Šta je bitkoin? (II)

Priča o kripto-valutama nastavak je sage o ekonomiji i razmeni dobara u ljudskom društvu. Razvoj interneta omugućio je novo poglavlje u ovoj epskoj priči. Mogućnost decentralizovane valute koju pokreću pojedinci. U prvom nastavku smo se pozabavili kripto-valutama uopšte, istorijom bitcoina, a sada nastavljamo dalje sa opisom njegovg funkcionisanja.

Šta je “HASH” algoritam i kako radi?

Da bi smo utvrdili šta je to “matematički zadatak” koji kompjuter rešava prilikom rudarenja za bitkoinima, moramo se osvrnuti na još jedan pronalazak u oblasti kriptografije: HASH algoritam. Haš algoritam (matematička jednačina) pretvara (sabija) ogromnu količinu podataka u jedan HASH koji ima utvrđenu dužinu. Jedan haš ce uvek imati isti rezultat od istih ulaznih podatak. Ali, ukoliko se promeni makar i jedan bajt u informaciji, ceo haš se menja. On sadrži tekstualnu poruku koja se pretvara u haš i obrnuto. HASH algoritam koji koristi Bitkoin naziva se HASH-256 i deo je kriptografskog standarda koji danas koriste sve onliajn kompanije. HASH je izmišljen, patentiran i standardizovan 2001. godine od strane danas ozloglašene NSA (National Security Agency) i njihovih kripto stručnjaka. Kao i svaki kompjuterski podatak, haš je ogroman broj koji se obicno pise kao hexidecimala.

HASH-256 (prosto rečeno) sadrži mogućih 280 rešenja koja moraju da se probaju direktnom procesorskom snagom.

Šta je ‘Težina zadatka’?

Taj zadatak možemo predstaviti ovako: SHA 256 haš u bloku, mora biti niži ili jednak zadatoj meti da bi jedan blok bio prihvaćen u lanac, odnosno da bi zadatak bio rešen.

Haš jednog bloka mora početi sa određenim brojem nula. Verovatnoća da ćete izračunati broj koji počinje sa tolikim brojem nula, jako je mala, zbog toga morate probati puno rešenja, svaki taj pokušaj u potpunosti menja haš. S obzirom da je praktično nemoguće predvideti koja kombinacija bitova će biti rešenje, mnoge vrednosti se proveravaju, a hash se preračunava za svaku vrednost dok se ne dođe do pravog broja nula. Kako jednačina koja se rešava po svim iteracijama zahteva vreme i resurse, u lanac (BlockChain) se ubacuju samo blokovi koji su validirani proof-of-work procesom kakvog smo opisali ranije.

To znači da samo neko ko je došao do rešenja uz pomoć hronološkog probanja i iteracija ovog velikog broja (a ti podaci su distribuirani na mreži ) može dobiti validni dokaz-o-radu (proof-of-work) za taj blok kakvog smo opisali ranije. Pošto rešenja ima više od jedog, rešenje koje se prvo objavi na mreži smatra se za tačno i jedan blok je kreiran. Sva rešenja koja stignu posle njega, odbacuju se i ne vezuju se za glavni lanac blokova. S’obzirom da je poželjna brzina pronalaženja 10 minuta za jedan blok (što bi otprilike odgovaralo pravom rudarenju) 2016 blokova se stvori za 2 nedelje. Ukoliko je u predhodnom nivou težine za 2016 blokova trebalo više od 2 nedelje da se kreiraju, težina zadatka se smanjuje. Ukoliko je proteklih 2016 blokova nastalo za kraće vreme od 2 nedelje težina se povećava.

Svako ko obrađuje informaciju (računa jednačinu) ima istu šansu za otkrivanje novog bloka. Glavno je pitanje koliko pokušaja u sekundi vaš uređaj (najčešće procesor grafičke karte) može da ostvari. Ovo treba shvatiti više kao igru na sreću, nego proces u kojem neko može da mnogo pre vas nađe rešenje za haš jel ima brži procesor. S obzirom da sve više ljudi rudari i uključuje se u sistem s time se naravno povećava ‘težina’ zadatka.

Novčanik

Bitkoin novčanik je kompjuterski fajl koji sadrži par privatnih kriptografskih ključeva. To je fajl zaštićen enkripcijom koji poseduje ključeve za sve vaše adrese. On u sebi sadrži i vaš Bitkoin račun. Račun u slučaju Bitkoina treba shvatiti malo drugačije nego u analognom svetu (račun u banci na primer). U slučaju Bitkoina, vi ste banka. Balans koji vidite u novčaniku je balans sa svih računa koje posedujete, a možete da otvorite koliko god računa hoćete, tako što će te otvoriti novu adresu za svaki račun.

Tako možete pratiti odakle vam dolaze sredstva i odakle i sa kojeg računa vi plaćate. Jako je važno da se novčanik redovno ažurira sa mreže upravo da bi se izbegli razni oblici hakerskih ali i fizičkih napada. Novčanik je klijent koji se aktivira dvoklikom miša, svako mu može pristupiti ako sedne ispred vašeg računara i u tome je jedina ‘mana’ ovog sistema. Da bi ste sačuvali duh kripto-pank pokreta sam pristup novčaniku možete zaštiti enkripcijom.

Adresa: Adresa je vaša lična šifra koja se sastoji od 27-34 karaktera koji uvek počinju brojem 1 ili 3. To je HASH koji koristi javni ECDSA par-ključeva (keypair) od kojih je jedan javni a drugi vaš privatan (Public/Private). Koristeći ovaj sistem možete sebi dodeliti privatni ključ, a s druge strane verifikacija je javna i otvorena pa je s’tim i adresa validna za sve na mreži. Veliko slovo “O”, veliko slovo “I”, malo slovo “i” i broj 0 se ne koriste u ovim adresama, da bi se izbegla vizuelna sličnost ili moguća pogreška u pisanju. Šansa da je adresa koja je pogrešno ukucana bude prihvaćena u sistem (da je u stvari važeća) je 1 u 4.3 milijarde slučajeva.

Ovime je nivo privatnost o kojemu je kripto pank manifest pisao još davno, predstavljen Internet zajednici u svom punom sjaju. Trenutno, najveći mogući, na današnjem nivou razvoja matematike.

Menjačnice i ostalli servisi

Kada je udeo Bitkoina na Internetu porastao značajno, sve više je Internet servisa dozvoljavalo plaćanje Bitkoinom, sve više je ljudi svoje usluge nudilo u zamenu za BC i zakonima tržista proizašli su posrednici u transakcijama i menjačnice koje su omogućile da vaš BC prebacite u neku od fiat valuta. Dolar, funtu itd. Ove menjačnice su se možemo reći, ‘kladile’ svojim novcem da će vrednost BC rasti, pritom naplaćujući procenat za svaku transakciju. Na taj način su počeli i prvi ‘špekulantni poslovi’ sa Bitkoinom. To je pomoglo da i vrednost Bitkoina ode vrtoglavo gore.

Japanski sajt Mt. Gox , nastao kao sajt na kojem se se razmenjivale i kupovale sličice japanskih mangi, jugio i drugih karti za igranje, brzo je preorjentisao svoje delovanje i postao najveća menjačnica Bitkoina u “analogni” novac. Vi bi ste čuvali novac kod njih i oni su raspolagali vašim računom. Sajt je posle misterioznog napada ugašen u februaru 2014. Naravno nije se desilo ništa što bi ugrozilo blok čejn, već su korisnici pokradeni. (kad su već dali drugome novčanik na čuvanje). Trenutno se može naći dosta servisa koji obavljaju trgovinu ili menjanje Bitkoin-a. (Potražite sami, ne bismo reklamirali nikoga)

Na Internetu postoji zaista puno lokacija na kojima možete upotrebiti BC kao sredstvo plaćanja,ali i mnogo stvari u realnom (off-line) životu se može platiti Bitkoinima. U Beogradu na primer ima nekoliko takvih mesta, u Novom Sadu takođe. U njima možete popiti kafu, ručati, i naravno platiti u ovoj kripto-valuti.

Zaključak

Kao što smo videli, BitCoin (u suštini) možemo nazvati: Lancom digitalnih potpisa, kojeg ne kontroliše banka, vlada, niti ijedna centralna finansijska institucija, već učesnici u mreži.

Bitcoin potpomaže finansijsku transparetnost i konkurentnost. Podstiče globalnu ekonomiju zasnovanu na pravilima koja su donešena koncezusom. Trgovinu roba i usluge širom sveta je moguće obaviti gotovo istovremeno, bez ili sa minimalnom provizijom.

Transakcije:

1. Transakcije su nepovratne po svom dizajnu. Niko vam ne može uzeti novac sa računa.
2. Transakcije koštaju jako malo, naročito u odnosu na druga sredstva plaćanja.

Treba napomenuti da Bitkoin protokol za ovih 5 godina burnog rada i medijske kampanje nikada niko nije uspeo da hakuje, promeni ili bilo kako izmeni blokove u lancu.

Osvrnućemo se na neke osnovne mitove vezane za Bitkoin.

Bitkoin je kao i svaki drugi digitalni novac – kao novac koji se izdaje u WorldOf Warcraft ili Linden dolari u Internet svetu Secondlife.

Sve ostale digitalne monete:

1. Izdaju se od centralih institucija te stoga mogu biti podložne izmenama u odnosu na to šta centralne vlasti žele.
2. Mogu biti uništene napadom na centar sistema (obrisani podaci o vlasništvu)
3. Mogu da se šampaju ili proizvode po proizvoljnoj volji centralnog finansijskog autoriteta.

foto: sxc.hu

Bitkoin ne rešava probleme koje mogu da reše (dekretni) fiat novac ili zlato:

• Za razliku od zlata, Bitkoin je mnogo lakši za nošenje, skladištenje i plasiranje, lakši za ‘usitnjavanje’ (može se usitniti i poslati do 0.00000001 njegovog dela) kao i mnogo bezbedniji od krađe.
• Za razliku od dekretnog novca Bitkoin ima konačnu količinu i nije podložan inflaciji. Takođe s obzirom da je decentralizovan, nije mu potrebna centralna finansijska institucija.

Bitkoini nemaju potporu iza sebe.

Kao što smo videli ranije kada neka valuta kao potporu ima zlato ili srebro, to znači da je moguće novac zameniti za tu potporu. BK se ne može zameniti nazad za procesorski rad. U tom smislu BK nema ništa za potporu vec je moneta za sebe. Baš kao što i zlato nema nikakvu potporu iza sebe.

Upravo zbog toga neko može da tvrdi da BC ne vrede jer nisu potpomognuti u zlatu ili nečem drugom. Međutim, kao što smo videli, ni ostali (fiat) novac u opticaju više nije potpomognut, već je samo registar obećanja o uzajamnom reciprocitetu. U tom smilsu BC više predstavlja vrednost za sebe (kao zlato) a njegovu vrednost određuje mreža njegovih korisnika u uzajamnom dogovoru. Ako bi ga svi napustili naravno da bi izgubio svaku vrednost… kao i svaka druga roba ili valuta.

Neko će reći da zbog svega ovoga Bitkoin ne može da ima esencijalnu vrednost. (vrednost koju nosi sam po sebi, intrističku vrednost) ni ovo nije baš u potpunosti tačno. Naime informacija o vlasništvu kao i poruka poslata celom finansijkom sistemu jako je vredna. Prevedeno u novac, npr u SAD-u za svaku potvrdu o vlasništvu ili obavljenu transakciju naplaćuje se cena od 0.5 do 10$. Imajući u vidu količinu transakcija i informacija poslatih i potvrđenih prilikom kreiranja jednog bloka u lancu to iznosi i do 5.000 $. Ako od toga oduzmemo cenu struje i pristupa Internetu, dolazi se do velike vrednosti. Ovo varira od zemlje do zemlje. Ali, možda je u ovom argumentu bolje da pogledamo globalno tržište Bitkoina i njegovu vrednost koja je trenutno po procenama svih svetskih institucija, preko 5 milijardi američkih dolara.

Bitkoin je nelegalan jer nije proglašen za sredstvo plaćanja ili “Legal Tender”. Slično kao u primeru sa školjkama i bankom Engleske, danas se može reci da centralne vlasti, npr. u USA ne podržavaju plaćanje u bitcoinim-a.

U martu 2013. Americka agencija za prikupljane i analizu finansijskih transakcija u borbi protiv pranja novca i terorizma “FinCEN”donela je novi set pravila koji važi za ‘Decentralizovane monete’ jasno ciljajući na Bitkoin. U tom setu pravila kaže se da medijatori, posrednici, berze i menjačnice ovakvih valuta podpadaju pod iste zakone o zabrani pranja novca kao i sve ostale centralizovane finansijke institucije i sistemi. Ali ne i vlasnici kripto-valuta. Vlasnici bitkoina ne spadaju u grupu ‘money bussineses’ te stoga ne podležu zakonima te finansijske institucije niti moraju da drže knjige poslovanja. Isto važi i za rudare Bitkoina, oni ne spadaju pod ‘emitere novce i vrednosti’ kao rudnici ili kovnice. Kao što smo videli, oni u stvari računaju matematički zadatak i snagom svojih procesora čuvaju sistem.

U Danskoj je regulativom Bitkoin izuzet od plaćanja poreza. U ostalim zemljama sve se ozbiljnije razmatra donošenje regulative u vezi kripto valuta.

Na kraju, kao što smo videli iz istorije, valutom se naziva bilo šta što može da ‘opravda’ vaš račun.

Bitkoin će dovesti do prestanka plaćanja poreza a sa time gubitka finansijskog sistema.

Iako je anonimnost zagarantovana za vas Bitkoin račun, u realnosti jako je teško ako ne i nemoguće, potrošiti novac anonimno. Radnja će od vas tražiti ime i prezime, verovatno adresu na koju mogu da vam isporuče robu. Sve se to lako evidentira kod organa poreske uprave te je stoga podložno plaćanju poreza. Na primer, transakcije u gotovom novcu koje obavljamo svaki dan, nose istu dozu anonimnosti: samo vi i kupac znate ko je dao novac. Ipak ako vi kupite najnoviji auto ili kuću, poreski organi će vas sigurno pitati odakle vam novac za to.

Bitkoin je zasnovan na nesigurnoj enkripciji.

Već smo spomenuli da je vrsta enkripcije SHA-256 koju koristi Bitkoin znanično patentirana i standardizovana za masovnu upotrebu. Ona se koristi i u svim sistemima bankovnih onlajn transakcija. Ako ne verujete ovoj enkripciji verovatno ne bi trebali ni da koristite plaćanje putem Internet ili šaljete novac van zemlje.

Realne opasnosti

Na kraju moramo se osvrnuti i na realne opasnosti koje mogu da priprete ovom sistemu.

1. Ukoliko napadač na mrežu uspe da sakupi više procesorske snage nego svi posteni igrači zajedno, mogao bi tu prednost iskoristi tako sto bi uspeo da ukrade nazad ono sto je uplatio, ili da uruši ceo sistem. Gledajući sa strane, napadaču bi bilo jednostavnije da dobija 51% svih izrudarenih novćića nego da uruši sistem koji mu donosi bogatstvo. Da dodamo još jednom, Blokčejn nikada do sad nije uspešno hakovan jer je za to potrbena procesorska snaga veća od zbirne snage procesora svih fer učesnika na mreži. (Trenutno procesorska snaga NOD’ova (učesnika u mreži) približna je snazi svih superkompjutera zajedno). No, to ipak ostaje kao opasnost za block-chain.
2. Razvoj kvantnog računarsta. Jedan možda još uvek daleki izazov ali ako zaista u skorije vreme kvantni računar postane realnost, algoritamske jednačine će biti lako izračunjive i to bi moglo da obesmisli haš funkcije. Ali treba samo zamisliti model javnih lančanih transakcija pod nekom vrstom enkripcije. Možda kvantne u tom trenutku. Model kojim upravljaju njegovi članovi zajedničkim koncenzusom. Uz apsolutnu privatnost.

Kakva je trenutna prihvaćenost Bitkoina na mreži? Nakon naglog buma vrednosti (izmedju ostalog i zbog špekulativnih poslova u menjačnicama), bitkoin se stabilizovao posle pada od 50 procenata (trenutno, nešto iznad 400$). Neke od najvećih tehnoloških kompanija na Internetu počele su da prihvataju Bitkoin kao sredstvo plaćanja. Dell-ov cloud servis npr, rado će primiti vašu narudžbinu putem Bitkoina, a od pre par dana PayPal, najveći online sistem plaćanja napravio je prve korake prema prihvatanju bitkoina kao valute za plaćanje digitalnih dobara. Mnogi univerziteti , prvenstveno u SAD i Kanadi (MIT, Columbia) uključuju se sve aktivnije ali i pojedinci, najnoviji album repera “50 Cents” možete takođe platiti u Bitkoinima. Moramo da spomenemo i poslednju Apple-ovu “misiju” da bankovne račune premesti u mobilne telefone. Uostalom i oni će koristiti kriptografska rešenja i moć mreže u zaštiti tih podataka i u transakcijama sa kreditnim kompanijama.

Snaga Bitkoin-a i drugih kripto-valuta leži u mogućnosti plaćanja mikrotransakcija u nerazvijenom svetu, kao sredstvo naplate “digitalnog rada” na Internetu. Kao šansu za fer sistem plaćanja, gde god da ste.

Da parafraziram jednog Bitkoin entuzijastu; “Bitkoin nije razvijan za šoping u tržnim centrima razvijenog sveta, već za sve drugo, bilo gde drugde”.