Profesorka Tehničke škole koju su maltretirali učenici za B92.net: "Imam amneziju od udarca glavom"

Nije tajna da je veliki broj nastavničkog i profesorskog kadra izložen nasilju dece i mladih ljudi koji maksimalno koriste svoja prava pred zakonom. Već godinama progresivno se degradira autoritet predavača i ingerencije koje se tiču vaspitnog momenta su sve skromnije. Iako većina neprijatnosti ne odjekne dalje od zbornice i školskog dvorišta, jedan snimak je alarmirao javnost i pokrenuo pitanje - da li profesori i nastavnici mogu da se zaštite od agresije tinejdžera.

Profesorka M.S. ima 44 godine i predaje engleski jezik. Sa verbalnim nasiljem se susrela davno, na početku karijere. Kako kaže, nedavno je prisustvovala seminaru baš na ovu temu i nije zadovoljna onim što je tamo čula.

- Bila sam na seminaru u Kruševcu gde nam je psiholog objasnio da treba da se kao nastavni i profesorski kadar izdignemo iz situacije i da ćemo se vremenom privići i navići na situaciju. Eto ja sam poslušala i vidite šta mi se dogodilo.

O samom incidentu priča sa zebnjom i knedlom u grlu. Pre svega je, kaže, povređena, jer je ovo doživela od dečka, kog je smatrala jako finim do spornog dana.

- Otac nasilnika je pisao prijave direktoru protiv mene još dok sam predavala njegovim starijim sinovima. Prvo zato što sam jednom od njih dala jedinicu, a drugom privremeno oduzela telefon jer ga je koristio na času. Međutm, ovaj dečko, vinovnik incidenta. do sada nije imao agresivne istupe. Ovo je druga godina da mu predajem i do spornog dana se ponašao normalno. Bio je pristojan, trudio se, imao pozitivnu ocenu i zato onda kada je stao iza mene, što vidite na snimku, nisam bila uznemirena, jer se nisam nadala da će mi nauditi. Da je na njegovom mestu bio neki agresivniji učenik i da je postojala mrvica sumnje da će mi se nešto loše dogoditi, ja bih ustala i krenula ka vratima.

Profesorka dodaje da je prilikom pada udarila glavom tako da je izgubila sećanje.

- Prosto imam amneziju od momenta kada sam pala, i uopšte se ne sećam događaja koji su usledili. Bila sam u stanju potpunog psihičkog šoka.

Znam samo da su kod lekara odbili da mi snime glavu i ruku, sa izgovorom da nije reč o povredama koje bi to zahtevale. Slučaj je dospeo do policije i suda, ali imam utisak da su to formalnosti i da je propuštena prilika da se nasilnici testiraju na prisustvo zabranjenih supstanci u organizmu.

Iako nije htela da prejudicira da li su učenici bili pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih droga, profesorka smatra da je u ovakvim okolnostima to bilo neophodno uraditi. Takođe ona ne može da sakrije ni razočarenje u sistem koji ne štiti profesore i nasilnike od verbalnih, ali i fizičkih napada.

- Trenutno sam na bolovanju i nisam u stabilnom psihičkom stanju, posebno kada znam da ću se u školi suočiti sa nasilnicima kojima nije izrečena mera kojom bi bili odstranjeni sa nastave.

Sajber nasilje i revolucija koja je pojela svoju decu

Profesorka kaže da je veoma uviđajna prema osetljivim godinama svojih učenika.

- Nisam od onih koji dele jedinice. Trudim se maksimalno da budem blaga i da im bez pritiska prenesem što više znanja. Baš zbog toga sam šokirana ovim što se dogodilo. Momak koji je snimio video je već punoletan. Ponavljao je razred i sada je već odgovoran za svoje postupke. Sa jedne strane strašno je što je snimao, ali sa druge, da nije bilo ovog snimka, ja praktično ne bih imala dokaz da sam napadnuta bez ikakvog razloga i da nijednim svojim gestom nisam isprovocirala njihovo ovakvo ponašanje. Čula sam da će pokušati da se odbrane tvrdnjama da snimak nije relevantan, ali mislim da je to priča koju nijedan sudija neće prihvatiti.

M.S. kaže da je ganuta činjenicom koliku je podršku dobila:

- Javnost, kolege, moji učenici kojima sam ja razredna, svi su stali uz mene. Otišla sam da kopram potvrdu od lekara i žena me je zagrlila. Žena koja me ne poznaje. Apelujem da svi zajedno napravimo grupe za podršku i da stanemo svakoj vrsti nasilja na put. Mnogo mojih kolega, a više je onih koji rade u osnovnoj školi, svakodnevno trpe maltretiranja. Prava nastavnog kadra su jako mala, a nemali je broj učenika koji zloupotrebljavaju sistem i iživljavaju se nad osoboma koje bi trebalo da im budu autoriteti.

Učenici kojima sam razredna su potpuno otvoreni sa mnom. Kada imaju privatne probleme i lošu situaciju kod kuće, trudim se na sve načine da im olakšam i oni to prepoznaju i cene. Razumela bih i ove momke, oprostila bih, samo da je neko od njih pružio ruku, pomogao mi da ustanem i izvinio se, ali to nijedan od njih nije učinio. Meni bi dovoljno bilo: "Izvinite profesorka, hteli smo da se našalimo", ali evidentno, ovo nije bila šala.