Teška zarazna bolest puni bolnice; Lekari upozoravaju na opasne simptome

Epidemija dodatno opterećuje zdravstveni sistem koji se već bori sa epidemijom malih boginja koja je ove godine odnela gotovo 1.000 dečjih života. Kako se epidemija širi, vlada je pojačala mere prevencije.

Nagli porast broja obolelih u septembru opterećuje bolnice i budi strah od daljeg pogoršanja situacije.

U poslednja 24 sata od denge, bolesti koju prenose komarci, preminule su najmanje četiri osobe, dok je još 1.558 hospitalizovano, pokazuju podaci Ministarstva zdravlja. Reč je o najvećem broju novih hospitalizacija u jednom danu od početka godine.

Bolest, koja može izazvati visoku temperaturu, jake glavobolje i potencijalno smrtonosne komplikacije, poslednjih nedelja brzo se širi, čime je ponovo porasla zabrinutost nakon što je Bangladeš 2023. godine zabeležio najtežu epidemiju denge.

Zdravstveni stručnjaci upozoravaju da bi septembar mogao biti još teži od avgusta, tokom kojeg je zabeležen najveći mesečni broj slučajeva denge ove godine.

Profesor Kabirul Bašar, medicinski entomolog sa Univerziteta Džahangirnagar, rekao je da njegov model za praćenje i predviđanje kretanja epidemije pokazuje da bi broj hospitalizovanih ovog meseca mogao da premaši 30.000 ako se nastave trenutni trendovi.

Vremenski uslovi, dodao je, mogli bi da pogoduju širenju bolesti sve do oktobra.

"Vrhunac epidemije još nije dostignut. Ako se sadašnji trend nastavi, septembar bi mogao biti najteži mesec u godini kada je reč o zarazi dengom", rekao je Bašar.

EPA/Marko Djokovic

Nedostaje bolničkih kreveta

Za 32-godišnjeg Zahida Hasana epidemija je postala lična muka kada je njegov četvorogodišnji sin dobio visoku temperaturu i kada mu je dijagnostikovana denga.

Kako se detetovo stanje pogoršavalo, Hasan ga je odveo u tri državne bolnice, ali nije uspeo da pronađe slobodan krevet.

"Bio sam prestravljen. Kao ocu bilo mi je nepodnošljivo da gledam kako mi se dete pogoršava, a da ne znam gde mogu da ga smestim u bolnicu", rekao je Hasan.

Na kraju je, uz pomoć rođaka, uspeo da pronađe slobodan krevet u privatnoj bolnici. Njegov sin je pre otpusta primio sedam jedinica krvi i plazme.

"Ti dani bili su prava noćna mora za nas. Stalno smo se plašili da bi moglo nešto da mu se dogodi", rekao je Hasan, čiji je sin i dalje slab i polako se oporavlja.

Stanje obolelih od denge može naglo da se pogorša nakon povlačenja temperature. Mogu se razviti komplikacije poput curenja krvne plazme, niskog krvnog pritiska, šoka i jakog krvarenja, zbog čega je u kritičnom periodu nakon pada temperature neophodan pažljiv nadzor pacijenata.

"Pacijenti preplavljuju bolnice, a znaci upozorenja poput bolova u stomaku, vrtoglavice i neuobičajene letargije ne smeju da se ignorišu", rekao je profesor Tarek Alam, lekar koji u Daki leči obolele od denge.

Širenju zaraze doprinose komarci

Bašar je rekao da sve veća prisutnost komaraca vrste Aedes izvan Dake i drugih velikih gradova doprinosi širenju zaraze u manjim gradovima i ruralnim područjima.

Slučajevi denge sada su zabeleženi u svih 64 okruga u zemlji, iako glavni grad i dalje beleži najveći broj obolelih.

Kako se epidemija širi, vlada je pojačala mere prevencije.

Premijer Tarik Rahman naredio je sprovođenje akcija čišćenja i kampanja za podizanje svesti širom zemlje, kojima se građani pozivaju da uklone stajaću vodu i druga potencijalna mesta za razmnožavanje komaraca i da se aktivnije uključe u mere njihovog suzbijanja.

"Samo zaprašivanje ne može da kontroliše dengu ako mesta za razmnožavanje ostanu netaknuta. Mere suzbijanja moraju biti usmerene na područja na kojima se komarci vrste Aedes zaista razmnožavaju. Najveći nedostatak u borbi protiv denge jeste nedostatak mera zasnovanih na dokazima", ocenio je Bašar.