Trgovina ljudima, orgije, trovanje glumaca i požari; Snimanje Čarobnjaka iz Oza puno bizarnosti

Dok vanvremenska priča, zasnovana na romanu Čarobnjak iz Oza L. Franka Bauma, nastavlja da mami publiku, priče sa seta filma iz 1939. su daleko manje magične, piše Dejli mejl.

Kada je objavljena, verzija "Čarobnjaka iz Oza" Džudi Garland postavila je standarde bez presedana u specijalnim efektima, šminki, scenografiji i kostimima, a da ne pominjemo vrhunac karijere tinejdžerske zvezde. Ipak, snimanje su obeležile brojne nezgode, a zbog tadašnjih specijalnih efekata zdravlje glumaca je znatno narušeno.

Glavna uloga u filmu iz 1939. prvobitno je napisana za osmogodišnju devojčicu, ali su rukovodioci studija želeli 17-godišnju Džudi.

Šefovi su takođe razmatrali Širli Templ za tu ulogu, ali Džudi je imala pevačke sposobnosti, moć zvezda u usponu i bila je miljenica suosnivača i producenta MGM-a Luisa B. Majera.

Međutim, postojale su „opažene mane“ u njihovoj potencijalnoj glavnoj dami, prema autorima filma "Putovanje u Oz iz 2018.: Evolucija, stvaranje i nasleđe filmskog remek-dela." Džudi je važila za 'bucmastu' sa krivim zubima i već je razvijala grudi koje je trebalo zalepiti da bi igrala ulogu deteta.

Odeljenje za garderobu stvorilo je steznik bizarnog izgleda, za koji se Džudi klela da je napravljen od gvožđa. Ali uspešno je držao njene grudi, a obmanu je doprinela i duga uvijena perika koja joj je pala preko ramena.

Glumica je takođe bila primorana da ide na dijetu i posmatrana je svaki put kada bi sela da jede u restoranu MGM-a. Njena paranoja je dokumentovana u intervjuima iz tog vremena.

"Svi u restoranu paze da ne ukradem još neki desert ili tako nešto", rekla je Džudi novinaru. "Barem se osećam kao da svi gledaju. Možda je to moja savest'."

Šefovi su čak dodelili glumici ličnog sportskog trenera, da je podstakne da vežba i podvrgne je rigoroznoj fizičkoj obuci, uključujući badminton, plivanje, planinarenje i tenis.

Poslednji deo njihovog agresivnog, uvredljivog programa mršavljenja bile su eksperimentalne tablete za mršavljenje. Studio je 1937. prepisao "Dekedrine", lek koji je bio nov na tržištu koji se obično davao za lečenje narkolepsije, depresije i gojaznosti. EDok joj je "Dekedrine" davao ohrabrenje, ono što je bilo nepoznato je bio potencijal za zloupotrebu zavisnosti i štetne nuspojave, uključujući paranoju i nesanicu“, pišu autori Džej Skarfon i Vilijam Stilman.

Taj "stimulativni deo" leka bio je toliko jak da joj je studio prepisao tablete za spavanje da noću nokautira Džudi. Sve ove kritike bile su pogubne za njenu krhku psihu. Glumica se godinama borila sa problemima zavisnosti.

Obrve i zubi

Šef šminke MGM-a, Džek Doun, otkrio je da su "Džudine obrve pale preblizu nosu, čineći njeno čelo previsoko, a nos prekratak za ostatak lica". Pa su joj podigle obrve.

Da joj popravi šiljate zube, Garland je poslata kod zubara, a na njena tri prednja zuba su stavljene porcelanske kapice. Kada su ispali na setu, snimanje je prekinuto i kapice su ponovo pričvršćene.

"Bila sam posebno osetljiva na svoj nos i zube", rekla je Džudi u intervjuu. "Nisu mi svi zubi izrasli u isto vreme. Mislila sam da imam ružne zube i često sam stavljala ruke preko usta da ih sakrijem. Bila sam kao devojka u reklami koja se plašila da se nasmeje."


Toksičan aluminijum, preteške maske...

Glumac Badi Ebsen dobio je ulogu Limenog čoveka, ali je hospitalizovan tokom proba. Navodno, jedne noći, nekoliko dana pre početka snimanja, probudio se u agoniji od grčeva u rukama i nogama.

Prevezen je u bolnicu sa poteškoćama u disanju i ostao je u šatoru sa kiseonikom dve nedelje. Lekari su shvatili da je za sve kriv njegov rad.

Glumac je, naime, na probama koristio šminku koja je sastavni deo uloge Limenog čoveka, ne sluteći da je alergičan na aluminijum. Ubrzo je zamenjen i šminka, ali je i njegova zamena dobila infekciju oka. Glumac Rej Boldžer, koji je igrao Strašilo, ostao je sa ožiljcima na licu od gumene protetske maske koju je nosio za svoj lik.

U međuvremenu, zelena šminka Zle veštice sa Zapada ušla je u kožu glumice Margaret Hamilton do te mere da su joj bili potrebni "meseci" da se vrati u normalu.

Glumica se zapalila

Glumica Zle veštice sa Zapada, Margaret Hamilton, zadobila je opekotine u nesreći na setu, prema knjizi Aljeana Harmeta iz 1977. godine, "The Making of The Wzard of Oz."

Zvezda je snimala scenu u kojoj lik nestaje u bljesku dima - samo što je još bila na setu kada je ekipa zapalila vatru. Plamen je zahvatio njenu metlu i šešir, "opekli joj bradu, most nosa, desni obraz i desnu stranu čela".

Izgorele su trepavice i obrva na njenom desnom oku; gornja usna i kapak su joj bili jako opečeni. Glumici je trebalo šest nedelja da se oporavi, a i tada su joj nervi na ruci gde je izgorela koža bili toliko osetljivi da je umesto šminke morala da nosi zelene rukavice.

Veštački sneg od azbesta

U ranim danima Holivuda, filmski studiji su često koristili beljene kukuruzne pahuljice kao zamenu za sneg, ali se tim koji stoji iza "Čarobnjaka iz Oza" navodno odlučio za krizotilni azbest — još jedan trik u to vreme.

U sceni u kojoj se Doroti budi prekrivena snegom u polju maka, Džudi Garland je bila prekrivena otrovnom supstancom.

Jednom kada se nađu u plućnom tkivu, azbestna vlakna mogu izazvati nekoliko ozbiljnih bolesti, uključujući rak pluća, azbestozu i mezoteliom. Azbest se takođe koristio zbog svojih otpornih na vatru svojstava.

Trgovina ljudima

MGM je odlučio da uloge Munčkinsa da malim ljudima - a za glumu u filmu bilo im je potrebno čak 350 izvođača. Zadatak prikupljanja trupa pao je na čoveka po imenu Leo Singer.

Rođen u Nemačkoj kao baron Leopold Van Singer, okupio je turneju trupu malih ljudi koji su učestvovali u vodviljima širom Evrope.

Šokantno, neke od njih je kao decu kupio od roditelja, koji su želeli da ih se otarase.

Do 1938. okupio je 100 izvođača i uzeo od njih neverovatnu proviziju, toliku da su na kraju dobili honorar manji od psa Tota.

Orgije u hotelu

Dok su budalaštine Munčkinsa na ekranu donele radost generacijama dece, iza kulisa su navodno zapanjile glumačku ekipu šokantnim epizodama pijanstva, izopačenosti i divljeg seksualnog napretka.

Kružile su glasine o seksualnim zabavama u čuvenom hotelu "Culver" (kasnije u vlasništvu Džona Vejna) gde su svi živeli tokom snimanja i priča o divljim noćima u kojima su sobe bile pretresane i glumci su se ljuljali sa rogova.

Jedan užasnuti posmatrač opisao ih je kao 'nesvetu gomilu makroa, kurvi i kockara'.

Kostim lava od – pravog lava

Ekipa filma dobila je mnoge pohvale za kostime u Čarobnjaku iz Oza, ali neke od metoda danas ne bi bile dozvoljene.

Kostim lava koji je nosio Bert Lahr napravljen je od kože i krzna pravog lava.

Kostim je navodno bio toliko težak za nošenje pod intenzivnim osvetljenjem da se Lahr redovno znojio kroz njega i morao je da se čisti na kraju svakog dana. Prodat je za više od 3 miliona dolara na aukciji u Njujorku 2014. godine.