Šta je rastvor: sok, mleko, voda ili supa?

(Ne) znanje ministra prosvete na improvizovanoj maloj maturi ponovo je uzburkalo javnost i vratilo priču na završni ispit koji će sadašnji osmaci polagati u junu iz čak sedam predmeta. I dok roditelji đaka tvrde da ono što se od njihove dece traži u školi i na maturi ne odgovara zahtevima ni uzrasta niti života i da su zadaci u zbirkama teški, nejasni, a bilo je i grešaka, autori zbirki odgovaraju da su svi zadaci laki za decu koja marljivo rade, a da su za one koji ne uče – svi teški, piše Politika. "Test iz matematike nije lak, nego je previše lak, a rezultati su katastrofalni, što govori da nešto treba promeniti i u udžbenicima i u nastavnim planovima i programima i u nastavi u školi. Pogledao sam i treći test i mislim da su pitanja nejasna", kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola i profesor matematike i informatike.

On kaže da je bio protiv uvođenja kombinovanog testa jer niko nije pripremljen kako treba, đaci su morali da imaju zbirke 1. septembra, a ne da ih dobiju u januaru. I Forum beogradskih gimnazija je predlagao da se treći test na kojem se proverava znanje iz pet predmeta odloži na godinu dana. Taj predlog nije prošao, ali je prošao drugi – da se treći test vrednuje sa samo osam bodova a ne sa 20, kako je ranije odlučio Nacionalni prosvetni savet.

Mr Olivera Krupež, profesorka književnosti i srpskog jezika i predsednica podružnice Društva za srpski jezik Moravičkog okruga, kaže da se koncepcija zbirke zadataka iz srpskog jezika nije promenila, što je i najveća zamerka nastavnika.

"Nastavnici su vrlo zabrinuti jer su spušteni kriterijumi u svakom pogledu, zamenjen je kvalitet i kvantitet, a zbirke ne podržavaju praksu u školi. Zbirka ima previše teorijskih zadataka, gramatika je potpuno marginalizovana, a deca su demotivisana da se bave suštinom i lepotom jezika. Zbirka je zatrpana tekstovima stranih autora, a mi smo jasno tražili da se uvedu nacionalni elementi", objašnjava naša sagovornica. Ona dodaje da se na maloj maturi ne vrednuje koliko deca poznaju nacionalnu književnost, odnosno da su u zbirci eliminisani sadržaji koji se tiču srpskog jezika i nacionalne baštine.

"Treba dobro preispitati šta je to funkcionalna pismenost kada je u pitanju srpski jezik. Da li je funkcionalna pismenost to što učenici ne moraju da znaju svoje pismo, ćirilicu? I da se razumemo, nacionalne manjine tu nisu povređene, one imaju svoje zbirke", ukazuje mr Krupež.

Nastavnici su poslali i pismo novom direktoru Zavoda za unapređivanje, sa zahtevom da se preispituju nastavni planovi u pogledu fonda časova jer su preobimni. S druge strane, autori zbirki već godinama izričito tvrde da je test validan merni instrument i da su svi zadaci laki za decu koja marljivo rade. Osim toga, zadaci su prema složenosti zahteva raspoređeni na osnovni, srednji i napredni nivo.

To potvrđuju i pojedini nastavnici, koji kažu da su čak neka pitanja koja su deca imala na probnim testovima toliko jednostavna da vređaju inteligenciju. Primera radi, na zadatku iz fizike je nacrtan brzinomer i na njemu kazaljka pokazuje 60 kilometara na sat, a od učenika se traži da među ponuđenim odgovorima zaokruži koju brzinu pokazuje brzinomer.