NATO je u velikom problemu

Majk Atli, viceadmiral Kraljevske mornarice Velike Britanije koji predvodi Savezničku pomorsku komandu bloka, rekao je da zapadne oružane snage moraju da se pripreme za komplikovano bojno polje, od sajber do vojnih pretnji. Naveo je i da Severnoatlantski savez ima superiornije kapacitete od Rusije, ali ne nužno i sposobnost da se održi tokom perioda neprekidnih borbi.

"Da li imamo otpornost koju bismo želeli da imamo? Mislim da su komentari u poslednjih 10 meseci pokazali da, ne, nemamo", rekao je Atli za Blumberg.

"Ali nacije su to u velikoj meri prepoznale i spremne su da ulažu u te kapacitete kako bi povećale našu otpornost."

Evropa se sprema za mogućnost sukoba sa Rusijom

Visoki evropski bezbednosni zvaničnici upozoravaju na potrebu da se pripreme za mogućnost sukoba sa Rusijom, dok Moskva pojačava hibridne napade na Evropu. Generalni sekretar NATO Mark Rute rekao je prošle nedelje da bi "Rusija mogla biti spremna da upotrebi vojnu silu protiv NATO u roku od pet godina" i rekao da alijansa "mora biti spremna za razmere rata koje su naši bake i deke ili pradeke pretrpeli".

U ponedeljak su novi šefovi britanskih obaveštajnih službi i oružanih snaga izdali slična upozorenja, a šef MI6 Blez Metreveli rekao je da Evropa "deluje u prostoru između mira i rata". Načelnik Generalštaba odbrane Ričard Najton je odvojeno rekao da više Britanaca mora biti spremno da se bori za svoju zemlju.

Trampov pritisak da se ubrzaju mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine ponovo je izazvao zabrinutost da američki predsednik želi da skrene pažnju sa Evrope, iako se lideri kontinenta nadaju da će ključne odredbe Zakona o nacionalnoj odbrani, koji je podržao Kongres, otežati SAD povlačenje trupa i ključnih sistema naoružanja iz regiona.

EPA/TOMS KALNINS

Čak i ako se postigne prekid vatre, zapadni bezbednosni zvaničnici procenjuju da će Vladimir Putin nastaviti da se bori u Ukrajini i pokreće hibridne napade na drugim mestima.

Iako su se sve članice NATO, osim Španije, ove godine složile da potroše najmanje 3,5% ekonomskog proizvoda na osnovne odbrambene programe i dodatnih 1,5% na povezane oblasti do 2035. godine, one su sporije raspoređivale novac. Velika Britanija, gde je Atli započeo vojnu karijeru 1988. godine, odložila je objavljivanje sopstvenog plana odbrambenih investicija do sledeće godine.

Ipak, Atli je rekao da će investicije NATO "vremenom" odgovarati njegovom spektru izazova.

"Realista sam – novac je težak i postoji mnogo konkurentnih prioriteta za sve naše saveznike u vezi sa tim kako troše novac poreskih obveznika", rekao je.

"Neću se pretvarati da odbrana treba da ima svaki peni za trošenje na svaku raspoloživu sposobnost. Radi se o određivanju prioriteta."

Rusija testira granice NATO na moru

Ruska vojska nastavlja da istražuje granice NATO – šalje svoje brodove u britanske vode i otkriva svoju najnoviju podmornicu sposobnu da nosi torpedne dronove "Posejdon". Putin je rekao da je nuklearno oružje izbeglo presretanje u nedavnim testovima.

NATO je početkom ove godine pokrenuo operaciju "Baltička straža" kako bi ojačao svoje prisustvo i bolje zaštitio kritičnu podvodnu infrastrukturu integracijom fregata, aviona za pomorsku patrolnu službu i pomorskih dronova. Kombinacija podataka i novih tehnologija koje se razvijaju za otkrivanje sumnjivih aktivnosti, zajedno sa ratnim brodovima i drugom vojnom imovinom, omogućava NATO da spretnije reaguje kad god se utvrdi pretnja.

Johan NILSSON / AFP / Profimedia

Iako ovakva igra mačke i miša između ruskih i NATO brodova može podsećati na Hladni rat, Atli je rekao da su stvari sada mnogo komplikovanije zbog toga koliko je svet postao međuzavisan. To znači da ranjiva imovina uključuje tehnologiju, lance snabdevanja i prava intelektualne svojine. Ruska saradnja sa zemljama poput Kine, Irana i Severne Koreje samo otežava zadatak.

"Ovaj izazov će postati komplikovaniji, uporniji i neće nestati", rekao je Atli. "To je zaista veoma drugačiji bojni prostor."

Nova pomorska strategija NATO

NATO je ove godine objavio novu pomorsku strategiju, u kojoj je izložio svoju viziju povećanja otpornosti u ovoj oblasti, uz podršku industrijske saradnje sa kapacitetom za proizvodnju zaliha municije u skladu sa uslovima. Poslednja takva strategija, objavljena 2011. godine i prvenstveno usmerena na suzbijanje fundamentalističkog terorizma, brzo je postala zastarela nakon ruske aneksije Krima.

Nova strategija navodi Rusiju i terorizam kao dve najveće pretnje NATO i ističe transatlantske bezbednosne probleme koje pokreću takozvana flota brodova u senci i ruski sopstveni nadzor evropske podvodne infrastrukture.

U strategiji se takođe navodi da Kina "predstavlja sistemske izazove" regionu zbog svojih brzo rastućih pomorskih kapaciteta, kao i zbog šireg vojnog gomilanja i prisustva na Arktiku i takozvanom visokom severu. "Produbljivanje strateškog partnerstva" između Pekinga i Moskve takođe je zabrinjavajuće za NATO, koji Kinu vidi kao "odlučujućeg omogućavača" ruskog rata u Ukrajini.

Uprkos svojim rezervama u pogledu trenutne spremnosti za trajni sukob, Atli je rekao da veruje da članice NATO-a preuzimaju obaveze koje su im potrebne.

"Da li mislim da ide u pravom smeru? Apsolutno. Da, zato što ide", rekao je.