Artritis kod mačaka izaziva upalu i bolove, a teško se prepoznaje

Ima više faktora koji utiču na to da mačka može da oboli od artritisa. Uglavnom su u pitanju nasledna predispozicija, gojaznost i povrede. Urođene i nasledne predispozicije su značajan faktor koji utiče na pojavu artritisa. Ukoliko znate da je neko od roditelja vaše ljubimice patio od ovog oboljenja, obratite pažnju na simptome i češće posećujte veterinara. Oboljenja kao što su displazija kukova i laktova kojima su sklone mačke rase mejn kun takođe vremenom dovodi do razvoja artritisa, piše PetFace

Preterana telesna masa ljubimca je jedan od najvažnijih faktora koji utiču na razvoj artritisa. Dokazano je da se ova bolest mnogo češće javlja kod gojaznih nego kod vitkih mačaka.

Godine starosti i aktivnost mačaka takođe utiču na razvoj oboljenja. Zbog toga treba više pažnje da posvetite ljubimcima starosti od 8 godina i više.

Pored toga, ukoliko je mačka zadobila neku povredu tokom života na ekstremitetima, pogotovu na kukovima, laktovima ili kičmi postoji velika verovatnoća da dođe do razvoja artritisa.

Simptomi

Kod svih oblika artritisa osnovno je prisustvo bola. Zbog toga treba obratiti pažnju na sledeće znake:

• Mačke postaju manje aktivne i mogu da spavaju više nego što je uobičajeno.
• Mogu postati anksiozne i nemirne.
• Imaju poteškoće u pronalaženju udobnog mesta za odmor ili ugodne pozicije.
• Javlja se razdražljivost i počinju da izbegavaju kontakt sa članovima porodice.
• Traže više interakcije sa članovima porodice.
• Bolno reaguju kada ih dodirujete.
• Imaju poteškoća da uđu u toalet.
• Uriniraju i defeciraju izvan toaleta.
• Prestaju da se čiste lizanjem pa se primećuju promene na krznu.
• Pojavljuje se perut, naročito na leđima i u korenu repa.
• Zbog bola gube apetit i telesnu masu.
• Prisutno je hramanje ali u početku se teško primećuje.

Mačke umeju vrlo dobro da prikrivaju bol. Treba znati da su znaci artritisa u početku krajnje podmukli i teški za prepoznavanje. Pri tome, promene koje nastaju u ponašanju mačke lako se pripisuju nekim drugim stanjima. Zbog toga je potrebno stalno pratiti promene ponašanja i na vreme potražiti pomoć veterinara. Radi se o progresivnom oboljenju koje zahteva kontinuiranu pomoć.

Dijagnoza i lečenje

Klinički pregled i rendgensko snimanje su neophodni kako bi se ustanovilo da li mačka boluje od artritisa. Naravno, važni su i podaci koje će vlasnik dati veterinaru o zapaženim promenama u ponašanju.

Tretman zavisi od toga da li mačka ima osteoartritis ili reumatoidni artritis. Koriste se lekovi na bazi kortikosteroida, protiv upale, ili antibiotici.

Međutim, nikada nemojte davati mački aspirin, acetaminofen ili ibuprofen (brufen). Ovi lekovi, mada se obično koriste za lečenje artritisa kod ljudi, mogu da budu smrtonosni za mačke. Takođe se primenjuju i preparati na bazi glukozina i hondroitina. U terapeutske svrhe su razvijene i medicinske dijete, tj. hrana koja sadrži sastojke koji smanjuju bol, podstiču podmazivanje zglobova i zaustavljaju gubitak hrskavice.

Kod gojaznih mačaka, obavezno je smanjenje prekomerne telesne težine kako bi se smanjio pritisak i opterećenje na obolele zglobove.

Naravno, moguće je koristiti i neke alternativne metode kao što su akupunktura, masaža, hidroterapija i laser terapija.

Preventiva

Ukoliko se ne radi o nekom naslednom obliku artritisa, nastojte da održite mačku u dobrom zdravlju, a redovna aktivnost je prva na listi poželjnih mera preventive. Prevelika težina je opterećenje za zglobove i kosti, tako da treba voditi računa o pravilnoj ishrani i gojaznosti. Ukoliko se ipak radi o ljubimcu koji možda ima neku predispoziciju za razvoj artritisa, češće posećujte veterinara I pažljivo pratite njegovo ponašanje I eventualne promene.