Od antičke kolevke preko prozora i ogledala renesanse i baroka, ekrana modernizma i mapa postmodernizma sve do mrežnih proteza Interneta umetnost i nauka su se preklapale, udruživale i preplitale otvarajući puteve za novo, nepoznato i hibridno.

Na koliko se kilometara od Beograda nalaze balkanske nuklearne centrale? Srbijа je okružena nuklearnim reaktorima čija je ukupna snaga veća od 5700 MW na pragu. U četiri susedne države trenutno je operativno devet reaktora, a grade se još dva.

Odrasle osobe, koje se duže ili kraće vreme uspešno bave određenom profesijom, u društvu često označavamo kao eksperte, stručnjake za datu oblast (bilo da su kardio-hirurzi, matematičari pa i automehaničari).

Neobično je kako je svaka kultura kroz istoriju imala poseban odnos prema fiziološki aktivnim supstancama. Bez velikih znanja, bez poznavanja same suštine supstance koja menja fiziološko stanje organizma, brojni narodi su na nivou prakse bili iznenađujuće uspešni u primeni nekih supstanci koje čak ni danas, u eri molekularne medicine, ne bi bile tek tako korišćene bez dobrih razloga.

Malo je stvari tokom istorije toliko raspaljivalo maštu čovečanstva kao mogućnost postojanja života na drugim svetovima.

Naše viđenje je posledica odbijanja svetlosnih zraka od objekata u spoljašnjem svetu, koji zatim prolaze kroz zenicu i dospevaju na deo oka koji se zove mrežnjača. Međutim, pored ovog objašnjenja, često smo svedoci da nas oko prevari. Kakve varke postoje i kako nastaju?

Šta bi se desilo da Isak Njutn na samom početku svoje naučne karijere nije preživeo Veliku kugu u Londonu? Ovo je samo jedan od mogućih scenarija kojim bi se kretao današnji svet kad bismo iz njega izostavili Njutnov izuzetni doprinos napretku civilizacije.

U Srbiji postoji veći broj ugašenih vulkana, a najinteresantniji su u okolini Vranja, Grot i Oblik, i u okolini Kraljeva, Kotlenik. Postoje dve vrste neaktivnih vulkana. Kod prvih, „uspavanih“ vulkana, poslednja erupcija se desila pre nekoliko vekova, u toku pisane istorije. Kod drugih, ugašenih vulkana, erupcija se odigrala davno u geološkoj istoriji.

Pre 75 godina, 15. marta 1933. godine, publikovan je rad Karla Andersona «Pozitivni elektron» u časopisu Physical Review. Ovim radom je otkrivena animaterija, a o značaju otkrića govori i činjenica da je Anderson dobio Nobelovu nagradu samo 3 godine kasnije.

Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt), predsednik SAD od 1901. do 1909. godine, svojevremeno je izjavio da „nikada ne bi postao predsednik da nije imao iskustvo iz badlandsa Severne Dakote“.

Tokom poslednjih desetak godina postali smo znatno potpunije svesni širokog spektra globalnih katastrofičkih rizika koji prete opstanku čovečanstva. Unutar skupa prirodnih hazarda, gotovo ikonički status su stekli sudari Zemlje sa malim telima Sunčevog sistema, što, kako skorašnji nalazi govore, ne odgovara sasvim realnoj veličini rizika. Prestanimo da se brinemo o asteroidima koji nam prete iz svemira – treba da sačuvamo besane noći za supervulkanske erupcije.

Narod Valpiri iz Južne Australije ne koristi brojeve. U njihovom jeziku nema reči za brojeve. Kod njih se sve radi drugačije. Reč tri, četiri kod tog naroda ne postoji.

Kraj avgusta meseca 2006. godine je astronomiju doveo na naslovne strane dnevnih novina i među najvažnije vesti elektronskih medija. Ovoga puta nije, međutim, bilo neko novo otkriće zanimljivog i egzotičnog objekta, niti postavljanje neke nove teorije koja objašnjava nastanak Kosmosa. Ovoga puta u pitanju je bilo „poništavanje“ otkrića od pre sedamdeset godina – otkrića devete planete Sunčevog sistema, Plutona.

Kada se pomene Forum romanum, prva asocijacija je prostrani gradski trg koji je predstavljao politički, religijski i trgovački centar jedne moćne imperije, koja je vekovima dominirala Mediteranom.

Koliko je razvoj nauke zaista doprineo uspostavljanju kontrole nad društvenom strepnjom? To je rat koji se, po svemu sudeći, još uvek vodi.