Ko je bio Kristifor Kolumbo?

Na primer, poznato je gde je i kada je Kolumbo umro – u severozapadnom španskom gradu Valjadolidu 1506. – ali je i dalje nepoznato gde mu se telo nalazi.

Decenijama se Sevilja sukobljavala sa prestonicom Dominikanske Republike, Santo Domingom oko toga u kom je od ta dva grada Kolumbo sahranjen i to s dobrim razlogom: Kolumbovi ostaci premeštani su barem tri do četiri puta u periodu od 400 godina.

Iz Valjadolida su 1509. premeštene u manastir De La Kartuha u blizini Sevilje, a onda 1537. u Katedralu Primada de Amerika u Santo Domingu.

Možda zato neki istoričari veruju da je Kolumbo želeo da bude zahranjen u Novom svetu.

Više od 250 godina kasnije kada je Španija ustupila Hispanjolu (regiju koja je obuhvatala Dominikansku Republiku i Haiti) Francuskoj 1795. njegove kosti ponovo su premeštene, ovog puta u Havanu.

Tu su ležale 100 godina sve do Špansko – američkog rata 1898. kada su ponovo vraćene u Sevilju.

Tokom svih tih premeštanja, sasvim je moguće da su ostaci čuvenog istraživača pomešani sa nekim tuđim, što tvrde i neki Dominikanci, budući da su 1877. otrkili kovčeg u katedrali u Santo Domingu sa natpisom: “Sjajni i istaknuti muškarac, don Kristobal Kolon”.

Srećom, zahvaljujući modernim tehnologijama, 2006. španski istraživači uzeli su uzorke DNK iz kostiju u Sevilji za koje se veruje da su Kolumbove i uporedili ih sa uzorkom uzetih iz ostataka njegovog brata Dijega.

Rezultati su se poklopili, ali istraživači ipak nisu sasvim ubeđeni da je zaista reč o velikom Kolumbu.

Takođe, potpuno je tajnovito i pitanje njegove nacionalnosti. Teorije variraju od toga da li je ovaj svetski putnik bio Italijan, Španac, Francuz, Poljak, Portugalac, a došlo je u razmatranje još mnogo opcija.

Još jedna studija sprovedena 2006. za pretpostavku je uzela da je reč o Špancu ili Italijanu, pa su uzeli uzorke DNK stotina muškaraca koji su se prezivali Kolon (kako se to prezime izgovara u Španiji) ili Kolombo (u Italiji).

Na žalost, nikakvi konkretni rezultati nisu dobijeni. Ipak, jedan drugi istraživač, ovog puta američka profesorka lingvistike, ispitao je Kolumbovo poreklo iz sasvim drugog ugla.

Estel Iritari ispitivala je njegove rukopise u pokušaju da otkrije koji je njegov maternji jezik.

Otkrila je da Kolumbu, uprkos tome što je pisao na opštem španskom dijalektu, to nije bio maternji jezik.

Ona misli da je reč o katalonskom što bi značilo da je Kolumbo bio stanovnik Krune Aragona na severoistoku Španije.

Ipak, Italijani koji veruju da je Kolumbo bio “njihov” smatraju da jezik ne može da pokaže sve o istoriji ovog neobičnog čoveka.

Zaista, čak i uz sve pokušaje da se njegov život istraži, najverovatnije je da istina nikad neće biti u potpunosti otkrivena.