Otkrivena uloga Stounhendža

Otkrića desetogodišnjeg rada stručnjaka opovrgla su ranije spekulacije da iza izgradnje Stounhendža stoje vanzemaljci ili stanovnici drevnog Egipta.

Nije bilo reči ni o praistorijskoj opservatoriji, hramu sunca, lečilištu, niti o hramu starih druida.

Kamenje je zapravo simbol za pripadnike suprotstavljenih plemena u dalekoj istoriji na kraju Kamenog doba.

Profesor Majk Parker Pirson sa Univerziteta Šefild kaže:

„Kada je sagrađen Stounhendž, radilo se na objedinjavanju celog ostrva. Ono je već negovalo jedinstvenu kulturu – kuće su građene u istom stilu, kao i grnčarija i drugi oblici od severne do južne obale.

To je bio sasvim novi pokret, jer je prethodne vekove obeležio snažan regionalizam. Spomenik je tako dobio ulogu simbola nove saradnje između svih krajeva ostrva“.

Izgradnja Stounhendža je masivan poduhvat koji je zahtevao udružen rad hiljada ljudi.

Kamenje je prenošeno iz zapadnog Velsa, a onda oblikovano i podizano.

Dakle, sam njegov proces izgradnje zahtevao je zajedništvo i predan, sinhronizovan rad.

Pošto se Stounhendž nalazi na mestu gde se ukrštaju zraci izlaska sunca prvog dana leta i njegovog zalaska na zimski solsticij, njegovi graditelji su to mesto smatrali svetim, a možda i centrom sveta.

Smatra se da je zimski solsticij tim narodima bio mnogo važniji, budući da je većina spomenika Stounhendža usklađena je sa izlaskom i zalaskom sunca na taj dan.

Neolitski narodi Velike Britanije bili su izolovani od ostatka Evrope vekovima, a stručnjaci smatraju da je to bilo od ključne važnosti za formiranje takve kulture u Velikoj Britaniji.