Petnaesti po redu izbor najboljih domaćih sajtova “PC Press” pokazao je da kvalitet i dalje o(p)staje na vrhu, ali da je za kvantne skokove potrebno još mnogo edukacije, truda, dobre volje, novca... Mesečni magazine “PC Press” odabrao je 50 posebno vrednih Web lokacija i razvrstao ih u deset kategorija. Jedna od kategorija je “Kultura i nauka”
Kаkvа se nаukа krije izа snegа? Po čemu se sneg rаzlikuje od kiše i ledа, kаko nаstаje jednа snežnа pаhuljа i kаko se topi?
Možete li da zamislite da je Zemlja stara samo jedan sat? U kom minutu je nastao život, u kom su životinje izašle iz mora, kada su živeli dinosaurusi, a kada je nastao čovek?
Ima naših ljudi koji su u Americi postali stvarno nebeski! Kako? Zahvaljujući tome što su bili takvih zanimanja da se za njih zainteresovala NASA, zapravo ljudi iz pojedinih programa u toj golemoj „vasionskoj kompaniji“, koja je važan deo američkog sna.
U novembru je planiran susret ministara država članica Evropske kosmičke agencije (ESA) na kome će se razmatrati prioriteti njenog budžeta. Moguće je da neki od kritičnih programa ESA, uključujući i one koji se odvijaju u saradnji sa NASA-om, budu podvrgnuti detaljnoj analizi. Naučna, ali i politička debata se sprema.
Od prve Kelenove ideje zа prаvljenje ledа do ulаskа frižiderа u mаsovnu upotrebu prošlo je 170 godinа
Na početku godine o kojoj se već dugo govori u smislu pseudonaučnog predviđanja takozvanog smaka sveta, jer su ga “predvidele Maje”, dok se novisnki stupci pune kvaziinformacijama, osvrnimo se na moguće stvarne rizike po opstanak planete Zemlje.
Na V Festivalu nauke organizovana je debata na temu šta je smrt? Kako je definišu medicina, etnologija, arheologija, a kako fizika i astronomija? Kako se poimanje smrti menja kroz vreme, a kako kroz različite discpline? Da li nauka može da utiče i na produženje života? Šta su rođenja, a šta smrti za nauku?
Pseudonauka, u svakom slučaju, nije prosta negacija nauke. Čak i da jeste, bilo bi vrlo teško prvo definisati šta je sve nauka kako bismo onda shvatili šta ona nije.
Nakon dugogodišnjih pregovora, predsednik Boris Tadić i generalni direktor CERN-a Rolf-Diter Hojer početkom nedelje potpisali su ugovor o pristupanju Republike Srbije ovoj panevropskoj naučnoj organizaciji.
Predsednik Srbije Boris Tadić sutra će u Ženevi potpisati sporazum kojim će Srbija, ponovo posle nekoliko decenija, postati pridruženi član CERN-a. Ovim povodom zamolili smo direktora Instituta za fiziku, dr Aleksandra Belića da ekskluzivno za B92 objasni značaj ovog pristupanja.
U narednim decenijama, kada je razvoj kosmonautika u pitanju, može doći do procesa dvostrukog karaktera, što će iznad svega biti diktirano međunarodnom političkom i ekonomskom situacijom.
U svakom poznatom predviđanju, od legendi sa kalendarom Maja do istorijskih analiza Momzena i Špenglera, civilizacije se na kraju ruše. Koliki je prirodni rok upotrebe posle koga se civilizacije kvare, ili pak vraćaju proizvođaču?
Iako kalendare shvatamo često „zdravo za gotovo“, oni su samo slika astronomskih dešavanja u Sunčevom sistemu, i svaka pojava i kalendarski segment ima svoje jasno objašnjenje.
Hoćemo li jednog dana moći da prolazimo kroz zidove? Pravimo svemirske brodove koji će putovati brže od svetlosti? Čitamo misli drugih ljudi? Postanemo nevidljivi? Pomeramo predmete snagom svog uma? U trenu prenesemo naša tela kroz svemir?
Psiholozi koji su, na osnovu standardnih kriterijuma koji se koriste u medicinskoj praksi, "na daljinu" pravili psihološke portrete diktatora kao što su Adolf Hitler, Sadam Husein i nedavno preminuli Kim Džong Il
Danas slušamo o potrazi za Higsovim bozonom, o ekstrasolarnim planetama, o novim materijalima... Međutim važno je i znati kako smo došli do ovde. Osvrnimo se na fiziku pre 100 godina.
Šimpanza odgojena u zatočeništvu u Japanu naučena je neverovatno brzo rešava memorijske tekstove, toliko brzo da nema čoveka koji bi mogao da joj se suprotstavi.
Pasivno pušenje duvana godišnje ubije više od 600.000 ljudi širom sveta, tvrdi se u studiji koju je objavio britanski medicinski časopis Lanset.
Od 10. februara počinje nova prodajna akcija automobila marke Suzuki. Cena modela SX4 snižena je od 600 do 1.490 evra, Swift je jeftiniji od 700 do 1.100 evra, a Splash od 600 do 1.100 evra.
