Šta žene žele?

Hoću pre svega da skrenem pažnju na tri stvari: tokom kampanje za predsednika Barack Obama je uslikan u avionu gde je pored njega nemarno bio odložen box-set serije „Momci s Medisona“; onda je letos, u prvoj epizodi druge sezone iste te serije glavni junak Don Draper kupio knjigu poezije Franka O’Hare, manje-više zaboravljenog pesnika iz sredine 60-ih, da bi odmah posle toga O’Hara dospeo na listu bestseler pisaca „Njujork tajmsa“; konačno, u specijalnoj epizodi „Simpsonovih“ za prošlogodišnji Dan veštica Homer je na svoj način izigravao Drapera. Reklo bi se - ako vas prihvate Obama i Homer Simpson i ako možete da utičete na bestseler listu „Njujork tajmsa“ - onda mora da ste žestoko uspeli! Dodajte tome još i to da su „Momci s Medisona“ i ove i prošle godine dobili Zlatni globus za najbolju TV seriju u kategoriji drame (uz mnoge druge Globuse za glumce, šest Emija i još sijaset drugih nagrada) i naći ćete se pred pravom malom enigmom - kako je moguće da uz sve to praktično malo ko u SAD gleda ovu seriju? Naime, poslednju epizodu druge sezone je s one strane Atlantika videlo tek 1,75 miliona gledalaca, a to je čak za 18 miliona manje nego što redovno prati „Mesto zločina: Majami“! To je pojedince navelo da „Momke s Medisona“ nazovu i najpoznatijom serijom koju niko ne gleda!

Razlog što je to tako pre svega leži u činjenici da se serija prikazuje na ne baš populistički orijentisanom kablovskom kanalu (AMC), namenjenom prvenstveno klasičnom američkom filmu, a kojeg široke narodne mase željne kvizova, šljokica, intime, krvi i sporta preskaču u trenu. Ali, ako se Ameri i nisu do kraja primili na svoje „momke“, serija je u Evropi pravi hit, a njen glavni glumac Jon Hamm neka vrsta prve (dobro, ‘ajde druge)rezerve Georgeu Clooneyju u ženskim erotskim maštarijama.

Ono što je zajedničko s obe strane Atlantika jeste da su „Momci s Medisona“ (Mad Men, u originalu) u svega dve godine postali nesumnjivi trendseteri u revitalizaciji životnog stila 60-ih - od mode, preko dizajna do načina života. To se do te mere useklo u svest publike da danas mnogi koriste izraz „mad-men style“ umesto stil šezdesetih. Nije li to Obama tokom kampanje želeo da malo oseti duh vremena čiji je nepogrešivi simbol ostao J.F. Kennedy, čovek s kojim ga danas mediji najčešće porede?

Na prvi pogled „Momci s Medisona“ deluju kao savršen isečak nostalgije. I oni to jesu. Ali, i mnogo toga drugog. Ovo je serija koja nas vraća na početak rađanja potrošačkog mentaliteta i društva u kojem danas živimo, u vreme kada su muškarci bili muškarci, a žene uglavnom - domaćice. U okrilju ekonomskog prosperiteta i hladnoratovske podeljenosti sveta stasava generacija koja shvata da svet može da se oblikuje iz marketinških agencija prema željama i potrebama klijenata. U tom novostvorenom američkom šoping raju momci zaposleni na tim poslovima su tu da definišu ono šta ljudi žele.

Glavni junak, Don Draper, partner je u jednoj od najvećih njujorških reklamnih agencija, živi sa slatkom ženicom i dvoje dece u idealizovanom predgrađu i važi za vrhunskog marketinškog stručnjaka. Ali, baš kao i u poslu kojim se bavi, tako ni u životu nije sve kako izgleda. U firmi pokušava da ostane korak ispred konkurencije i mlađih kolega koji žele da ga nadmaše, dok je privatno rastrzan između tri žene (ipak je on mužjak iz 60-ih!) - supruge koja ispod „slatke fasade“ krije brdo neuroza, devojke s kojom povremeno spava i poslovne žene koja ga neodoljivo privlači. Draper je opsednut pitanjima „Šta žene žele?“ i „Šta ja želim?“. A da bi došao do odgovora, ponekad je potrebno prodati dušu đavolu. Gde u životu prestaje marketing, a gde počinje ono pravo. Dilema koja ga muči često je potisnuta cinizmom, kao u situaciji kada objašnjava devojci zašto nije osetila ljubav:

„Razlog što nisi osetila je taj što ona ne postoji. To što ti zoveš ljubav izmislili su tipovi poput mene da bi lakše prodali najlon čarape. Rodila si se sama i sama ćeš umreti, a ovaj svet će ti usput natovariti gomilu pravila samo zato da bi lakše zaboravila na tu istinu. Ali, ja je ne zaboravljam. Živim kao da sutra ne postoji, jer ga i nema!“

Draper je u neku ruku jedan od arhetipskih junaka, „Veliki Getsbi“ našeg vremena, koga sudbina nepogrešivo vodi u propast. Usput ćemo upoznati još mnogo zanimljivih likova koji svi zajedno daju krajnje intrigantnu sliku lica i naličja Amerike, kada su seksualne aluzije bile kao „dobar dan“, seksualno iskorišćavanje uobičajena privilegija (Šefe, može kafica? Može, ako ćete vi da je zasladite!), a pušenje na svim mestima - trend!

Da se radi o sasvim drugačijem vremenu neprestano nas podseća i pojava Christine Hendricks, u ulozi „ofis menadžera“ Draperove firme. Žena je to nesklona modernim tekovinama. Ni traga od estetike Keire „Nisam se najela od kako sam poslednji put bila u bolnici od anoreksije“ Knightley, već samo obline. Ako je „Momcima s Medisona“ tako dobro krenulo u vraćanju modnih trendova, možda bi mogli da vrate i nešto od ovih zaboravljenih ženskih atributa. Čisto za promenu...

Inače, kod nas se prva sezona „provrtela“ samo na kablovskom Fox life kanalu i prava je šteta što ni jedna od „velikih“ televizija nije našla za shodno da ove nesvakidašnje „momke“ (i devojku!) uvrsti u program. Verujte, ima tu što-šta da se vidi.

- Viktor Čikeš

Seks i Medison

Modni kreatori i modni časopisi u SAD ističu da je posle dve godine emitovanja serija definitivno ostavila trag u modnom svetu. Na modnim pistama (zimska kolekcija Michaela Korsa na slikama) dominirale su romantične haljine stegnute širokim pojasevima u struku, linije koje prate oblik tela, dužina suknje do ispod kolena, špicaste cipele... Ono što je „Seks i grad“ učinio ženama, „Medison“ je izgleda muškarcima - u modu su se vratila trodelna muška odela, tanke kravate i šeširi koji su nekada bili nezaobilazni deo garderobe svakog muškarca čim bi počeo da se brije. A sa toliko muškaraca, koji idu unaokolo i varaju svoje žene i njihovih koleginica koje posmatraju i tretiraju kao seksualne objekte, serija pruža odličan uvid u to kakav je donji veš bio u opticaju tada, mnogo pre „vonderbra“ i „Victoria’s Secret“.

MAGAZIN GALA STYLE U APRILSKOM BROJU DONOSI:

Fenomen: 2009. je godina za veridbe i venčanja u Holivodu

Intervjui: Olivera Kovačević, Klint Istvud

Istražujemo: Štaje bitnije za uspeh – faktor sreće ili faktor truda?

TV Hitovi: Momci sa Medisona (Mad Men) osvojili svet i postali kultna serija na svim meridijanima

Modna priča: Kako je uspela Žil Sander i Kako je Diorova tašnica nazvana po princezi Dijani postala predmet svačijih želja?

Gala teme u aprilu: Može li nam stres biti prijatelj i Da li su došla vremena kada singl žene mogu biti srećne žene? O ovome za Galu priča i Gorčin Stojanović.

Gala predstavlja dom mlade naslednice kraljevstva Misoni i Hong Kong kakvog ga je doživela Kristina Agilera