Potpuno neobičan i jako atraktivan eksponat nalazi se u okviru Narodnog muzeja u Kikindi, a u pitanju je mamut Kika koja mami poglede i brojne turiste.
Mamutica je pronađena pre 30 godina u krugu fabrike Toza Marković, i ona je pravi dragulj za sve ljubitelje istorije i prirodnih nauka.
"Prvih deset godina od pronalaska skeleta on se nalazio u fabrici "Toza Marković". Malo ko je znao da taj skelet postoji, tako da su ljudi nekada išli tamo da vide, neki posetioci grada ili turisti nisu znali da to imamo. Tek nakon deset godina, kada je fabrici "Toza Marković" isticao ugovor sa Prirodnjačkim muzejom iz Beograda, onda smo mi tražili da to bude prebačeno ovde u Narodni muzej i, naravno, dobili smo sredstva jednim projektom.
Odradili smo to, napravili posebnu prostoriju gde se nalazi originalni skelet. Ovo što vi imate prilike da vidite u dvorištu Narodnog muzeja, to je replika. To je kopija napravljena od plastične mase u prirodnoj veličini i može da stoji napolju, bez obzira na sve vremenske uslove, sunce, kišu, sneg", rekla je za RINU Slavica Cvijetić samostalni vodič Narodnog muzeja u Kikindi.
Ona dodaje da se originalni skelet čuva u prostorijama muzeja, na stalnoj izložbenoj postavci, u jednoj posebnoj staklenoj vitrini. Taj originalni skelet nije sastavljen, zbog toga što su kosti izuzetno teške i bilo je rizično da se to sastavlja. Zapolseni u muzeju nisu smeli da ih buše, lepe kako se ne bi oštetili i baš zbog toga je urađena ova kopija u prirodnoj veličini, koja je sastavljena i može da stoji napolju.
RINA
"Značaj skeleta koji je pronađen u Kikindi jeste u tome što je pronađeno 93 odsto koštane mase na jednom mestu, a da je pripadalo jednoj životinji. To se vrlo retko desi u svetu. A to je zbog načina na koji je ova naša mamutica Kika uginula. Ona je vodila svoje krdo, znamo da je u krdima kod mamuta vladao matrijarhat. Ona je kao starija ženka vodila svoje krdo i upala je u blato. Ovde nekada, gde je danas Kikinda, bila je močvara. Utonula je i te kosti su posle pola miliona godina pronađene duboko u glini, na dubini od 20 metara, u glinokopu fabrike "Toza Marković".
Glina je ta koja je ove kosti sačuvala. Ove kosti su stare pola miliona godina i one su značajne zbog toga što stručnjaci, na osnovu velikog procenta očuvane koštane mase, mogu da dobiju mnogo podataka, ističe Slavica.
Kroz jako značajan projekat u Narodnom muzeju su saznali apsolutno sve o njoj. Koliko je imala godina, čime se hranila, da je rađala mlade, da je bolovala od reumatizma, spondiloze. Prosto, postoje tragovi na kostima koji mnogo govore.
RINA
"Kada su te podatke uporedili sa podacima koje imaju o toj vrsti mamuta od ranije, dobili su jednu zanimljivu priču. Tako da mi u muzeju imamo i film o mamutu, traje nekih sedamnaest i po minuta, zove se "Kikindski mamut" i vrlo je interesantan. U filmu se čuju svi podaci o ovoj našoj mamutici, koja je vrlo značajna za grad Kikindu. Ono što je zanimljivo, u filmu postoji jedna rečenica kada se kaže:
"Možda smo mi prvi ljudi koji ih vide”. Nije slučajno rečeno, nego baš zbog toga što u to vreme na području Evrope, u ovom delu gde je Kikinda danas, nije bilo ljudi. Ljudi je bilo u nekim drugim delovima sveta, u Africi i Aziji, ali u tom periodu ovde nije bilo ljudi. Tako da su oni prolazili ovde, živeli tu jedno vreme, išli u potrazi za hranom. Prosto, mamuti su išli tamo gde im je toplija klima, gde im više odgovara i gde mogu da pronađu hranu", rekla je naša sagovornica.
Četiri metra i sedamdeset centimetara bila je visina mamuta kada je mamutica bila živa, sa kožom, mesom, mišićima. Bila je duga sedam metara, široka tri i po metra i teška sedam tona.
RINA
"Mi kažemo u šali da je ona sitnija starija gospođa, pošto je bila u 65. godini i imala samo sedam tona, dok su muški odrasli mamuti mogli da imaju i 10 tona težine. Kažem još jednom, značajan je veliki procenat kostiju pronađen u glini. Glina je ta koja je puna vode, ne propušta vazduh i zato su kosti ostale tako dobro sačuvane. Mamuti inače uginu na drugi način. Zanimljiva je priča o zubima mamuta. Oni šest puta menjaju zube u toku života.
Poslednje menjanje zuba im je u 43. godini i oni prosto izližu te žlebove na zubima pomoću kojih gnječe hranu. Oni su biljojedi i te zube potroše negde maksimalno do 80. godine. To je životni vek mamuta. Kada potroše zube, više ne mogu da jedu i, nažalost, uginu od gladi. Telo im ostane na površini, onda to razvlače lešinari, raznosi voda i po prostoru mi nekada nađemo jednu kost, jednu kljovu ili jedan zub, ali to nema takav značaj, naglašava.
Od kada je mamut u Narodnom muzeju, dolazi jako mnogo posetilaca. To e privuklo veliki broj turista, dečje ekskurzije, grupe odraslih, studente i tako dalje.
"Tako da se pokazala kao zaista atrakcija i pokazalo se kao dobar potez to što smo tražili da bude prebačena ovde, u Narodni muzej, kazala je Slavica.
Dokumentaciono informativni centar (DIC) Veritas apelovao je danas na sve Srbe iz Srbije i dijaspore koji nemaju hrvatske dokumente, a nameravaju da putuju u Hrvatsku.
Račun iz Rovinja izazvao je burnu raspravu na društvenim mrežama. Turista je posebno izdvojio cenu male Coca-Cole od 4,60 evra i vožnju brodom do Crvenog ostrva od 12 evra.
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Račun iz Rovinja izazvao je burnu raspravu na društvenim mrežama. Turista je posebno izdvojio cenu male Coca-Cole od 4,60 evra i vožnju brodom do Crvenog ostrva od 12 evra.
Australijska aviokompanija navodi da će direktni letovi skratiti ukupno vreme putovanja za više od tri sata u poređenju sa današnjim letovima sa jednim presedanjem
Jesen i zima ne moraju da znače odustajanje od kupanja i opuštanja u vodi. Naprotiv, upravo u hladnijem delu godine termalni bazeni dobijaju poseban ugođaj.
Dokumentaciono informativni centar (DIC) Veritas apelovao je danas na sve Srbe iz Srbije i dijaspore koji nemaju hrvatske dokumente, a nameravaju da putuju u Hrvatsku.
Račun iz Rovinja izazvao je burnu raspravu na društvenim mrežama. Turista je posebno izdvojio cenu male Coca-Cole od 4,60 evra i vožnju brodom do Crvenog ostrva od 12 evra.
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Lindzi je na mrežama podelila kompilaciju fotografija, a pažnju je privukla vrela fotka iz bazena. Čini se da golupčići nisu mogli da obuzdaju svoje strasti.
Dolazak hladnijih dana za ljubitelje orhideja znači i kraj njihovog raskošnog sjaja. Srećom, jesen ne mora da označi kraj sezone cvetanja – uz ključne trikove i promenu rutine, vaša egzotična lepotica ponovo će cvetati.
Ukoliko ste odrastali uz napetu atmosferu koju su stvarale učestale svađe vaših roditelja, to se može odraziti na odnose kakve gradite kao odrasli ljudi.
Plavi tim četvrtu epizodu dočekuje na balkonu, nakon više nego zaslužene pobede u prethodnom timskom zadatku, dok Crveni tim čeka eliminaciono kuvanje u crnim keceljama, gde će jedan od njih napustiti MasterChef kuhinju.
Francuska glumica Marina Vladi, koja je glumila u više od 80 filmova i osvojila nagradu na Filmskom festivalu u Kanu 1963. godine, preminula je u 88. godini, saopštila je njena porodica za AFP.
Supruga legendarnog vozača Formule 1 Mihaela Šumahera, Korina, iznela je do sada nepoznat detalj iz perioda kada je njen suprug bio na vrhuncu karijere.
Meni za svečanu zvaničnu večeru koju je američki predsednik Donald Tramp priredio za kineskog predsednika Si Đinpinga i njegovu suprugu, sadržao je jela sa američkim sastojcima i "suptilnim kineskim ukusima".
Šta jedu ljudi koji dožive 100 godina? Saznajte koje se namirnice najčešće pojavljuju u ishrani stogodišnjaka iz Plavih zona i kako mogu doprineti zdravom starenju.
Fenilketonurija je retka metabolička nasledna bolest sa kojom se živi, ali zahvaljujući neonatalnom skriningu koji se sprovodi od 1983. godine, može biti otkrivena u prvim danima od rođenja.
Prema rečima Mijalkovića, multidisciplinarni pristup u lečenju je veoma važan, jer više nijedan pacijent ne sme da se operiše odmah bez prikazivanja njegove dokumentacije na multidisciplinarnom timu.
Dolaskom hladnijih dana organizmu je potrebna dodatna podrška, a farmaceutkinja Aleksandra Dimitrijević otkriva koje namirnice i suplementi mogu pomoći da se pripremimo za jesen i zimu.
