Rasprava o buci u Hvaru nikako da se stiša, pišu hrvatski mediji.
Prvo je "Dictum Factum", udruženje koje okuplja turističke radnike s ostrva Hvara, objavilo tekst u kojem predlažu da dozvoljen nivo buke bude 85 decibela za sve ugostiteljske objekte, uz sisteme elektronske kontrole buke, navodi "Slobodna Dalmacija".
Navode i da su koncerti koje je Grad Hvar organizovao tokom adventa redovno prelazili 90 dB i da oni to u potpunosti podržavaju. Ipak, čudi ih što Grad ne preduzima ništa kako bi se leti povećao dozvoljen nivo buke.
Njihov predlog rešenja je proglašavanje manifestacije tokom leta, po uzoru na Poreč, na primer, kako bi se svim ugostiteljima dozvolilo pojačavanje muzike sa 65 na 85 dB.
Optužili su Grad Hvar da se aktivno bori protiv podizanja nivoa dozvoljene buke ugostiteljima, ali i da skidaju odgovornost sa sebe time što “nagovaraju” Ministarstvo zdravstva da im oduzme mogućnost donošenja odluke kojom se dozvoljava glasnija muzika u ugostiteljskim objektima. Naveli su i da za to imaju dokaze, a na kraju su iz "Dictum Factuma" poručili sledeće:
"Mi se ne zalažemo za nekontrolisano divljanje, već za razumnu i pravednu regulaciju. Hvarski turizam ne može i ne sme biti talac nelogičnih i nepravednih odluka. Vreme je da se stvari postave kako treba".
PrimeStockPhoto/Shutterstock
Odgovor Grada Hvara
Nije dugo trebalo čekati na odgovor Grada Hvara. Oni su, naime, objavili da su proteklih meseci tražili pravno rešenje za situaciju u kojojje Zakon o zaštiti od buke počeo strogo nadzirati Državni inspektorat. Ova odluka izazvala je hronično nezadovoljstvo ugostitelja i dela građana, ali iz gradske uprave opet su istakli da je njihova nadležnost ograničena i za to priložili odgovore Ministarstva zdravstva kako bi potvrdili svoje tvrdnje.
Napisali su i da, uprkos zvaničnim informacijama, među građanima i na društvenim mrežama i dalje kruže dezinformacije o nadležnosti Grada. U tom kontekstu prozvali su udruženje "Dictum Factum".
Zatim je Grad postavio i nekoliko pitanja: Zašto ugostitelji na drugim turističkim destinacijama u Hrvatskoj ne protestuju zbog postojećih ograničenja decibela? Zašto hotelijeri ne izražavaju nezadovoljstvo zbog ograničenja nivoa buke na venčanjima koja ne smeju prelaziti 65 dB? Sprovodi li se Zakon o zaštiti od buke jednako u celoj Hrvatskoj ili postoje razlike u nadzoru?
Podsetili su i na to da je predlog nove gradske odluke o lokacijama i uslovima za održavanje manifestacija, usklađen s tumačenjima Ministarstva zdravstva, trenutno na javnom savetovanju do 10. marta. Pozvali su građane da se uključe i iznesu svoje primedbe i predloge kako bi se pronašlo najpravednije rešenje.
Shutterstock/xbrchx
Zašto se Zakon ne sprovodi u celoj Hrvatskoj
"Dictum Factum" odgovorio je na pitanja. U direktnom odgovoru Gradu Hvaru izrazili su zadovoljstvo što Grad otvara diskusiju, ali i žaljenje što to čine uz neistine. Ovo su njihovi odgovori.
Zašto ugostitelji u ostatku Hrvatske ne protestuju?
"Zato što se u većini turističkih destinacija Zakon o zaštiti od buke primenjuje razumno – kroz dijalog između vlasti i sektora koji čini okosnicu lokalne privrede. U Hvaru pak gradska vlast ne samo da ne pokušava pronaći rešenje, nego se aktivno bori protiv ugostitelja, od kojih istovremeno ubire porez na potrošnju."
Zašto hotelijeri ne protestuju?
"Ovo je jednostavno neistina. Među članovima našeg udruženja su i hotelijeri, poput Hotela Park, koji se susreću s istim problemima. Takođe, neka gradska vlast pita Sunčani Hvar koliko im je venčanja na čekanju jer je nemoguće organizovati svadbu unutar 65 dB".
Sprovodi li se Zakon o zaštiti od buke jednako u celoj Hrvatskoj?
"Ne i upravo je to srž problema. No ovde Grad Hvar postavlja pogrešno pitanje – umesto da pitaju ugostitelje zašto se Zakon ne sprovodi jednako, pravo pitanje je: Zašto Grad Hvar nije postavio to pitanje Ministarstvu zdravstva i Državnom inspektoratu te zaštitio vlastite ugostitelje? Dok su drugi gradovi poput Novalje i Poreča pronašli način da zaštite svoju turističku i ugostiteljsku scenu, Grad Hvar umesto toga aktivno lobira protiv vlastitih preduzetnika."
Recept za rešenje
Predložili su i recept za rešenje, isti koji je, kažu, bio primenjen i tokom adventa u Hvaru: "Gradska odluka (odluka Gradskog veća) plus proglašenje manifestacije od strane gradonačelnika", prenosi "Slobodna Dalmacija".
Udruženje "Dictum Factum" objavu završava rečima: "Gradovi koji žele rešenje – rešenje i pronađu. Gradovi koji žele rat protiv vlastitih stanovnika i preduzetnika – rade ono što radi Hvar."
Vrlo je verovatno da ovo nije kraj rasprave. Pozitivno je što je Grad pozvao građane da se uključe u javno savetovanje do 10. marta jer bi to moglo u priču uvući nove učesnike koji će možda imati predloge za utišavanje galame na Hvaru.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Više od 1,5 milijardi turista putovalo je u inostranstvo tokom 2025. godine, pripremajući teren za rekordnu 2026, a neke destinacije su dobile na značaju i privlače sve više turista te se očekuje da u ovoj godini zabeleže ozbiljan rast broja poseta.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Termalno kupalište Szechenyi jedno je od najvećih atrakcija Budimpešte, a ujedno i jedno od najboljih i najvećih termalnih kupališta u Evropi. Ovih dana, posetioci baš i nemaju reči hvale.
Cene u restoranima i kafićima na hrvatskoj obali ovog leta izazvale su veliki talas nezadovoljstva među turistima i lokalnim stanovništvom, a rasprava se posebno rasplamsala na Reditu.
Ostrvo Hvar i ove godine briljira na svetskoj turističkoj sceni. Prema rezultatima prestižnog izbora Travel + Leisure World’s Best Awards 2025, Hvar je zauzeo 3. mesto među evropskim ostrvima i 8. mesto u svetu.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
More, sunce i promena okruženja ostaju najbolji recept za punjenje baterija, ali savremeni turisti danas traže i dodatni sadržaj – aktivnosti, zabavu, istraživanje i kvalitetno vreme sa porodicom ili prijateljima.
"Nisam ni znala kako je to još od ranih dvadesetih, pa čak i ranije, jer sam uvek imala momke. Uvek je neko bio u mom životu", nikad iskrenija je Džej Lo.
Ekskluzivno ostrvo Indijan Krik u Majamiju, poznato kao "Bunker milijardera", godinama privlači najbogatije ljude na svetu zahvaljujući vrhunskoj bezbednosti, privatnosti i luksuznim vilama na ogromnim parcelama uz more.
Udovica glumca Erika Dejna, Rebeka Gejhart, prvi put je javno govorila nakon njegove smrti i otkrila kako je u poslednjim nedeljama života učestvovao u projektu obnavljanja glasa pomoću veštačke inteligencije, koji je bio izuzetno važan za njega.
Holivud pod pojačanim merama bezbednosti dočekuje 98. dodelu Oskara, nakon što je FBI upozorio kalifornijske organe reda na mogućnost iranske odmazde dronovima ka zapadnoj obali SAD.
Preminula je čuvena italijanska glumica i voditeljka Enrika Bonakorti, u 77. godini života, kako prenose italijanski mediji, dugo je bolovala od teške bolesti – rak pankreasa.
Iako postoje brojni lekovi koji ublažavaju simptome, sve više ljudi traži prirodna rešenja koja im mogu pomoći da se lakše izbore sa alergijama. Jedna od biljaka koja se posebno izdvaja u prirodnoj medicini jeste kopriva, poznata po protivupalnim svojstvima.
Pored genetike, dijabetesa i visokog pritiska, svakodnevne navike,poput onoga što pijemo, mogu značajno da utiču na zdravlje bubrega, ističu stručnjaci.
Hronična bolest bubrega pogađa oko 10 odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, rečeno je danas na konferenciji povodom Svetskog dana bubrega, koji se obeležava 12. marta.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić najavila je da će minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji početi da se primenjuje kod dece.
Ishrana bogata rastvorljivim vlaknima, posebno beta-glukanom iz ovsa, može brzo da snizi "loš" LDL holesterol i smanji rizik od srčanih i moždanih udara, otkrila je dr Punam Krišan.
