Grupa turista trenutno boravi u Puli, a njihovo iskustvo s cenama otkako je uveden evro izazvalo je brojne reakcije.
Ovo im je prvo iskustvo s novom valutom i odmah su primetili koliko su troškovi života porasli. Namirnice i gorivo gotovo su jednako skupi kao u Austriji, a ni obroci u restoranima i kafićima više nisu znatno jeftiniji. Kugla sladoleda košta oko dva evra, što ih je posebno iznenadilo.
"Trenutno smo na odmoru u Hrvatskoj, područje Pule, prvi put nakon uvođenja evra, i iskreno smo iznenađeni koliko su cene sada visoke. Namirnice i gorivo koštaju otprilike isto kao u Austriji. Ni jesti napolju više nije mnogo jeftinije, na primer, jedna kugla sladoleda košta 2 evra", napisali su.
Iako su turisti, njihova pitanja otvaraju širi kontekst o životnom standardu i lokalnim prihodima.
"Zanima me: Da li su ovo samo turističke cene u Puli ili i lokalci zaista plaćaju isto? Kako se Hrvati osećaju u vezi sa trenutnim nivoom cena? Kolika je, na primer, prosečna plata za kasirku u Plodinama ili Konzumu (čitao sam da je između 800 i 1.300 evra neto mesečno)? Kolika je prosečna penzija (izgleda da je oko 600–630 evra neto)? Da li su cene hrane više na istarskoj obali u poređenju sa unutrašnjošću?", dodali su.
SebastianGorzow/Shutterstock
Lokalci potvrđuju visoke cene
Odgovori lokalnih građana brzo su razjasnili situaciju. Jedan korisnik je naglasio da cene nisu samo za turiste i da i lokalci plaćaju iste iznose, iako znaju da izbegnu turističke zamke.
"Ne, to nisu turističke cene, i mi ih plaćamo. Razlika je u tome što lokalci možda znaju kako da izbegnu tipične turističke lokacije. Nismo baš zadovoljni tim cenama, to je ludilo. Brojevi koje si naveo za prihode su otprilike tačni. Prosečna mesečna plata je oko 1.460 evra, medijana je oko 1.300 evra".
Komentari su dodatno objasnili razlike između obale i unutrašnjosti. „Da, cene hrane na obali su obično nešto više, a restorani i kafići znatno skuplji. Najjeftiniji restorani, kafići i prodavnice nalaze se u istočnoj Hrvatskoj (Slavonija). Ali tamo su i prihodi manji.“
Shutterstock/Rasto SK
Svakodnevna prilagođavanja i strah od poskupljenja
Jedan korisnik je opisao kako je svakodnevni život postao izazovniji čak i za prosečne građane. "Pre uvođenja evra, kugla sladoleda je koštala 5 kuna, odnosno 0,66 evra. Imao sam prosečnu platu, ali sam bio u posebnoj situaciji jer nisam imao dugove, nisam trošio mnogo, nisam imao izdržavane članove porodice, ne pušim, ne pijem, ne izlazim, nemam auto. Zbog toga sam uvek imao osećaj da mogu da kupim bilo šta u prodavnici ili garderobu bez razmišljanja o ceni. Na kraju meseca mi je obično ostajalo 400 evra za štednju.
Danas, 2025. godine, i dalje imam prosečnu platu po današnjim standardima, ali jedva preživljavam. Imam spisak gde je šta najjeftinije. Otkačio sam sve pretplate, ne gledam TV, samo YouTube s reklamama. Štedim tako što jedem kod roditelja. Skupu odeću izbegavam da kupujem, a kada moram, jedva nađem nešto pristojno u Cropp-u. Nemam pojma kako ljudi s manjim srećama, s prosečnim ili nižim platama, uspevaju da prežive. Ali BDP raste, pa ‘nikad nam nije bilo bolje’, bla bla bla, svake godine ista priča".
Jelena990/ Shutterstock
Turisti, digitalni sistemi i evrozona
Postoji i perspektiva koja objašnjava zašto turisti doživljavaju više cene. „Da, to su samo turističke cene. Imamo digitalni sistem koji, kada dođu turisti, prilagođava cene u skladu sa zemljom iz koje dolaze, ali nudimo popust od oko 2%. Najbolje je da ljudi jednostavno plaćaju ono što su plaćali ranije. Evropska turistička komisija već godinama radi istraživanja. I u Austriji imate isti sistem. Kada mi iz Hrvatske dođemo, cene su prilagođene Hrvatima. To znači evrozona. Ludo, zar ne? Kakvo vreme za život".
Neki komentatori su istakli da su cene porasle, a kvalitet proizvoda opao. "Cene su porasle 2–3 puta, dok je kvalitet pao najmanje 50%. Izbegavajte Hrvatsku, nemojte da hranite problem. Još jedan talas inflacije dolazi ubrzo i stvari se neće popraviti".
Kroz sve komentare provlačila se kombinacija šoka, prilagođavanja i kritike. Lokalni građani su pokušali da objasne stvarni životni standard, dok su turisti delili svoja iskustva i postavljali pitanja o tome kako preživeti u zemlji koja im se činila znatno skupljom nego što su očekivali. Rasprava otkriva koliko su građani prilagodljivi, kako turisti doživljavaju cene, i koliko se obala i unutrašnjost Hrvatske razlikuju po troškovima života.
Srpski turista doživeo je neobičan susret tokom ronjenja u Nikitiju. Na morskom dnu ugledao je kokota letača, ribu upečatljivog izgleda koja, kada se oseti ugroženo, širi velika peraja nalik krilima.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Zamak Kumamoto u jugozapadnom Japanu ponovo je danas otvoren za posetioce, nešto više od dve nedelje nakon zemljotresa magnitude 7,1 koji je pogodio region, saopštile su danas gradske vlasti.
Zamislite da se probudite usred okeana. Na sve strane oko vas nalazi se samo beskrajna duboka voda, najbliže kopno udaljeno je desetinama kilometara, a društvo vam prave jedino morske ptice – i možda ajkule.
Na mesto događaja odmah je stigao spasilac, koji mu je pružio prvu pomoć i pokušao da ga reanimira kardiopulmonalnom reanimacijom (KPR), ali, nažalost, bez uspeha.
Putovanje u Evropsku uniju postalo je izazovno posebno u jeku letnje sezone, dokazuju gužve na graničnim prelazima i aerodromima, a mnogi putnici zabirnuti su zbog onoga što tek sledi.
Srpski turista doživeo je neobičan susret tokom ronjenja u Nikitiju. Na morskom dnu ugledao je kokota letača, ribu upečatljivog izgleda koja, kada se oseti ugroženo, širi velika peraja nalik krilima.
Zamak Kumamoto u jugozapadnom Japanu ponovo je danas otvoren za posetioce, nešto više od dve nedelje nakon zemljotresa magnitude 7,1 koji je pogodio region, saopštile su danas gradske vlasti.
Neki putnici koji su preusmereni u Palermo žalili su se na nedovoljnu pomoć u organizovanju daljeg prevoza, jer je potražnja za autobusima i taksijima naglo porasla.
Srpski turista doživeo je neobičan susret tokom ronjenja u Nikitiju. Na morskom dnu ugledao je kokota letača, ribu upečatljivog izgleda koja, kada se oseti ugroženo, širi velika peraja nalik krilima.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Zamak Kumamoto u jugozapadnom Japanu ponovo je danas otvoren za posetioce, nešto više od dve nedelje nakon zemljotresa magnitude 7,1 koji je pogodio region, saopštile su danas gradske vlasti.
Zamislite da se probudite usred okeana. Na sve strane oko vas nalazi se samo beskrajna duboka voda, najbliže kopno udaljeno je desetinama kilometara, a društvo vam prave jedino morske ptice – i možda ajkule.
Hrvatska je među državama članicama Evropske unije koje se protive ili imaju ozbiljne rezerve prema priznavanju katalonskog, baskijskog i galicijskog kao službenih jezika EU.
Belgijski influenser Mihil Vandevort preminuo je u 28. godini od zastoja srca. Bolovao je od retke genetske bolesti progerije, a uprkos prognozama lekara živeo je više nego dvostruko duže od očekivanog.
Esktremne vrućine mogu dovesti do opasnih posledica po zdravlje, a najveći problem često je dehidratacija jer ljudi ne vode računa i ne unose dovoljno tečnosti, upozorio je kardiolog prof. dr Nebojša Tasić.
Od virusa Zapadnog Nila u Grčkoj je do 12. avgusta obolelo 110, a preminulo devet osoba, saopštila je danas grčka Nacionalna organizacija za javno zdravlje (EODY). Prvi smrtni slučaj zbog groznice Zapadnog Nila zabeležen je i u Severnoj Makedoniji
Laboratorija Sektora za ekologiju i unapređenja životne sredine JKP "Gradska čistoća" tokom analize izlovljenih komaraca sa teritorije grada Beograda detektovala je ukupno jedan uzorak pozitivan na prisustvo genoma virusa Zapadnog Nila, u komaracu roda Culex.
