Karibi - Krstarenje preko sedam mora (1. deo)

Royal Caribbean International, Carnival Cruise Lines, Celebrity Cruises, Norwegian Cruise Lines, Cristal, Holland America Cruise, Disney Cruise Line, Star Cruises, Apollo Ship Chandlers……..dugačak je spisak velikih  svetskih  cruise kompanija, grana turizma koja se u poslednjoj deceniji razvija neverovatnom brzinom. Populacija od preko 300 miliona ljudi u Severnoj Americi prosto vapi za ovim vidom turizma, broj novoporinutih brodova me nekako podseća na auto industriju, svake godine po jedan novi model, u ovom slučaju svake godine novi, sve veći i duži brodovi, divovi dužine  preko tri stotine metara i visine  osrednjeg solitera. 

Ovo je priča o mom angažmanu za Royal Caribbean Cruise International, jednu od vodećih svetskih cruise kompanija sa sedištem u Majamiju, Florida, USA; kompanija sa flotom od oko 20 brodova čiji se godišnji profit meri u milijardama dolara a u ponudi su skoro sve destinacije sveta. Karibi su najzastupljeniji i prosto da nema ostrva u tom arhipelagu a da nije obuhvaćeno u nekom od aranžmana. Pored severnoameričkog kontinenta i destinacija kao sto su Havaji, Aljaska, Kanada, Panamski kanal,…….u ponudi je i evropski kontinent sa kompletnom ponudom od Skandinavije pa sve do Sredozemnog mora. Čak je i Dubrovnik u ponudi ove kompanije. Za više detalja o destinacijama i nekim osnovnim detaljima vezanim za kompaniju možete posetiti njihov oficijelni sajt na adresi  www.royalcaribbean.com  .

Iako je ovo bio moj prvi susret sa radom na putničkom brodu, imao sam sreće da svoj prvi ugovor započnem na najnovijem ostvarenju  ove kompanije u to vreme, MARINER OF THE SEAS, brodu iz najveće klase Voyager. Brod je inače napravljen u Skandinaviji i porinut je u oktobru 2003. godine a svoje prvo putovanje po Karibima je obavio narednog meseca iste godine. Šta reci o grdosiji dugoj 310 metara, visine 60-tak metara (15 dekova), nosivosti 140.000 bruto registarskih tona, koja prima oko 3500 putnika i oko 1200 članova posade i čija je izgradnja trajala 2 godine i tri meseca i koštala neverovatnih 650 miliona dolara (neke manje države jedva da premašuju svojim bruto nacionalnim dohotkom ovu cifru). Sama pomisao na  ove brojke deluju zastrašujuce, a prvi susret oči u oči sa ovim gradom na vodi  jednostavno vas ostavlja bez daha. Turbine za proizvodnju električne energije za kompletne potrebe broda je dovoljna da pokrije sve potrebe za električnom energijom jednog manjeg karipskog ostrva kao sto je recimo Aruba! MARINER je, na žalost, svoj primat kao najveći putnički brod na svetu držao svega par meseci dok u januaru 2004. godine nije porinut Queen Mary 2  sa svojih veličanstvenih 17 dekova i celih 345 metara, cena prava sitnica, 850 miliona zelenih novčanica. Imao sam tu sreću da ga vidim usidrenog na USA Devičanskim ostrvima.

Opisati sve lepote MARINER-a u nekoliko rečenica je prosto nemoguće, zahtevalo bi mnogo više prostora nego što ga ovom prilikom imam tako da ću se osvrnuti na one najznačajnine stvari. Ako izuzmemo na momenat kič, koji je svojstven američkom poimanju lepote, MARINER pleni kako svojom spoljašnošću  tako i svojim enterijerom. Nije preterivanje ako kažemo da je to pravi mali grad na vodi jer se na primer u samom središtu broda na 4. deku prostire Royal Promenada - dužine čitavih 125 metara, na kojoj praktično nemate osećaj da se nalazite na brodu već u nekoj maloj uličici prepunoj  radnji, restorana, pabova, itd…..Broj restorana, diskoteka, barova sa tematskom muzikom, od latino ritmova, rocka, jazz-a ……pa do lakih nota piano bara zadovoljiće sve muzičke ukuse.

Velelepna sala za ručavanje  sa 1500 mesta se prostire na 3.,4. i 5. deku dok će teatar sa 1400 mesta svakodnevnim celovečernjim programom, od  brodvejskih kabarea preko šou programa i koncerata, zabaviti prilično izbirljive goste.

Nalazite se na sunčanim i toplim Karibima a volite zimske sportove, nema problema! Sala za klizanje vam je na raspolaganju! Sportski ste tip, izbor je impresivan - teratane, fitness centri, staza za džoging i rolere, teniski i košarkaski teren u punoj veličini, mini golf teren sa 9 rupa, pa čak i zid za slobodno penjanje! Tu je naravno i bazen na 11. deku i spa centar sa masažom i djakuzijem. Na raspolaganju su vam i foto studio, internet bar, biblioteka, zabavni parkovi za decu, i jos mnogo toga. Za one koji vole da se razbacuju sa novcem, tu je kockarnica koja je prava slika i prilika  mnogo poznatijih  “sestrica” iz Las Vegasa. Zvaničan podatak koji sam čuo od jednog od menadžera  je da trećinu prohoda kompanija ostvaruje upravo od kockarnica! Na poslednjem 15. deku se, nećete verovati, nalazi mala kapela za verske obrede i venčanja!

Malo bih se vratio na početak cele ove priče i rekao par reči o tome kako je tekla cela porcedura od  ideje o radu na brodu pa do same realizacije, mislim da će biti korisno za sve one koji razmišljaju o tome da se upuste u ovu avanturu.

Royal Caribbean, kao i sve gore pomenute kompanije, zastupaju agenicije “Sea” u Beogradu i “Employment Power” iz Zagreba. Agencija “Sea” se nalazi u Balkanskoj 35-39 (tržni centar , II sprat), tel: 011/3618-789 i 685-608 , web adresa: http://www.sea-agency.com   dok su brojevi zagrebačke agencije   +385 1 3708 615 i +385 1 3708 616, email: info@employment-power.hr  ,  web adresa: www.employment-power.com.

Tamo možete dobiti sve potrebne informacije a ja bih samo dodao da je potrebno uraditi intervju sa ljudima iz kompanije za koju ste aplicirali. Traži se solidno  znanje engleskog , znači konverzacijski nivo. U svemu tome posreduje vaša agencija koja uzima proviziju od 200 evra (u zagrebačkoj agenciji 250e) što i nije tako strašno, naravno - novac se daje tek po sredjivanju kompletne dokumentacije i dobijanja USA vize. Ovo napomijem jer uvek postoji izvesna doza skepticizma kada su ovakve radnje u pitanju a pogotovu  kada se novac daje unapred. Ostali troškovi uključuju avio-kartu u jednom pravcu do Majamima koja košta negde izmedju 350-400e, lekarski pregled oko 60e, USA viza ($100) i još neki propratni troškovi, sve u svemu treba računati na manje-više 800 evra u samom startu.

Na svu sreću obe ove agencije svoj posao odradjuje krajnje profesionalno i nema nikakve bojazni, jedina prepreka do krajnjeg cilja moze biti loše odradjen i nepripremljen intervju. U tom slučaju možete biti odbijeni, ali to je sve u domenu vaših mogućnosti. Zanimanja koja se uglavnom traže su kuvari, konobari, barmeni, fotografi, krupijei, prodavci,.....

Na brodu sam radio kao kuvar, zvanično cook assistant. Iako sam bio svestan toga šta me tamo očekuje, znači težak, celodnevni rad, bio sam u krajnju ruku iznenadjen  celom organizacijom i načinom na koji ta mašinerija funkcioniše. Kapitalizam u najgorem značenju te reči! Ko je rekao da je robovlasničko društvo iskorenjeno? Na žalost postoji i u 21. veku ali upakovano u malo lepšu ambalažu. OK, to se moglo i ocekivati ali gledati jadne filipince, koji  čine bar 50% radne snage, kako se ubijaju od posla radeći bukvalno za dve osobe ne bi li prehranili svoje desetočlane porodice daleko na drugom kraju sveta, premašujuci sve moguce norme pored ionako veoma teške 70-časovne radne nedelje, bilo je u nekim momentima krajnje patetično. Žalosno je i to da u tom miksu od oko 100 nacija vaše obrazovanje, životno iskustvo, integritet, i sve one vrednosti koje nosite u sebi  apsolutno nikoga ne interesuju i vi ste zapravo po privilegijama i statusu u potpuno istom položaju sa tamo nekim ko jedva da ima završenu osnovnu školu i  do  juče je živeo na ivici kriminala.

Uslovi života na brodu su bili prilično dobri s obzirom na okolnosti u kojima se nalazite, skučen i ograničen prostor za kretanje. Pomalo klaustrofobične kabine bez prozora nekome mogu predstavljati problem ali na sreću ili nesreću u njima ne provodite previše vremena osim kada spavate, iako su, moram priznati, veoma dobro opremljene (TV, frižider, zasebno kupatilo, klima).  Hrana za posadu je bila na odličnom nivou, svakodnevno je na meniju bilo raznih vrsta mesa, salata, povrća i voća….

Organizacija u samoj kuhinji je bila više nego tragična, prosto neshvatljivo za hotel od 5 zvezdica. Tom Kruz je svoje nemoguće misije lako rešavao na filmu ali smo mi nase nemoguće misije ostvarivali na krajnje čudesne načine, zamislite kada vas za večeru očekuje serviranje preko 3000 obroka a vi u datom momentu nemate osnovna sredstva za rad kao sto su npr. nož, kutlača, čist tanjir, itd….a šefovi koji su inače jako dobro placeni (US$ 3000 pa naviše) samo što ne vitlaju bičem iznad glava očekujući od vas da za neku bednu kuvarsku platu od US $ 600-700 stvorite nešto čega prosto nema! A sve je podredjeno gostu, koji je naravno uvek u pravu.

Rad na brodu je izuzetno naporan, radni dan traje u proseku 10 časova, ponekad i 12, nema slobodnih dana a ugovori su za većinu posade 6 meseci, za kuvare 8, dok za osoblje i oficirski kadar variraju od tek 10-tak nedelja pa i do godinu dana.  

Medjutim, da me ne bi neko pogresno shvatio, ne želim da ovom pričom odbijam od ideje  sve one ljude koji razmišljaju da se upuste jednog dana u ovakvu avanturu. Iako su ovo možda neki ekstremi, to je ipak surova realnost koja se u potpunosti razlikuje od ove nase vurtuelne koja vlada u Srbiji (Jugolaviji) poslednjih nekoliko decenija a postoje dva razloga zbog kojih bi preporučio mladim ljudima koji nemaju posla da  probaju nešto slično, pored toga sto imate prilike da putujete, upoznate druge kulture, ljude i običaje, steknete nova prijateljstva i vidite neka mesta na kugli zemaljskoj o kojima ste samo sanjali. Steći ćete jedno ogromno iskustvo, mentalno i fizički očvrsnuti i razbiti neke iluzije o lagodnom životu gde se malo radi a lepo živi. Naravno, novac je neizbežna stavka i većini predstavlja osnovni motiv za rad na brodu, mada moram priznati da meni nije bio na prvom mestu. (Nastaviće se.....)

U drugom delu - Karibi, turistički raj na zemlji.