Bosanski maneken uzdrmao svet mode

Kada je britanski fotograf Dejmon Bejker otišao u karaoke bar u Kovent Gardenu prošlog leta počeo je flertovanje sa, kako kaže, „najlepšom devojkom koju je ikada video u životu". Samo nekoliko minuta kasnije je shvatio da je ona zapravo „on“.

I taj muškarac nije bio bilo ko, već Andrej Pejić, 19-godišnji maneken koji je uzdrmao modnu industriju kao oluja. Prema nekim izvorima, on se nalazi na vrhu liste svakog agenta koji radi kastinge za revije na predstojećoj Nedelji muške mode u Parizu (19-23.1).

Andrej Pejić, 19-godišnjak rođen u Tuzli u braku Sprkinje i Hrvata, debitovao je u junu na reviji Žan-Pola Gotjea. Od tada se pojavio u francuskom, italijanskom i turskom izdanju magazina „Vog“ i transrodnom magazinu „Kendi“. Prošle nedelje Mark Džejkobs ga je odabrao za zaštitno lice svoje kampanje za proleće/leto 2011. a pojaviće se i u kampanji za Gotjea sa svojom ženskom "kopijom", češkim supermodelom Karolinom Kurkovom.

Pejić je deo novog trenda „femimen", koje predstavlja poslednje modno poigravanje sa polovima, možda najznačajnije u proteklih nekoliko sezona.

Najpoznatija „predstavnica“ transrodnih modela do sada bila je Lea T, transeksualni model i asistent Riokarda Tišija, kreatora u „Živanšiju“ i lice njegove kolekcije za jesen/zimu 2010.

Iako je modna industrija odavno razbila krute granice između polova angažovanjem feminiziranih muških modela, Pejić je ipak nešto više od toga.

On nije samo lice prolaznog trenda, već vođa novog fluidnog poimanja polova u modi, u kojoj tradicionalna podela polova na muškarce i žene gubi na značaju. To je poruka koja se šalje modnim konzumentima.

Modna industrija se tek zagreva za rodnu neutralnost, a transseksualni modeli sve lakše nalaze svoj put u svet modelinga. „Njujork tajms“ je napisao da je 2010. godina „bila zapamćena kao godina transseksualaca“. Za Pejića ovo znači stalan posao. On može da radi editorijale i kao žena i kao muškarac. U pomenutoj kampanji „Marka Džejkobsa" pojavio se u muškoj odeći, ali češće se slika u ženskom izdanju, ponekad bez ikakvih naznaka da je u pitanju muškarac.

„Pokušali smo da neutrališemo polove, da pokažemo da muškarac može da izgleda kao žena i žena kao muškarac. Linija razdvajanja između polova sve je zamagljenija. Svrha mode je u pružanju izbora ljudima. Nije bitno da li ste muškarac ili žena", kaže Seda Dominik, glavni urednik turskog izdanja magazina „Vog“.

Pejić je poštovan od strane modne industrije, ali on privlači pažnju i šire javnosti. Razvijena je velika mreža Internet podrške, veliki broj „fan sajtova“ je posvećen njemu.

„Andrej zna da ljudima nije sasvim prijatno to što on radi, ali on neće prestati. Zbog načina na koji se odnosi prema kritikama, on utiče na moje poimanje sebe same i na moje samopouzdanje. Ja sam žena i zbog njega sam inspirisana da gledam na sebe ženstvenije nego ranije. Ako muškarac može da bude tako lep kao žena, mogu i ja", kaže Karla Mendosa, 17-godišnjakinja koja tri meseca vodi blog „Fuck Yeah Andrej Pejic“.

Pejić i njegova porodica su prebegli iz Bosne u Srbiju kada je on imao samo 2 meseca. Andrej se seća NATO bombardovanja Jugoslavije koje je doživeo kao dete. U osmoj godini njegova porodica je otišla u Australiju, u predgrađe Melburna.

Pejić kaže da je znao da izgleda kao devojka onog minuta kada je „izašao iz materice i pogledao se u ogledalo".

Njegov boravak u Australiji je bio težak, jer je bio primoran da uči engleski i integriše se sa učenicima koji nisu bili kao on. Ali, Pejić izričito naglašava da uprkos fizičkim razlikama, nikada nije bio zlostavljan od strane svojih vršnjaka, već da je uvek osećao da je bio predmet njihove „radoznalosti i pažnje".

„Mnogi mačo momci su mislili za mene da sam žensko. I zaista ne mogu da kažem je to ikada bilo loše. Sve što ću reći je ... mnogo plaćenih pića", izjavio je Andrej za „Dejli bist“.

I njegova modna karijera se može okarakterisati kao privlačenje pažnje i radoznalosti drugih. Pejić je 2009. godine započeo svoj put u agenciji „Chedwick Models“ u Melburnu, gde je bio primljen istog trenutka. „Znao sam tada da imamo modela sa velikim potencijalom. Uprkos globalnoj ekonomskoj krizi on je bio dete koje se zateklo na pravom mestu u pravo vreme. Pustili smo da prvo završi srednju školu, a onda smo ga poslali u Pariz sredinom 2010.", kaže Metju Anderson direktor agencije.

U Londonu Andreja zastupa agencija „Storm", u Milanu „I LOVE", u Parizu „New Madison", u Tokiju „Bravo"...

I pored brojnih obaveza i stalnih putovanja, Tuzlak redovno posećuje svoje roditelje u Australiji gde je njegova majka učiteljica, a otac radi u turizmu. Prošlog leta obišao je i baku u selu Vojska kod Svilajnca. Na pitanje da li ima unuku ili unuka, Pejićeva baka je za jednu srpsku televiziju kroz smeh odgovorila: Na pitanje da li ima unuku ili unuka, Pejićeva baka je za jednu sprsku televiziju kroz smeh odgovorila: "Ja imam oba!". Ja imam oba!".

„Voleo bih da me moja mama gleda na revijama i da putuje po Evropi sa mnom zato što je toliko toga uradila za mene", kaže on. Pejić otkriva da bi voleo da studira prava, medicinu ili ekonomiju, a takođe želi da „snimi jedan film, a zatim da se povuče."

Odbio je da odgovori na pitanje da li se „deklariše“ kao pripadnik LGBT populacije, a kada je upitan da li ima dečka ili devojku, odgovorio je: „Imam Pariz i imam dezertno vino".

Kada se oblači sam, Pejić se obično odlučuje za štikle i stavlja šminku. „Volim da se doterujem ali nisam toliko opterećen time da izgledam seksi. To je u stvari više umetnost odevanja", kaže on.

Do sada nije išao „pod nož", ali nije isključeno da će je uraditi u budućnosti. „Nisam nikada bio protiv bilo kakvog oblika plastične hirurgije, ali ja do sada nisam imao nijednu", kaže on.

Iako vlada prava pomama za Pejićem, Arno V, menadžer u pairksoj agenciji „New Madison", kaže da su „neki dizajneri malo uplašeni za ovu sliku bez jasnog seksualnog identiteta. Neki ljudi još uvek nisu spremni za njega".

Da li ste vi?