Ko je elita u Srbiji?

Urednik posebnih izdanja u Zavodu Slobodan G. Marković rekao je na konferenciji za novinare u Medija centru da ličnosti, kojima se upravo šalju upitnici, žive na teritoriji Srbije i da nije bilo drugih ograničavajućih faktora, kakvo je pitanje pola, starosti, verske ili nacionalne pripadnosti, čak ni posedovanja državljastva Srbije.

Tri kriterijuma po kojima je meren njihov doprinos oblikovanju života u Srbiji su njihova moć s obzirom na poziciju na kojoj se nalaze, učestalost pojavljivanja u medijima Srbije i procena Stručnog odbora leksikona koja je bila neophodna posebno, kako je rečeno, kod određivanja kulturne elite.

Profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Vladimir Vuletić, koji je jedan od članova tog Stručnog odbora, objasnio je da, makar se često spominjale u medijima, u obzir nosu dolazile ličnosti koje su osuđene, protiv kojih se vodi krivični postupak, ili se nalaze u Beloj knjizi MUP-a Srbije kao pripadnici kriminalnih organizacija.

Reč je o osobama koje dezintegrišuće utiču na društveni život i mladim generacijama ne mogu da predstavljaju uzore, objasnio je Vuletić. On je precizirao da će se u Leksikonu naći ličnosti koje predstavljaju političku, privrednu i kulturnu elitu, kao i one iz sveta estrade i sporta.

Političku će činiti oni koji zauzimaju pozicije u društvenim isntitucijama. Kod privredne je bilo teško doći do objektivnih parametara pa je odlučeno da presudni budu podaci o uspešnosti kompanije koju neko vodi, dodao je on.

Za određivanje ko će predstavljati kulturnu elitu, osim imena čelnika institucija kulture, za odabir ostalih bio je bitan doprinos oblikovanju života u Srbiji koji je ocenjivao Stručni odbor Leksikona.

Podaci koje naša elita bude navela u upitniku poslužiće i za pravljenje statistike na osnovu koje će biti napravljena analiza njene "pokretljivosti" u Srbiji, dodao je Vuletić. Videćemo da li se kod nas elite smenjuju, ili je reč o, za društvo uvek opasnoj, samoreprodukciji elita, rekao je on.

Karakteristika ovog ponovo pokrenutog leksikona je frekvencijska analiza koja se zasniva na zastupljenosti ličnosti u medijima. U tome je tvorcima Leksikona od pomoći bila arhiva Medijske dokumentacije “Ebart”. Njen direktor Velimir Ćurguz Kazimir podsetio je da je reč o jedinstvenoj arhivi a u regionu koja poseduje 1,5 milion novinskih članaka iz domaće i regionalne štampe.

On je rekao da je posebno bilo osetljivo pitanje kako se opredeliti za ljude sa estrade, iz sporta, ali i iz privrede i da se tu nisu rukovodili ličnim afinitetima prema pojedincima, već prema njihovoj zastupljenosti u medijima.

Ćurguz je napomenuo da je pre 25 godina, u ondašnjoj Jugoslaviji, urađena analiza koja je pokazala da je u poređenju sa situacijom u Francuskoj i Zapadnoj Nemačkoj, "nedinamična struktura kod nas sama proizvodila elitu koja je živela u dve-tri beogradske ulice".

Videćemo kakva je situacija danas, mada je izvesno da naša elita živi u Beogradu, što pokazuje u kojoj meri je Srbija (de)centralizovana, rekao je Ćurguz.

Marković je napomenuo da će svake dve godine izlaziti obnovljeno izdanje, a građani će i sami moći da šalju predloge.

Uz Leksikon će, kako je objasnio, biti štampana i posebna publikacija posvećena odabranim ličnostima iz reda nacionalnih manjina i njihovi biografski podaci će biti obrađeni na jeziku svake od manjina kojoj ličnost pripada.