Bili su najlepša beogradska ljubavna priča 90-ih: Nju je Srđan Todorović voleo, a rokeri mrzeli FOTO

O susretu sa Žikom, na jednoj novogodišnjoj zabavi, pisala je:

- Tada je “rejv Barbika” poželela da joj Božić Bata ili Deda Mraz donese ljubav upakovanu u srebrnu foliju bez mašne. I tačno u ponoć ispunila mi se želja. U momentu kada su svi podigli ruke u vazduh slaveći dolazak najluđe godine koju je nas pedeset proživelo u snoviđenju sajber tehno hevena Srbije 1995. pogled mi je slučajno pao na njega i namerno na njemu ostao prikovan.

On je bio Srđan Žika Todorović, tinejdžerska zvezda i nesvakidašnje talentovan bubnjar koga znam ceo život. Osmehnuo se poput dečaka i Luna Lu se zaljubila - prisetila se.

Ipak, do početka romanse prošlo je pola godine.

- Šest meseci kasnije, na Adi Bojani, na desetodnevnom čil autu, u pauzi rejvovanja, ja sam u njegovom apartmanu uz sedmostruki kampari pokušavala i sebi i njemu da objasnim da ja više ne mogu da trpim njegovo odbijanje i da odlazim u zagrljaj drugom, mlađem, višem, snažnijem, uzbudljivijem mladom ratniku koji je najlepše na svetu i u cugu izvodio 150 sklekova na pesnicama. Stigla sam da poljubim tog slatkog dečaka, pet godina starijeg od mene, sa sklonošću ka dugim ćutanjima, koketiranju sa džepnim venerama jakih listova, višesatnom vind surfovanju, višednevnom buljenju u TV ekran i višemesečnim izolacijama.

Foto: Miroslav Milic/ATAImages

Baš kad je krenula, začula je rečenicu: “A taman sam se navikao na tvoj parfem”.

- Parfem je bio Eden, dan je bio 31. avgust, pesma je bila Something Changed (Pulp) i sreća je bila ogromna. Tako je počela naša veza, nikome do kraja jasna i prihvatljiva - reči su Lune Lu.

U Beograd su se vratili kao par i uselili u stan kod Kalenićeve pijace.

- Tamo smo pustili i uzgajali našu ljubav nemogavši da verujemo da tako različiti i neprivlačni jedno drugome ipak živimo naš život. Ja sam se trudila da kuvam, on se trudio da pojede to što spremim. Njegov rokenrol kružok me je lagano prezirao i optuživao me prećutno da sam ja kriva za Srđanovo naglo interesovanje za tehno i gubitak interesa za klasičnu ritam sekciju nazvavši me Joko Ono, a moj artificijelni & pop krug prijatelja prezirao je njegovo nemaštovito odevanje sastavljeno od farmerki, starki i dukseva, njegovu visinu, tačnije nizinu, tvrdeći kako me on nije dostojan i kako je on prema meni ono što je Žarko Dančuo bio prema Daliborki Stojšić.

- Po “Industriji” tinejdžerke su palile moju svemirsku garderobu, intenzivno me mrzeći, dok su dečaci pisali grafite i pričali viceve na račun Žilijana. Uprkos svemu, naša velika ljubav je opstajala, i mi smo postali Suzuki i Srđko. Luna Lu je bila višak, on je nikada nije voleo i smatrao je da moje medijsko angažovanje treba da polako umine - priznala je Luna Lu.

- Bio je dovoljno slavan za oboje, ali ja isuviše ekscentrična za njegov ukus, pa je trebalo postepeno zameniti svu tu unikatnu srebrninu, tigreće motive i lak za patike, farmerke i obavezno kačket koji treba da sakrije srebrni preliv. Minđuša u nosu je bila višak, ona je prva otpala. A ja sam ga volela i bila spremna da se manem štikli i glamura, zauvek. Bio je to najlepši deo naše ljubavne priče.

Ipak, razlaz je bio neizbežan.

- Onda je krenuo putopis, zatim ovekovečenje našeg prvog raskida i drugog mirenja pretočenog u književnost uz Isidoru Bjelicu, pod šifrom “Seks (E) Pistolarni Roman”, da bi potom usledio kraj – skroman i bez mnogo buke, nijedne reči i dovoljan sam po sebi.

View this post on Instagram

A post shared by Srdjan Žika Todorović (@srdjan.zika.todorovic)