Rasprava o buci u Hvaru nikako da se stiša, pišu hrvatski mediji.
Prvo je "Dictum Factum", udruženje koje okuplja turističke radnike s ostrva Hvara, objavilo tekst u kojem predlažu da dozvoljen nivo buke bude 85 decibela za sve ugostiteljske objekte, uz sisteme elektronske kontrole buke, navodi "Slobodna Dalmacija".
Navode i da su koncerti koje je Grad Hvar organizovao tokom adventa redovno prelazili 90 dB i da oni to u potpunosti podržavaju. Ipak, čudi ih što Grad ne preduzima ništa kako bi se leti povećao dozvoljen nivo buke.
Njihov predlog rešenja je proglašavanje manifestacije tokom leta, po uzoru na Poreč, na primer, kako bi se svim ugostiteljima dozvolilo pojačavanje muzike sa 65 na 85 dB.
Optužili su Grad Hvar da se aktivno bori protiv podizanja nivoa dozvoljene buke ugostiteljima, ali i da skidaju odgovornost sa sebe time što “nagovaraju” Ministarstvo zdravstva da im oduzme mogućnost donošenja odluke kojom se dozvoljava glasnija muzika u ugostiteljskim objektima. Naveli su i da za to imaju dokaze, a na kraju su iz "Dictum Factuma" poručili sledeće:
"Mi se ne zalažemo za nekontrolisano divljanje, već za razumnu i pravednu regulaciju. Hvarski turizam ne može i ne sme biti talac nelogičnih i nepravednih odluka. Vreme je da se stvari postave kako treba".
PrimeStockPhoto/Shutterstock
Odgovor Grada Hvara
Nije dugo trebalo čekati na odgovor Grada Hvara. Oni su, naime, objavili da su proteklih meseci tražili pravno rešenje za situaciju u kojojje Zakon o zaštiti od buke počeo strogo nadzirati Državni inspektorat. Ova odluka izazvala je hronično nezadovoljstvo ugostitelja i dela građana, ali iz gradske uprave opet su istakli da je njihova nadležnost ograničena i za to priložili odgovore Ministarstva zdravstva kako bi potvrdili svoje tvrdnje.
Napisali su i da, uprkos zvaničnim informacijama, među građanima i na društvenim mrežama i dalje kruže dezinformacije o nadležnosti Grada. U tom kontekstu prozvali su udruženje "Dictum Factum".
Zatim je Grad postavio i nekoliko pitanja: Zašto ugostitelji na drugim turističkim destinacijama u Hrvatskoj ne protestuju zbog postojećih ograničenja decibela? Zašto hotelijeri ne izražavaju nezadovoljstvo zbog ograničenja nivoa buke na venčanjima koja ne smeju prelaziti 65 dB? Sprovodi li se Zakon o zaštiti od buke jednako u celoj Hrvatskoj ili postoje razlike u nadzoru?
Podsetili su i na to da je predlog nove gradske odluke o lokacijama i uslovima za održavanje manifestacija, usklađen s tumačenjima Ministarstva zdravstva, trenutno na javnom savetovanju do 10. marta. Pozvali su građane da se uključe i iznesu svoje primedbe i predloge kako bi se pronašlo najpravednije rešenje.
Shutterstock/xbrchx
Zašto se Zakon ne sprovodi u celoj Hrvatskoj
"Dictum Factum" odgovorio je na pitanja. U direktnom odgovoru Gradu Hvaru izrazili su zadovoljstvo što Grad otvara diskusiju, ali i žaljenje što to čine uz neistine. Ovo su njihovi odgovori.
Zašto ugostitelji u ostatku Hrvatske ne protestuju?
"Zato što se u većini turističkih destinacija Zakon o zaštiti od buke primenjuje razumno – kroz dijalog između vlasti i sektora koji čini okosnicu lokalne privrede. U Hvaru pak gradska vlast ne samo da ne pokušava pronaći rešenje, nego se aktivno bori protiv ugostitelja, od kojih istovremeno ubire porez na potrošnju."
Zašto hotelijeri ne protestuju?
"Ovo je jednostavno neistina. Među članovima našeg udruženja su i hotelijeri, poput Hotela Park, koji se susreću s istim problemima. Takođe, neka gradska vlast pita Sunčani Hvar koliko im je venčanja na čekanju jer je nemoguće organizovati svadbu unutar 65 dB".
Sprovodi li se Zakon o zaštiti od buke jednako u celoj Hrvatskoj?
"Ne i upravo je to srž problema. No ovde Grad Hvar postavlja pogrešno pitanje – umesto da pitaju ugostitelje zašto se Zakon ne sprovodi jednako, pravo pitanje je: Zašto Grad Hvar nije postavio to pitanje Ministarstvu zdravstva i Državnom inspektoratu te zaštitio vlastite ugostitelje? Dok su drugi gradovi poput Novalje i Poreča pronašli način da zaštite svoju turističku i ugostiteljsku scenu, Grad Hvar umesto toga aktivno lobira protiv vlastitih preduzetnika."
Recept za rešenje
Predložili su i recept za rešenje, isti koji je, kažu, bio primenjen i tokom adventa u Hvaru: "Gradska odluka (odluka Gradskog veća) plus proglašenje manifestacije od strane gradonačelnika", prenosi "Slobodna Dalmacija".
Udruženje "Dictum Factum" objavu završava rečima: "Gradovi koji žele rešenje – rešenje i pronađu. Gradovi koji žele rat protiv vlastitih stanovnika i preduzetnika – rade ono što radi Hvar."
Vrlo je verovatno da ovo nije kraj rasprave. Pozitivno je što je Grad pozvao građane da se uključe u javno savetovanje do 10. marta jer bi to moglo u priču uvući nove učesnike koji će možda imati predloge za utišavanje galame na Hvaru.
Uporedivši cene smeštaja, dnevne troškove hrane i pića, lokalni prevoz i osnovne aktivnosti u popularnim sunčanim destinacijama širom Evrope, ovo su tri najjeftinije destinacije za leto 2025. godine.
Kopenhagen, Danska, je proglašen za najsrećniji grad na svetu zahvaljujući svom opredeljenju za održivost, obrazovanje, izuzetnu zdravstvenu zaštitu i dobrobit svojih stanovnika.
Nova analiza turističkih kretanja, koju je objavio Which? Travel, otkriva zabrinjavajuće podatke o prekomernom turizmu u Evropi, a Istra se našla na neslavnom drugom mestu liste destinacija s najvećim brojem noćenja po glavi stanovnika.
Ukoliko odlučite da posetite tokom hladnijih dana Banju Vrujci sva je prilika da ćete moći da uživate u pogledu na vodu koja vri, odnosno koja deluje kao da ključa.
Topola, slikoviti gradić smešten u srcu Šumadije, često se naziva “srpskom Toskanom” zbog svojih pitomih brežuljaka, vinograda i bogatog kulturnog nasleđa. Ovaj epitet nije slučajan – Topola zaista odiše mediteranskom elegancijom usred Srbije.
Uporedivši cene smeštaja, dnevne troškove hrane i pića, lokalni prevoz i osnovne aktivnosti u popularnim sunčanim destinacijama širom Evrope, ovo su tri najjeftinije destinacije za leto 2025. godine.
Uvedena je izletnička taksa za obilazak Starog grada u Herceg Novom u iznosu od jednog evra, a turisti koji organizovano žele da posete Stari grad prvi put će ovog leta plaćati taksu.
Uporedivši cene smeštaja, dnevne troškove hrane i pića, lokalni prevoz i osnovne aktivnosti u popularnim sunčanim destinacijama širom Evrope, ovo su tri najjeftinije destinacije za leto 2025. godine.
Kopenhagen, Danska, je proglašen za najsrećniji grad na svetu zahvaljujući svom opredeljenju za održivost, obrazovanje, izuzetnu zdravstvenu zaštitu i dobrobit svojih stanovnika.
Nova analiza turističkih kretanja, koju je objavio Which? Travel, otkriva zabrinjavajuće podatke o prekomernom turizmu u Evropi, a Istra se našla na neslavnom drugom mestu liste destinacija s najvećim brojem noćenja po glavi stanovnika.
Ukoliko odlučite da posetite tokom hladnijih dana Banju Vrujci sva je prilika da ćete moći da uživate u pogledu na vodu koja vri, odnosno koja deluje kao da ključa.
Previše ili premalo vode, neadekvatna veličina saksije, pogrešan izbor posude, pa čak i neinformisanost o vrstama biljaka koje kombinujete, a sve to vodi do stagnacije, bolesti i propadanja.
Svedočimo još jednom velikom povratku modnog trenda iz 60-ih, 70-ih, pa i 80-ih godina i već je prisutan svuda oko nas - na torbama, cipelama, odeći, patikama...
Najveće muzičko takmičenje na svetu uskoro počinje, a izvođači koji nastupaju tokom prve polufinalne večeri Evrovizije, spremaju se da prirede spektakularne nastupe.
Američka rijaliti zvezda Kim Kardašijan svedočila je danas na suđenju u Parizu u slučaju pljačke iz 2016. godine, kada joj je oduzet nakit u vrednosti od nekoliko miliona dolara.
Proleće je pravo vreme da iskoristimo blagodeti prirode, a tri biljke koje su naše bake nekada redovno koristile – kopriva, maslačak i zova – sada su na svom vrhuncu kada je u pitanju lekovitost.
Avokado se već dugo smatra supernamirnicom, ali nova studija objavljena u časopisu Journal of the American Heart Association dodatno potvrđuje koliko može biti koristan za zdravlje srca.
