"Lajkuj mi", "hendlaj", "baci mi u DM": Da li društvene mreže osiromašuju naš jezik? VIDEO

Dopisivanja su uvek postojala, bilo u vidu pisama ili ceduljica u cveću, a danas, u vidu "stikera" na Vajberu i ostalim aplikacijama za razmenu poruka. Komunikacija je dobila na kvantitetu, ali da li je zbog toga izgubila kvalitet?

"Izgleda da dolazimo do toga da se govori onako kako se piše, a to kako se piše svakako nije za uzor. Želim ovde da naglasim da elementi SMS komunikacije ili komunikacije putem društvenih mreža postaju deo usmenog izraza, što je veoma štetno i za negovanje srpskog jezika i za negovanje kulture govora uopšte", navodi Slobodan Roksandić, komunikolog.

Jezik koji se oblikuje na internetu teži pojednostavljenju, ne poštuju se gramatička pravila, upotrebljavaju se jednostavnije i kraće rečenice, a jezgro jezika nalazi se u školama filologije.

"Ako bismo mi skrenuli pažnju da je nešto tačno, ispravno napisano ili kazano, sigurno bi se i oni probudili i sigurno bi vodili računa o tome", smatra Dragana Ćećez, direktorka Filološke gimnazije.

Kristina Đurić, profesorka knjizževnosti u Filološkoj gimnaziji, smatra da su društvene mreže naša sadašnjost i da o njima možemo govoriti kao i o vatri - one mogu bii sjajan saradnik i loš gospodar ukoliko to dozvolimo.

"Brže komuniciramo, manje slušamo, manje pažljivo slušamo, ali sa druge strane komuniciramo možda i veštije, zato što imamo veći broj sagovornika", smatra Đurićeva.

Pogledajte prilog.