Demencija se možda može "čuti": Ovo bi mogao da bude rani znak bolesti

Rezultati ukazuju na to da bi promene u načinu govora mogle biti jedan od znakova na koje vredi obratiti pažnju.

Kognitivno propadanje obuhvata probleme poput gubitka pamćenja i poteškoća sa razmišljanjem, kao jedan od glavnih simptoma demencije. Takve promene ponekad se pripisuju uobičajenom starenju, zbog čega mogu proći nezapaženo.

Istraživači sa Univerziteta Dreksel u Filadelfiji analizirali su podatke više od 833.000 pacijenata. Utvrdili su da su osobe čiji se kvalitet glasa pogoršao, ali nisu imale probleme sa sluhom, imale 58 odsto veći rizik od demencije ili kognitivnog oštećenja u odnosu na osobe bez poremećaja glasa.

Povezanost gubitka sluha i većeg rizika od demencije već je dobro dokumentovana. Ranija istraživanja pokazala su da oštećenje sluha može biti povezano sa promenama u mozgu, ali i sa društvenim povlačenjem i izolacijom, što se takođe povezuje sa većim rizikom od kognitivnog propadanja.

Novi rezultati ipak sugerišu da bi pri proceni ranih znakova kognitivnih problema trebalo obratiti pažnju i na glas, a ne samo na sluh.

Promene glasa mogu biti važan znak

Studija je objavljena u časopisu Journal of Voice, no autori naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja. Tek treba utvrditi da li su poremećaji glasa zaista pouzdaniji pokazatelj kognitivnog propadanja od gubitka sluha i da li lečenje takvih problema može uticati na napredovanje kognitivnih poteškoća.

Dr Robert Satalof, jedan od glavnih autora istraživanja i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Dreksel, objasnio je moguću povezanost između problema sa glasom i društvenih aktivnosti.

"Ako imate poremećaj glasa zbog kojeg zvučite drugačije, ili osećate bol dok govorite ili pevate, logično je da ćete manje učestvovati u društvenim aktivnostima koje stimulišu mozak."

Satalof je pritom upozorio da se sličan obrazac može videti i kod nekih neuroloških bolesti.

"To već vidimo kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, kod kojih se poremećaji glasa često javljaju pre drugih telesnih simptoma", dodao je.

Istraživači su koristili podatke prikupljene tokom godišnjih pregleda u američkim ordinacijama opšte prakse. Pacijente su počeli da prate najmanje godinu dana pre nego što im je dijagnostikovan poremećaj glasa ili gubitak sluha.

Analiza je pokazala snažniju povezanost između poremećaja glasa i kognitivnog propadanja nego između oštećenja sluha i tih problema kod osoba koje nisu imale poremećaje glasa. „Naš rad sugeriše da bi poremećaji glasa mogli biti raniji i jasniji pokazatelj kognitivnog propadanja od gubitka sluha“, rekao je Satalof.

Shutterstock/fizkes

Najveći rizik kod kombinacije problema

Najizraženija povezanost sa demencijom zabeležena je kod pacijenata koji su istovremeno imali poremećaj glasa i gubitak sluha. Ipak, autori ističu da su i osobe koje su imale samo poremećaj glasa imale veći rizik nego one koje su imale samo probleme sa sluhom.

"Najuočljiviju vezu sa demencijom pronašli smo kod pacijenata koji imaju i poremećaj glasa i gubitak sluha. Ipak, važno je naglasiti da osobe koje imaju samo poremećaj glasa imaju veći rizik od onih koji imaju samo probleme sa sluhom", pojasnio je.

Satalof smatra da bi osobe koje primete promene glasa trebalo da razgovaraju sa lekarom, naročito ako se problem ponavlja ili traje.

"Mnogim pacijentima koristio bi razgovor sa otorinolaringologom. On ih može uputiti na kognitivnu procenu kako bi se definisao odgovarajući plan nege."

Važno je pritom naglasiti da rezultati studije pokazuju povezanost, a ne dokazuju da su poremećaji glasa uzrok demencije. Promena glasa sama po sebi ne znači da osoba ima demenciju, ali bi u nekim slučajevima mogla biti razlog za dodatnu lekarsku procenu.