Pornografija je u Kini zabranjena. Kako se Kinezi dovijaju?

Uprkos zabrani, teško je zabraniti pornografiju, posebno u tako velikoj zemlji, pa ona u Kini i te kako postoji. Kako?

Vlasti su ugasile veliki broj servisa tokom prethodnih nekoliko godina, a u konstantnoj igri mačke i miša provajderi i korisnici svakodnevno pronalaze nove načine da dele sadržaj za odrasle bilo da su ga sami snimali ili skidali sa japanskih sajtova. Zapravo, razvoj onlajn porno-industrije prava je slika toga kako je Kina uspela da ojača svoj intranet.

Kina je prva imala porno-portale

Porno-portali su se pojavili u Kini pre nego što su PornHub i YouPorn postali toliko porpularni. Godine 2004. najpoznatiji su bili 99Erotica Forum i EroticaJuneday. Biznis-model za ovakve servise je vrlo jednostavan. Pre puštanja ili preuzimanja video-snimka, posetioci sajta moraju da prođu nekoliko reklama za seks-igračke, vijagru i onlajn kockarnice. Portali često nude kombinaciju amaterskih snimaka, ali i piratskih porno-filmova preuzetih sa portala u Japanu i SAD. Njihovi servisi registrovani su van Kine, a često menjaju i URL kako bi izbegli da im vlasti uđu u trag.

Za običnog posetioca servisi prepuni reklama mogu biti zaista frustrirajući, a često dok se dođe do video-snimka rizikujete da pokupite i po par virusa.

foto: screenshot/caoliu

Doživotne zatvorske kazne

Do tada najpoznatiji portal 99Erotica koji je imao 300.000 pretplatnika bio je među prvima koji su vlasti oborile i uhapsile 11 zaposlenih, među kojima su bili i učitelji i javni službenici, a osudili su ih i do 12 godina zatvora. Osnivač portala EroticaJuneday Čen Hui dobio je doživotnu kaznu zatvora. Bilo je onih koji su zbog toga protestovali smatrajući da je to prestroga kazna, te pozvali vlasti da izmene zakon i prestanu da zabranjuju naciji slobodu izražavanja. Vlasnik Kuaiba Vang Sjin je 2014. godine osuđen na tri i po godine zatvora i novčanu kaznu od 150.000 dolara, a on je često isticao na sudu da nije kriv zato što publika želi da gleda taj sadržaj – “Mislim da nema ničeg sramotnog u tehnologiji“, rekao je na sudu.

Ko je preživeo?

Jedan jedini portal koji sve vreme opstaje od 2006. godine je Caoliu. Jedino su reklame izvor prihoda ovog portala, a iako su mu vlasti zabranile pristup iz Kine, posetioci lako mogu da zaobiđu zabranu pomoću promene VPN-a, iako je Kina jedna od zemalja u kojoj je najteže to učiniti.

Budući da zaposleni na sajtu ne borave u Kini, servis je izvan moći kineskih vlasti, pa je Caoliu postao simbol nade za ljubitelje pornografije u ovoj zemlji. Inače, ovaj sajt je poznat po pravilu od “1,024 sekunde“, koliko je limit za ljude koji nisu članovi portala da pišu komentare ili dele fotografije, pa je ovaj broj postao i internacionalni MEME za sadržaj seksualnog karatkera.

Cloud servisima ni vlasti ne mogu ništa

Zahvaljujući kompanijama među kojima su Alibaba i Huawei, koje nude veliki prostor za skladištenje informacija na cloud servisima, onlajn pornografiji se ne može stati na kraj. Baidu i Xunlei su među najpopularnijim među kineskim korisnicima, a kako bi izbegli cenzuru korisnici su kreirali niz sleng reči na kineskom kako bi zaobišli vlasti na društvenim mrežama, pa su oni koji skupljaju ovakav sadržaj nazvani “old drivers“ - deljenje porno-materijala se kaže “getting a ride“, dok se za erotski sadržaj koristi izraz “welfare“ . Ko hoće, nađe način!