Kako se leto 2025. približava, Evropljani sve intenzivnije biraju svoje idealne destinacije za odmor.
Prema najnovijem izveštaju Evropske komisije za putovanja (ETC), Hrvatska se nalazi na sedmom mestu liste najpoželjnijih destinacija za leto 2025. godine među Evropljanima. Iako je interesovanje za putovanja u blagom padu, Hrvatska je zadržala visoku poziciju, ostavivši iza sebe popularne zemlje poput Portugala, Belgije i Velike Britanije.
Iako su tradicionalne mediteranske zemlje i dalje među favoritima, primećuju se zanimljivi trendovi u planiranju putovanja. Duži boravci, veći budžeti i sve veća pažnja na klimatske uslove oblikuju listu najtraženijih letnjih destinacija. Saznajte koje zemlje prednjače i zašto upravo one osvajaju srca evropskih putnika ove godine.
Manje putovanja, ali duži odmori i veći budžeti
Istraživanje sprovedeno tokom marta među 5.874 ispitanika iz deset evropskih zemalja pokazuje da 72% Evropljana planira putovanje u narednih pet meseci, što je za 3% manje nego prošle godine. Interesovanje za južnoevropske destinacije, uključujući Mediteran, palo je čak za 8%.
Međutim, oni koji planiraju putovanja ovog leta nameravaju da ostanu duže i potroše više. Čak 40% putnika planira odmor u trajanju od sedam do dvanaest noćenja, što predstavlja rast od 11% u odnosu na prošlu godinu. Takođe, svaki treći Evropljanin planira da potroši između 1.500 i 2.500 evra po putovanju, što je povećanje od 7%.
Migel Sanz, predsednik ETC-a, izjavio je da nalazi istraživanja pokazuju otpornost turističke potražnje u Evropi uprkos globalnim izazovima. On je istakao priliku za destinacije da bolje upravljaju turističkim tokovima i promovišu svoje manje poznate lokacije.
Shutterstock/Simun Ascic
Mediteran i dalje privlači, ali alternative dobijaju na popularnosti
Iako južna Evropa i dalje privlači 41% evropskih putnika, beleži se blagi rast interesovanja za alternativne destinacije poput Albanije i Bosne i Hercegovine. Veliki gradovi i poznata letovališta ostaju glavna opcija za više od polovine putnika, dok 35% bira istraživanje manje poznatih lokacija. Zanimljivo je da putnici koji se odluče za manje popularne destinacije planiraju duže boravke i imaju budžet veći od 2.500 evra.
Klimatske promene sve više utvrđuju puteve putovanja
Čak 81% Evropljana danas vodi računa o klimatskim promenama prilikom planiranja putovanja. To je porast od 7% u odnosu na prošlu godinu. Iz tog razloga, 17% redovno prati vremensku prognozu, 15% bira destinacije sa blagom klimom, dok 14% u potpunosti izbegava lokacije sa potencijalno ekstremnim temperaturama. Ovo je jedan od ključnih razloga za manji interes za Mediteranom.
Posebno se izdvaja velika želja za putovanjima među Poljacima (80%) i Britancima (79%). Nemački turisti, tradicionalno poznati kao najveći svetski putnici, ovog puta nešto suzdržaniji, samo 70% njih planira letnje putovanje.
Na graničnom prelazu Batrovci-Bajakovo nalazi se danas nepregledna kolona vozila - duža od dva kilometra, a ljudi sa ljubimcima i decom mahom su napustili vozila.
Više dečijih horova iz Srbije, sa ukupno 288 dece, kao i njihovi nastavnici koji su sa četiri autobusa krenuli sinoć iz Beograda put Pariza, 10 sati je čekalo na granici sa Hrvatskom.
Turisti iz Srbije koji su noćas krenuli autobusima ka Grčkoj, čekaju više od sedam sati na graničnom prelazu Evzoni i mnogi su u panici da će im isteći dozvola i da će morati da se vrate.
Prema najnovijem izveštaju Evrokontrola, evropski aerodromi i dalje se suočavaju sa velikim brojem kašnjenja, uprkos blagom poboljšanju tačnosti letova.
Ako planirate da uskršnje praznike provedete u nekoj od metropola Evropske unije, pripremite se na tektonske promene koje stupaju na snagu baš uoči praznika.
Zbog potupne primene EES sistema od ponoći, na većini graničnih prelaza je pravi haos. Na graničnom prelazu Evzoni kamioni čekaju osam sati, putnički automobili "mile" u pet kolona.
Na graničnom prelazu Batrovci-Bajakovo nalazi se danas nepregledna kolona vozila - duža od dva kilometra, a ljudi sa ljubimcima i decom mahom su napustili vozila.
Više dečijih horova iz Srbije, sa ukupno 288 dece, kao i njihovi nastavnici koji su sa četiri autobusa krenuli sinoć iz Beograda put Pariza, 10 sati je čekalo na granici sa Hrvatskom.
Turisti iz Srbije koji su noćas krenuli autobusima ka Grčkoj, čekaju više od sedam sati na graničnom prelazu Evzoni i mnogi su u panici da će im isteći dozvola i da će morati da se vrate.
Na graničnom prelazu Batrovci-Bajakovo nalazi se danas nepregledna kolona vozila - duža od dva kilometra, a ljudi sa ljubimcima i decom mahom su napustili vozila.
Više dečijih horova iz Srbije, sa ukupno 288 dece, kao i njihovi nastavnici koji su sa četiri autobusa krenuli sinoć iz Beograda put Pariza, 10 sati je čekalo na granici sa Hrvatskom.
Turisti iz Srbije koji su noćas krenuli autobusima ka Grčkoj, čekaju više od sedam sati na graničnom prelazu Evzoni i mnogi su u panici da će im isteći dozvola i da će morati da se vrate.
Prema najnovijem izveštaju Evrokontrola, evropski aerodromi i dalje se suočavaju sa velikim brojem kašnjenja, uprkos blagom poboljšanju tačnosti letova.
Nikola Pelc više ne mari za porodični skandal sa Bekamovima, ali njene poslednje fotografije su dosta zabrinule sve one koji podržavaju ovaj mladi bračni par.
Hanter Bajden, sin bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena, izjavio je da bi pristao na meč u kavezu protiv sinova trenutnog predsednika, Donalda Trampa Mlađeg i Erika Trampa, nakon što je dobio predlog za organizovanje takve borbe.
Astronauti misije Artemis II suočavaju se sa potencijalno rizičnim povratkom kroz Zemljinu atmosferu zbog poznatih problema sa toplotnim štitom kapsule, dok NASA i posada i dalje izražavaju poverenje u bezbedan završetak istorijskog leta ka Mesecu.
Naučnik je misteriozno preminuo bez navedenog uzroka smrti ili obdukcije, što je pokrenulo pitanja o tome da li je bio deo obrasca smrti povezanih sa američkim svemirskim i nuklearnim programom.
Astronauti misije Artemis II danas se vraćaju na Zemlju nakon istorijskog desetodnevnog putovanja oko Meseca, a njihova letelica trebalo bi da se spusti u Tihi okean.
Neslani pistaći, bogati kalijumom, vlaknima i zdravim mastima, mogu pomoći u održavanju normalnog krvnog pritiska, smanjenju lošeg holesterola i očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova.
Uveliko je počeo da se prodaje na pijacama, pa je ovo pravo vreme da ga što češće uvrstite u ishranu. Zbog svojih lekovitih svojstava, travari sremuš često nazivaju "ubicom otrova".
Krompir može biti koristan deo uravnoteženog plana mršavljenja. Prirodno ima malo kalorija i obezbeđuje vlakna i rezistentni skrob, što vam može pomoći da se duže osećate siti.
