Jedan odlazak u saunu dovoljan je za promene u organizmu: Naučnici otkrili šta se dešava u krvi

Neki ljudi se kunu u blagodeti saune. Tvrde da ih boravak u vreloj prostoriji i znojenje podmlađuju i vraćaju im energiju. Međutim, iako je odlazak u saunu veoma popularan, naučnih dokaza koji bi potvrdili takav osećaj iznenađujuće je malo.

U malom eksperimentu, samo 30 minuta provedenih u tradicionalnoj finskoj sauni, u kojoj vlada visoka temperatura, ali je vazduh suv, izazvalo je značajan porast broja belih krvnih zrnaca u krvi, piše Sciense alert.

Ove ključne ćelije imunog sistema pomažu organizmu da se odbrani od patogena, a njihov broj često raste i nakon fizičke aktivnosti.

Čini se da bi i samo sedenje u sauni moglo da izazove sličnu reakciju organizma na stres, što bi potencijalno moglo da ima koristi za imuni sistem. Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Temperature.

Shutterstock/Adelaides

"To bi moglo da znači da boravak u sauni podstiče oslobađanje dodatnih belih krvnih zrnaca iz tkiva u krvotok, odakle se ona nakon završetka tretmana ponovo raspoređuju u tkiva", pretpostavlja naučnik Ilka Hejnonen sa Univerziteta u Turkuu u Finskoj, koji se bavi fiziologijom fizičke aktivnosti.

"Ovakvo povremeno oslobađanje belih krvnih zrnaca u krvotok je korisno jer, kada napuste mesta na kojima su uskladištena, ona mogu efikasnije da nadziru organizam i reaguju na patogene."

Šta se dogodilo nakon samo 30 minuta u sauni?

U eksperimentu je učestvovala 51 osoba srednjih godina, muškarci i žene, koji su boravili u tradicionalnoj finskoj sauni.

Učesnici su proveli 30 minuta u prostoriji zagrejanoj na oko 73 stepena Celzijusa, uz hladan tuš na polovini tretmana.

Neposredno nakon izlaska iz saune, istraživači su u njihovoj krvi zabeležili povećan broj različitih vrsta belih krvnih zrnaca u poređenju sa vrednostima izmerenim pre tretmana, prenosi Science Alert.

Među njima su bili neutrofili, ćelije koje prve reaguju na infekcije, kao i limfociti, koji imaju važnu ulogu u stvaranju imunološke memorije.

Zabeležen je i porast ukupnog broja monocita, koji gutaju i uklanjaju patogene i ćelijske ostatke, kao i eozinofila i bazofila, koji učestvuju u upalnim reakcijama.

S druge strane, nivoi citokina, proteina koji služe kao glasnici imunog sistema, u proseku su ostali gotovo nepromenjeni, iako su pojedini rasli sa povećanjem telesne temperature.

Međutim, samo 30 minuta nakon izlaska iz saune, ovaj privremeni porast aktivnosti imunog sistema uglavnom je nestao.

Shutterstock/Mr. Tempter

Broj većine belih krvnih zrnaca vratio se na prethodne vrednosti, dok je broj određenih monocita i dalje ostao povišen.

Istraživači su analizirali krv učesnika samo do 30 minuta nakon završetka tretmana, pa nije poznato kako bi se broj i aktivnost imunih ćelija menjali tokom dužeg perioda, niti da li bi te promene mogle da utiču na rizik od obolevanja.

Ipak, neka ranija opservaciona istraživanja pokazala su da je redovan odlazak u saunu povezan sa manjim rizikom od određenih bolesti, poput upale pluća.

Osim toga, drugi eksperimenti pokazali su da tople kupke mogu da snize krvni pritisak i značajno povećaju broj crvenih krvnih zrnaca, koja prenose kiseonik kroz organizam.

Izlaganje visokim temperaturama, čini se, izaziva fiziološke reakcije slične onima koje nastaju tokom fizičke aktivnosti, a takvi efekti na kardiovaskularni sistem povezani su i sa boljim funkcionisanjem imunog sistema.

Ipak, treba imati na umu da i intenzivno vežbanje može da ima suprotan efekat, odnosno da privremeno oslabi imuni sistem. Zato naučnici upozoravaju da je potreban oprez.

Ekstremne temperature nisu bezazlene

Uprkos sve većem interesovanju za terapije toplotom i hladnoćom širom sveta, naučnici i dalje znaju iznenađujuće malo o tome kako se ljudski organizam nosi sa ekstremnim temperaturama i kakve posledice one mogu da imaju po kratkoročno i dugoročno zdravlje.

Najnoviji eksperiment iz Finske ima određena ograničenja.

Istraživači nisu merili pojedine podvrste imunih ćelija, poput T-limfocita ili prirodnih ćelija ubica (NK ćelija), što bi moglo da pruži detaljniji uvid u to kako sauna zapravo utiče na funkcionisanje imunog sistema.

Na primer, jedno istraživanje iz 2023. godine pokazalo je da boravak u finskoj sauni može da promeni broj T-limfocita i prirodnih ćelija ubica, ali samo kada se tretmani ponavljaju.

Pritom su efekti bili različiti u zavisnosti od toga da li su učesnici bili naviknuti na redovne odlaske u saunu.

Shutterstock/Mr. Tempter

Kod onih koji su imali iskustva sa saunom, ponovljeno izlaganje visokim temperaturama dovelo je do povećanja broja belih krvnih zrnaca, dok je kod učesnika koji nisu bili naviknuti na saunu zabeleženo smanjenje broja određenih T-limfocita.

Međutim, u tom istraživanju učestvovali su isključivo zdravi mladi muškarci, što ograničava mogućnost da se rezultati primene na širu populaciju.

Za sada se sa sve većom sigurnošću može reći da izlaganje visokim temperaturama može da izazove privremene promene u broju imunih ćelija.

Međutim, sve što prevazilazi taj zaključak i dalje je u domenu pretpostavki.

Nije dokazano da ovakve kratkotrajne promene zaista jačaju imunitet ili smanjuju verovatnoću da će se osoba razboleti.

Takođe, važno je imati na umu da, baš kao i terapija hladnoćom, i terapija toplotom može da nosi određene zdravstvene rizike.