Da li priželjkujete besmrtnost?

Višev je ubeđen da medicina napreduje toliko brzo da će u ovom veku čovek, ili barem neki ljudi, postati besmrtni..

Genetski inženjering, zamena organa veštačkim instrumentima, nanotehnologija i druge tehnologije u razvoju trebalo bi da produže naše živote do neslućenih granica.

On smatra da je sasvim moguće da će u vrlo skoroj budućnosti oko nas biti mnogo 200-godišnjaka, a da je moguće da će biti i onih čiji će životni vek trajati i više hiljada godina.

To bi dobelo do „ostvarive“ besmrtnosti, odnosno, ona ne bi bila apsolutna. Ljudi bi i dalje umirali, ali bi čovek mogao i da „vaskrsava“ uz pomoć tehnologija koje podsećaju na današnje, „primitivno“ kloniranje.

Viševljeva filozofija koju on naziva „praktičnom imortologijom“ je pokušaj da se cela kultura i pogled na svet savremenih ljudi promeni u pravcu ljudske besmrtnosti.

Ta promena zahteva novi pravac, ne samo u nauci i tehnologiji, nego i ekonomiji, politici, ekologiji, umetnosti...

Tok misli ovog filozofa je varijacija na temu ruskog kosmizma – filozofskog pravca čiji je rodonačelnik bibliotekar i mislilac 19. veka Nikolaj Fedorov, a nasledili su ga Nikolaj Berdajev, Pavel Florenski, Sergej Bulgakov i mnogi drugi.

Iako su kosmisti imali različita zanimanja oni su delili ideju o dualističkoj prirodi čoveka kao bića koje nije samo „od ovog sveta“, nego i rajskog.

Aktivni agenti naše evolucije mogu da usmeravaju našu budućnost. Nažalost, mi trenutno ignorišemo naše sposobnosti i božanski zadatak da kontrolišemo sebe i naše okruženje i dozvoljavamo sebi da živimo u paklu koji smo sami napravili.

Dns. / Flickr.com

Međutim, oni ističu i da nas očigledni duhovni i naučni napredak vraća na pravi put.

Kosmisti smatraju da čovek treba da radi na istraživanju i kolonizaciji svetova van Zemlje, aktivnom priznavanju univerzalne ljubavi, radikalnoj promeni u psihološkoj, društvenoj i kulturnoj orijentaciji i promeni naših tela tako da možemo živeti od sunca i vazduha.

Ipak, glavna kosmistička ideja je da – prevazilaženje smrti. Za Fedoroca, individualna besmrtnost nije dovoljna; naš glavni zadatak je da vratimo u život sve ljude koji su ikada živeli.

Ovaj ekscentrični hrišćanin smatrao je, naime, da je vaskrsavanje naš, a ne Hristov zadatak.

Ma koliko ova ideja delovala fantastično njegovim savremenicima, a delom i nama, mnogi današnji mislioci, uključujući i Viševa posvećuju ozbiljnu pažnju mogućnostima i posledicama praktične besmrtnosti.

Višev zna šta znači prevazilaziti prepreke – slep je od 14. godine usled nesreće koju je imao sa nekim hemikalijama, ali je uprkos tome izgradio sjajnu akademsku karijeru, posećuje međunarodne konferencije, radi na računaru na više jezika, igra šah, skija i kliže sa svojim unucima.

Važno pitanje je da li čovečanstvo može da pređe svoju prepreku, koja je veća od svake pojedinačne, pa i Viševe – da eliminiše granice života i smrti, ali i da li mu je to potrebno.

Vekovima pesnici pronalaze inspiraciju u misteriji smrtnosti, gledajući je na neki način kao cenu koju moramo platiti za visoku vrednost života.

Da se neki od njih pitaju, ne bi trebalo ni da težimo besmrtnosti. Tog stanovišta su i mnoge religije u kojima smo svi mi već besmrtni, a naš oblik se kroz ovosvetovnu smrt samo menja.

Na pitanje da li nam je smrt potrebna ili ne, sigurno nećemo dobiti skoriji odgovor, ali ako je Igor Višev u pravu – neko ko živi danas i čita ove reči, možda će poživeti dovoljno dugo da dočeka razrešenje dileme.

Da li biste želeli da ste vi ta osoba?