Rasprava o buci u Hvaru nikako da se stiša, pišu hrvatski mediji.
Prvo je "Dictum Factum", udruženje koje okuplja turističke radnike s ostrva Hvara, objavilo tekst u kojem predlažu da dozvoljen nivo buke bude 85 decibela za sve ugostiteljske objekte, uz sisteme elektronske kontrole buke, navodi "Slobodna Dalmacija".
Navode i da su koncerti koje je Grad Hvar organizovao tokom adventa redovno prelazili 90 dB i da oni to u potpunosti podržavaju. Ipak, čudi ih što Grad ne preduzima ništa kako bi se leti povećao dozvoljen nivo buke.
Njihov predlog rešenja je proglašavanje manifestacije tokom leta, po uzoru na Poreč, na primer, kako bi se svim ugostiteljima dozvolilo pojačavanje muzike sa 65 na 85 dB.
Optužili su Grad Hvar da se aktivno bori protiv podizanja nivoa dozvoljene buke ugostiteljima, ali i da skidaju odgovornost sa sebe time što “nagovaraju” Ministarstvo zdravstva da im oduzme mogućnost donošenja odluke kojom se dozvoljava glasnija muzika u ugostiteljskim objektima. Naveli su i da za to imaju dokaze, a na kraju su iz "Dictum Factuma" poručili sledeće:
"Mi se ne zalažemo za nekontrolisano divljanje, već za razumnu i pravednu regulaciju. Hvarski turizam ne može i ne sme biti talac nelogičnih i nepravednih odluka. Vreme je da se stvari postave kako treba".
PrimeStockPhoto/Shutterstock
Odgovor Grada Hvara
Nije dugo trebalo čekati na odgovor Grada Hvara. Oni su, naime, objavili da su proteklih meseci tražili pravno rešenje za situaciju u kojojje Zakon o zaštiti od buke počeo strogo nadzirati Državni inspektorat. Ova odluka izazvala je hronično nezadovoljstvo ugostitelja i dela građana, ali iz gradske uprave opet su istakli da je njihova nadležnost ograničena i za to priložili odgovore Ministarstva zdravstva kako bi potvrdili svoje tvrdnje.
Napisali su i da, uprkos zvaničnim informacijama, među građanima i na društvenim mrežama i dalje kruže dezinformacije o nadležnosti Grada. U tom kontekstu prozvali su udruženje "Dictum Factum".
Zatim je Grad postavio i nekoliko pitanja: Zašto ugostitelji na drugim turističkim destinacijama u Hrvatskoj ne protestuju zbog postojećih ograničenja decibela? Zašto hotelijeri ne izražavaju nezadovoljstvo zbog ograničenja nivoa buke na venčanjima koja ne smeju prelaziti 65 dB? Sprovodi li se Zakon o zaštiti od buke jednako u celoj Hrvatskoj ili postoje razlike u nadzoru?
Podsetili su i na to da je predlog nove gradske odluke o lokacijama i uslovima za održavanje manifestacija, usklađen s tumačenjima Ministarstva zdravstva, trenutno na javnom savetovanju do 10. marta. Pozvali su građane da se uključe i iznesu svoje primedbe i predloge kako bi se pronašlo najpravednije rešenje.
Shutterstock/xbrchx
Zašto se Zakon ne sprovodi u celoj Hrvatskoj
"Dictum Factum" odgovorio je na pitanja. U direktnom odgovoru Gradu Hvaru izrazili su zadovoljstvo što Grad otvara diskusiju, ali i žaljenje što to čine uz neistine. Ovo su njihovi odgovori.
Zašto ugostitelji u ostatku Hrvatske ne protestuju?
"Zato što se u većini turističkih destinacija Zakon o zaštiti od buke primenjuje razumno – kroz dijalog između vlasti i sektora koji čini okosnicu lokalne privrede. U Hvaru pak gradska vlast ne samo da ne pokušava pronaći rešenje, nego se aktivno bori protiv ugostitelja, od kojih istovremeno ubire porez na potrošnju."
Zašto hotelijeri ne protestuju?
"Ovo je jednostavno neistina. Među članovima našeg udruženja su i hotelijeri, poput Hotela Park, koji se susreću s istim problemima. Takođe, neka gradska vlast pita Sunčani Hvar koliko im je venčanja na čekanju jer je nemoguće organizovati svadbu unutar 65 dB".
Sprovodi li se Zakon o zaštiti od buke jednako u celoj Hrvatskoj?
"Ne i upravo je to srž problema. No ovde Grad Hvar postavlja pogrešno pitanje – umesto da pitaju ugostitelje zašto se Zakon ne sprovodi jednako, pravo pitanje je: Zašto Grad Hvar nije postavio to pitanje Ministarstvu zdravstva i Državnom inspektoratu te zaštitio vlastite ugostitelje? Dok su drugi gradovi poput Novalje i Poreča pronašli način da zaštite svoju turističku i ugostiteljsku scenu, Grad Hvar umesto toga aktivno lobira protiv vlastitih preduzetnika."
Recept za rešenje
Predložili su i recept za rešenje, isti koji je, kažu, bio primenjen i tokom adventa u Hvaru: "Gradska odluka (odluka Gradskog veća) plus proglašenje manifestacije od strane gradonačelnika", prenosi "Slobodna Dalmacija".
Udruženje "Dictum Factum" objavu završava rečima: "Gradovi koji žele rešenje – rešenje i pronađu. Gradovi koji žele rat protiv vlastitih stanovnika i preduzetnika – rade ono što radi Hvar."
Vrlo je verovatno da ovo nije kraj rasprave. Pozitivno je što je Grad pozvao građane da se uključe u javno savetovanje do 10. marta jer bi to moglo u priču uvući nove učesnike koji će možda imati predloge za utišavanje galame na Hvaru.
Jedna od najpopularnijih destinacija u regionu, planina Zlatibor spremno dočekuje predstojeće vaskršnje i prvomajske praznike, kada se na ovoj destinaciji očekuje preko 50.000 gostiju.
U francuskom primorskom gradiću Pornik na obali Atlantika lokalni hotel "La Fonten" ponudio je povraćaj od jednog evra svakom turisti za svaki kubni milimetar kiše koji padne tokom boravka.
Na padinama planine Čemerno, na oko 900 metara nadmorske visine i 50 kilometara od centra Kraljeva smestilo se živopisno selo Odmenje nadaleko čuveno po lekovitoj vodi za koju se zna skoro osam vekova.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić izjavio je danas da puna primena, to jest 24-časovni režim EES sistema (Entry/Exit System) počinje od 10. aprila.
Ogromne gužve stvorile su se uoči uskršnjeg vikenda po gregorijanskom kalendaru na graničnim prelazima između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ali i na granici sa Srbijom.
Direktor JUTE Aleksandar Seničić izjavio je da se zbog rata na Bliskom istoku menja turistička mapa sveta i da je u Srbiji za 50 odsto smanjeno interesovanje za letovanje.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić izjavio je danas da puna primena, to jest 24-časovni režim EES sistema (Entry/Exit System) počinje od 10. aprila.
Cene u restoranima i kafićima na hrvatskoj obali ovog leta izazvale su veliki talas nezadovoljstva među turistima i lokalnim stanovništvom, a rasprava se posebno rasplamsala na Reditu.
Ostrvo Hvar i ove godine briljira na svetskoj turističkoj sceni. Prema rezultatima prestižnog izbora Travel + Leisure World’s Best Awards 2025, Hvar je zauzeo 3. mesto među evropskim ostrvima i 8. mesto u svetu.
Jedna od najpopularnijih destinacija u regionu, planina Zlatibor spremno dočekuje predstojeće vaskršnje i prvomajske praznike, kada se na ovoj destinaciji očekuje preko 50.000 gostiju.
U francuskom primorskom gradiću Pornik na obali Atlantika lokalni hotel "La Fonten" ponudio je povraćaj od jednog evra svakom turisti za svaki kubni milimetar kiše koji padne tokom boravka.
Na padinama planine Čemerno, na oko 900 metara nadmorske visine i 50 kilometara od centra Kraljeva smestilo se živopisno selo Odmenje nadaleko čuveno po lekovitoj vodi za koju se zna skoro osam vekova.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić izjavio je danas da puna primena, to jest 24-časovni režim EES sistema (Entry/Exit System) počinje od 10. aprila.
Dolaskom toplijih dana, vikendi su idealni za druženja na otvorenom uz roštilj. Ipak, priprema hrane na zaprljanoj ili masnoj rešetki može pokvariti uživanje.
Američka svemirska agencija NASA saopštila je da je zadovoljna dosadašnjim tokom misije Artemis II i napretkom letelice Orion očekujući da sutra stigne do tamne strane Meseca
Muzički spektakl "Zvezde Granda" je sinoć, sa 15 odsto učešća u gledanosti u ukupnoj populaciji, bio najgledanija emisija na svim televizijama u svom terminu.
Matovilac je jedno od onih lisnatih povrća koje mnogi potcenjuju, iako je pravo nutritivno blago. Posebno u prelaznom periodu ka proleću, kada telu treba više vitamina i minerala, matovilac je odličan saveznik.
Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" radiće i vikendom kako bi se izbegli eventualni zastoji i čeknje za operacije, najavio je prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta.
E-cigarete se i dalje smatraju manje štetnim od "pravih" cigareta, ali i nove analize svedoče kako bi mogle da budu kancerogene. Ali jasnih i zvaničnih procena još uvek – nema.
Iako je šargarepa obično prva asocijacija na hranu dobru za oči, ona nikako nije jedina namirnica koja pomaže očuvanju vida. Batat, zeleno lisnato povrće i riba bogata omega-3 masnim kiselinama neke su od namirnica koje znatno utiču na zdravlje očiju.
