Naučnici ustaju u odbranu nauke

Tim povodom za utorak naučnici prirodnih, društvenih i tehničkih nauka planiraju da na protestu „Spasimo nauku“ ukažu na probleme koji postoje i rizike za budući razvoj Srbije ukoliko se ovi fondovi ugase.

Suštinski razlog za održavanje protesta SPASIMO NAUKU! je nedostatak stručnog i ozbiljnog odnosa države prema nauci, u svakom pogledu. Ugrožen je opstanak nauke u Srbiji.

„Naučni radnici još uvek, od početka 2013. godine nisu dobili sredstva za materijalne troškove i na taj način su ostali bez osnovnih sredstva za naučnoistraživački rad i održavanje opreme. Takođe, predviđena, a neisplaćena sredstva su ispod svakog minimuma neophodnog za održivost naučne delatnosti u Srbiji. Najavljenim rebalansom budžeta kojim se planira smanjenje budžeta za nauku, sadašnje katastrofalno stanje će se još pogoršati i zato je protest neophodan“ – kaže dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke, naučni savetnik Instituta za medicinska istraživanja.

Zahtevi

1. Podići nivo ovogodišnjih materijalnih troškova po istraživaču na 50% vrednosti iz 2010. godine, a pri usvajanju budžeta za 2014. godinu obezbediti sredstva kojima će nivo materijalnih troškova po istraživaču (DMT2) biti vraćen na isti nivo iz 2010. godine.
2. Povećati ulaganja u nauku na 1% bruto nacionalnog dohotka u 2015. godine, u skladu sa Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
3. Usvojiti kolektivni ugovor kojim bi se regulisao radno-pravni status zaposlenih u naučnoistraživačkim organizacijama, u skladu sa Zakonom o radu, kako bi se prestalo sa diskriminacijom zaposlenih u institutima, u odnosu na ostale zaposlene u javnom sektoru.
4. Prestati sa neopravdanim kašnenjem isplata zarada i materijalnih troškova, kao i pri donošenju pravnih akata.
5. Doneti zakon do kraja 2013. godine, kojim će se ustanoviti novi organizacioni model finansiranja nauke, po ugledu na rešenja u Evropi i svetu.
6. Ostavke ministra Žarka Obradovića i svih odgovornih zbog nestručnosti, neodgovornosti, nerešavanja i ignorisanja problema u resoru nauke.
7. Hitan sastanak sa predsednikom Vlade Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, kako bi se usvojile i sprovele neophodne mere za opstanak nauke.

Zašto je ovo važno?

Imajući u vidu realne mogućnosti, u 1. zahtevu srpski naučnici traže da se obezbedi minimum finansiranja kojim će se omogućiti opstanak nauke u Srbiji. Predviđena, a još uvek neisplaćena sredstva za naučnoistraživački rad u 2013. godini (DMT2) su ispod svakog minimuma neophodnog za održivost naučne delatnosti u Srbiji.

U 2. zahtevu se traži da država poštuje, umesto što uporno ignoriše svoju Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja, koja podrazumeva povećanje ulaganja u nauku na 1% bruto nacionalnog dohotka do 2015. godine.

Trećim zahtevom insistira se da se u skladu sa Zakonom o radu hitno usvoji kolektivni ugovor, koji još uvek ne postoji, a kojim bi se regulisala prava i obaveze zaposlenih u naučnoistraživačkim organizacijama. Zbog nepostojanja Kolektivnog ugovora zaposleni u naučnoj delatnosti se nalaze u svojevrsnom pravnom vakumu i u nemogućnosti da ostvare svoja osnovna prava. Neverovatna je činjenica da se na usvajanje kolektivnog ugovora još uvek čeka.

U 4. zahtevu Sindikat nauke traži da se u narednih 15 dana realizuju planirani materijalni troškovi za 2013. godinu, kao i da se u narednih mesec dana pripreme aneksi projektnih ugovora kojima će biti obezbeđena dodatna sredstva neophodna za opstanak naučne delatnosti u Srbiji. Naglašavamo da su dugoročna planiranja i neometan priliv već odobrenih sredstava neophodni za održivost naučnoistraživačke delatnosti. Zastoji u isplati odobrenih sredstava ugrožavaju rad na naučnim eksperimentima, onemogućvaju realizaciju unapred isplaniranih istraživanja, međunarodnih naučnih skupova i dolazak gostujućih istraživača, čineći veliku štetu našoj nauci i državi.

U 5. zahtevu se ukazuje na potrebu da se do kraja godine donese zakon kojim bi se, po uzoru na dobru praksu iz evropskih zemalja, ustanovila institucija koja bi na sebe preuzela poslove finansiranja nauke već u narednom projektnom ciklusu. Naučnoistraživačka delatnost podrazumeva dugoročna planiranja sa stabilnim finansiranjem.

„Poslednji zahtev je možda i najvažniji, a to je ostavka ministra Žarka Obradovića i ostalih odgovornih, zbog svih nabrojanih problema za koje nije pokazana ni spremnost, ni sposobnost da budu rešeni, kao i zbog neodgovornog i nestručnog vođenja resora nauke, koji je doveden ivicu propasti. Ukoliko ministar ne bude podneo ostavku, tražićemo da ga Vlada smeni.“ – kaže dr Milovan Šuvakov, viši naučni saradnik Instituta za fiziku.