Mikroorganizmi u i oko nas

Ljudsko telo je dom velikom broju mikroorganizama. Ako bi ste ih brojali, otkrili biste da ih ima 10 puta više nego svih ćelija koje čine vaše telo. Odnosno kada bismo telo posmatrali kao zbir svih ćelija, samo 10% njih bi bile ljudske! Ostali deo „vašeg“ tela pripada mikroorganizmima. Zašto ih ne vidite kada se pogledate u ogledalo? Zato što je ćelija mikroorganizma mnogo, mnogo manja od vaše ćelije. Ova činjenica je poznata odavno. No, tek sada sa vrtoglavim razvojem biotehnologije možemo da saznamo o kojim mikroorganizmima je reč, koje gene oni poseduju i koje su njihove funkcije. Na samom smo početku istraživanja ove oblasti, ali rezultati dosadašnjih istraživanja su potpuno neverovatni!

Recimo, različitost vrsta bakterija na našoj koži je izvanredna. Ako bi pregledali samo vaše ruke, svaki vaš prst bi na sebi imao posebnu klasu mikrostanovnika. Vaši dlanovi bi se po vrsti mikrostanovnika takođe vrlo razlikovali, svaki ponaosob bi bio dom 150 različitih vrsta mikroorganizama., ali samo 20% bi pripadale istoj vrsti. A ako ste još žena, najverovatnije imate i više vrsta. Zašto? Još uvek niko ne zna!

Bakterije u digestivnom traktu su potpuni hit! Mnoge od njih su pravi simbionti: evoluirali su da žive samo u digestivnom traktu i nigde više. Mi smo njima veoma potrebni– konstantna temperatura, odbrana od neprijateljskih životnih formi i snabdevanje sa stalnim količinama hrane... Ali su oni nama i više nego potrebni! Mikroorganizmi imaju važnu ulogu u varenju hrane i usklađuju naš imuni sistem. Stvaraju male molekule koji su potrebni našim enzimima da funkcionišu ispravno.

Oni čak učestvuju u finom podešavanju koji će od naših gena biti aktivan, a koji ne. Postoje i neki rezultati istraživanja koji govore u prilog njihove važne uloge u normalnom razvoju srca! Na kraju, neki rezultati ukazuju da mogu uticati na naš apetit, čak i neke oblike ponašanja! Tako da kada se sledeći put probudite u toku noći u potrazi za noćnom užinom, moći ćete da se pravdate:“Draga, nisam ja, naterali su me mikroorganizmi u meni!“.

Sve zajedno, mikroorganizmi iz vaših organa za varenje vas snabdevaju sa količinom gena mnogo većom nego onom koja se nalazi u humanom genomu. Šta više, dok su ljudi jako slični među sobom na nivou genoma, genomi njihovih mikroorganizama se razlikuju drastično! Šta dovodi do razlika? Različita vrsta ishrane ima uticaja. Ishrana bogata šećerima i mastima favorizuje tipove mikroorganizama koji su efikasniji u iskorišćavanju hrane bogate energijom. Ubacite u ishranu više voća i povrća, povećaćete raznolikost tipova mikroorganizama.

Takođe, sigurno je vrlo bitno koji su mikroorganizmi još prisutni: kao i u svakom ekosistemu, odnosi između stanovnika određenog staništa su kompleksni. Ono što možemo izvesti kao logičan zaključak jeste da što je raznolikost mikroorganizama između mojih organa za varenje i vaših manja, to smo mi manje u srodstvu. I ne samo to, nego se razlika može napraviti i geografski. Tako se zastupljenost mikroorganizma u crevima razlikuje između stanovnika Kine i Kanade.

Potpuni hit oko ove priče jeste da predlaže jedan zanimljiv pogled na čovekovu evoluciju. Bakterije evoluiraju brzo: mogu da prođu kroz hiljade generacija za jednu ljudsku! Ovo ima dve vrlo bitne posledice. Prva je da tokom vašeg života vaša bakterija može da promeni svoje gene, dok vi vaše ne možete. Moguće je da crevne bakterije brzo evoluiraju u odgovoru na kratkoročne promene u vašoj sredini, npr. promene režima ishrane. Druga posledica je još zanimljivija.

Ako bakterija može da evoluira tako brzo, može biti da ono što smatramo ljudskom evolucijom – npr. sposobnost da varimo novu hranu sa pojavom agrikulture – je ustvari bakterijska evolucija. Znamo da su “bezobrazne” bakterije (one koje izazivaju bolesti kod ljudi, domaćih životinja i biljaka) prošle kroz dramatične genetičke promene u poslednjih 10 000 godina. Možda su i naše “prijateljske” prošle kroz iste.

Poslednjih godina od strane ekologa, a posebno od strane filozofa biologije, predložen je novi pogled na organizme kao na „multispecijske entitete“ iliti „mnogovrsne skupine“, i kako možete zaključiti iz ovog rada, a sve veći broj podataka iz molekularne biologije, biologije razvića i fiziologije to podvrđuje, taj pogled nije daleko od realnog.

Ako celoj ovoj priči dodamo i podatak da genom (celokupna genetička informacija jednog organizma) vrste Homo sapiens predstavlja pravi kolaž „sopstvenih“ i „stranih“ elemenata: četrdeset i pet procenata ove DNK čine transpozabilne (mobilni genetički elementi koji imaju mogućnost promene položaja u genomu) i virusne sekvence, možemo li idalje govoriti o ljudskom genomu i organizmu jednog Homo sapiens-а?