Kako nauka objašnjava biblijska čuda?

Džerald Šreder pokušao je da uskladi ova viđenja nastanka sveta koristeći Ajnštajnovu teoriju da je vreme relativna kategorija. Ovaj fizičar koji predaje jevrejske studije u Jerusalimu tvrdi da je “vreme iz perspektive ljudi različito od onog iz perspektive Tvorca”.

Međutim Šreder nije jedini koji je pokušao da objasni biblijska čuda naukom.

Predstavljamo vam neka od najpoznatijih naučnih objašnjenja fenomena iz Starog zaveta.

Stvaranje sveta

Šreder veruje da je vreme kada je svemir nastao bilo oko bilion puta sporije, zbog onog što naziva “faktorom istezanja” u Ajnštajnovim jednačinama. Ajnštajnov model opšte relativnosti podrazumeva da što se objekti brže kreću, vreme sporije protiče, a Šreder kaže da pošto se svetlost kreće ogromnom brzinom, to mora da se odrazi i na vreme.

“Opis nastanka našeg univerzuma tokom šest dana u Bibliji, zaista se odnosi na 24-časovne dane”, smatra on. “Međutim, referentni okvir za merenje tih dana je kompletan univerzum”.

Šreder smatra da promena perspektive menja značenje opisa nastanka sveta i tvrdi da tih šest dana predstavljaju dane od po 24 biliona sati, što je nešto više od 14 milijardi godina.

Njegovu teoriju odbacili su gotovo svi vodeći stručnjaci, pa čak i teolozi.

Život na Zemlji nastao je iz blata

Biblija, Kuran, pa čak i grčka mitologija navode da je život na Zemlji nastao iz blata. U religioznim tekstovima – od drevnog Egipta do kineskih legendi – bog stvara čoveka od blata i kroz nozdrve mu udahnjuje život.

Studija iz 2013. potvrdila je ovakve tvrdnje. Naime, zemljište, blato ili glina predstavljaju neku vrstu “uzgajivačnice” molekula i hemikalija koje upija kao sunđer. Proces traje milijardama godina, tokom kojih hemikalije ulaze u interakciju i formiraju proteine, DNK i na posletku žive ćelije.

Biolozi Kornel univerziteta u Njujorku veruju da je upravo zemlja “mesto rođenja života” na našoj planeti.

Adam i Eva

U knjizi “River Out Of Eden” ateista Ričard Dokins opisuje razvoj čovečanstva unazad, sve do prvog zajedničkog pretka – žene koja je živela u Africi pre četvrt miliona godina. On je koristio složeni matematički model, kako bi radio na genealogiji DNK.

“Mora da je postojala žena od koje svi potičemo. Jedino je sporno gde je i u koje doba živela. Sigurno je da je postojala”, napisao je Dokins.

Njegov rad ukazuje na postojanje “Eve” kao “majke čovečanstva, čak i za one koji ne veruju u Boga.

Razdvajanje Crvenog mora

Još jedan biblijski događaj koji su naučnici ispitivali je razdvajanje Crvenog mora prilikom bekstva Jevreja od faraonove armije.

Karl Dru, istraživač američkog Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja pretočio je priču o Egzodusu u kompjuterski model.

On je u model uključio mogućnost da su nad deltom Nila duvali snažni vetrovi i zaključio da su oni zaista mogli da “razdvoje more”.

Veliki potop

U Knjizi Postanja, Bog se ljuti zbog čovekovog pada u greh i odlučuje da poplavi Zemlju. Šalje uputstva samo pravednom Noji da za sebe napravi veliki brod i spase svoju porodicu i po jedan par od svake životinjske vrste. Naučnici smatraju da je tokom perioda zagrevanja u istoriji naše planete oko 5600. godine pre nove ere topljenje glečera moglo izazvati tako veliki potop u Sredozemlju.

Takođe, devedesetih godina su na osnovu arheoloških i antropoloških dokaza geolozi Univerziteta u Kolumbiji Vilijam Rajan i Volter Pitman zaključili da se zbog takvog otopljavanja dnevno oslobađalo “42 kubna kilometra vode” i to tokom 300 dana. Poplavljeno je 156.000 kvadratnih kilometara kopna, a nivoi jezera podigli su se za nekoliko stotina metara i spojili se sa Sredozemnim morem.

Istraživači tvrde da je priča o Velikom potopu verovatno i nastala nakon ovog kataklizmičnog događaja.

Nesagorivi grm

Foto: WIkimedia Commons

U ključnom delu Knjige izlaska Bog se obraća Mojsiju kroz nesagorivi grm u ognju. Naučnici smatraju da je sasvim moguće da je postojao takav grm, to jest, da se nalazio nad nekim prirodnim otvorom kroz koji je prolazio zemni gas.

Norveški fizičar Dag Kristijan Diste proučavao je podzemno paljenje organskih materijala u Maliju i zaključio da se takve stvari dešavaju u prirodi.

Kada je reč o Božjem glasu, profesor psihologije na Jevrejskom univerzitetu Beni Šanon kaže da je Mojsije možda uzimao halucinogene supstance dobijene iz lišća ajauaske, biljke koja inače raste na Sinaju.