je sve to deo učenja.
Srbija će 2027. učestovati na Evroviziji u Bugarskom gradu Burgasu, nezvanično je potvrđeno za nemački sajt koji se bavi aktuelnostima o ovom muzičkom takmičenju.
Na teritoriji Beograda, od 12. do 18. oktobra od akutnih respiratornih infekcija obolelo je 10.415 osoba, a od oboljenja sličnih gripu 538, objavio je Gradski zavod za javno zdravlje.
Oko 1.800 gradova u Brazilu nalazi se u stanju pripravnosti ili u zoni rizika zbog prisustva komarca vrste Aedes aegypti, prenosioca denge, zike i čikungunje, a prognoze o toplijem letu sa obilnim padavinama zbog fenomena El Ninjo pojačavaju zabrinutost.
