Olivera Balašević: "To nije lako, Đorđe je polubog. Trebalo je drhtati pred zmajem"

"Sećam se svih trenutaka. Četrdeset godina razmenjujemo ideje, stavove, emocije, strasti i to ne dolazi tek tako", rekla je Olivera i otkrila kako je uopšte došla na ideju da napiše ovu knjigu i kako je Đorđe reagovao na to.

"Kada bi me nešto na to podsetilo, ja bih deci ispričala priču iz svog odrastanja. Oni bi rekli - kao da gledam film, zašto ti to ne zapišeš? A on, on bi rekao: 'Moraš da budeš jako strpljiva, ti si nestrpljiva, pomoći ću ti'", rekla je Olivera.

Otkrila je još detalja o svom odnosu sa suprugom, o kojem ima samo reči hvale. Ali i neke bolne detalje iz svog detinjstva.

"Ruka koja me čuvala na ramenu 40 godina nije me zastrašivala. Uvek me je podržavao, ruka je i dalje tu. Breme koje sam ponela, koje je i ovako i onako, se i dodeljuje osobama koje polete previsoko."

View this post on Instagram

A post shared by Olivera Balaševiæ (@olivera.balasevic)

"Prisećajući se situacija, u ovim godinama, i kao majka i kao baka, moja majka je bila samohrana, bile su situacije na momente vrlo teške. Kada sam se našla u opisu jedne njene situacije, nesrećne ljubavi, u koju je pristigla iz doma za ratnu siročad iz Kovačice, ta predrasuda je uspela da je razdvoji od ljubavi; on sin jedinac, ona slepa i iz doma."

"Pišući tu situaciju u kojoj sam se našla, kao majka i drugog deteta, opisivala sam situaciju da sam okrenula broj, nadala sam se da će se javiti moj otac. Ja sam se iskreno nadala, nadala sam se da će mu, kada u lokalnom listu "Zrenjanin", kad bude video sliku devojčice sa šest medalja, zato sam izabrala gimnastiku, jer sam mislila da će u novinama izaći moje ime. Mislila sam da će kada vidi tu sliku ili sliku sa mature, ili kada vidi sliku iz 'Arene' ili 'TV revije', da će mu sigurno kamen u grudima bar malo napuknuti", iskrena je Olivera.

View this post on Instagram

A post shared by Olivera Balaševiæ (@olivera.balasevic)

Foto: shuttestock/Ivica Drusany

Oca nije poznavala.

"Kako se to nije dogodilo, pišući taj deo u svojoj knjizi sam se ohrabrila da napravim taj korak. Nazvala sam ga, predstavila se svojim starim imenom i novim prezimenom, objasnila mu, želela sam da ga informišem i o dve unuke. Pauza je dugo trajala, posle nekog vremena, s druge strane, izgovorio je: 'Pogrešili ste'.

Otišla sam da to pročitam Đorđu. To nije lako, Đorđe je polubog. Način kako je on baratao emocijama u onom najfinijem smislu: trebalo je doći pred njega, drhtati pred zmajem, trebalo je to pročitati. Zacrveneo mi se nosić kao Rudolfu, on je rekao: 'Pa ja to ne znam, nisi mi nikad rekla da si ga nazvala'", prisetila se Olivera. Reakcija njenog supruga bila je vrlo emotivna. Zaplakao je i rekao: "Mislio sam da je to tebe prošlo".

Olivera kaže da je taj krst više "vukla" nego što ga je nosila. "Nisam mu dala da prevagne. Zbog toga me najviše poštovao", kaže ona.

Jednom prilikom Đorđe ju je zamolio da s njim na sceni zapleše uz "Laloški valc": "Hajde, ti i ja, ti znaš koreografije".

"Ulovio me je na izazov. Mislila sam da će zaboraviti, kad budu ovacije, publika. Do jednog trenutka kad je krenuo instrumental, on silazi, pruža ruku, sad nema nazad. Pružila sam ruku i zakoračila, i dva–tri koraka, stavila sam ruku na njegovo rame, on je to fino odradio, okrenuo me, i spustio prema sedištu da siđem s pozornice. Kad me okrenuo ka toj publici, silazeći sam promašila stepenicu", nasmejala se Olivera.