Aleksandra Kovač kroz ”Med i mleko”

Kćerka legendarnog kompozitora i klavijaturiste Kornelija Kovača – Aleksandra Kovač, završila je Muzičku akademiju, više godina je živela u Londonu i Španiji. Pomak na pop-sceni napravila je 1995. godine s debi albumom kao duet K2, sa sestrom Kristinom. Projekat je bio najbolji te godine, njih dve duet godine, a svima su u pamćenju ostali sjajni hitovi. Drugi album bio je potpuno nekomercijalan, iako su one dokazale i pokazale svoje sjajne glasovne mogućnosti. Grupa K2 više ne postoji, ali je 2001. godine Aleksandra odlučila da snimi svoj prvi autorski CD “You& Me” na engleskom jeziku. Kao solo izvođač proslavila se sjajnom numerom „For better or worse“. Proteklih godina radila je kao tekstopisac mnogim hrvatskim i slovenačkim muzičkim zvezdama u tandemu s Romanom Goršekom, članom grupe “Plejboj“. Tako je Aleksandra danas pevačica, kompozitor, aranžer i producent i, kao takva, jedinstvena je na domaćoj sceni. Slobodno možemo reći, najveća soul-zvezda s ovih prostora, vraća se na scenu s novim albumom “Med i mleko”, koji je, po njenim rečima, lep ljubavni album s mnogo emocija.

Luna Lu (LL): Aleksandra, otkrij nam tajnu, gde si ti sve ovo vreme?

AK: Tu sam, nije me bilo u medijima, evo poslednje četiri godine me nema što se tiče mog izdanja kao kantautora. Od poslednjeg izdanja maxi singla koji smo moj izdavač Roman Goršek koproducent i ja sami izdali 2001. godine. U međuvremenu smo mnogo toga radili van scene, u smislu primenjene muzike za pozorište, reklame, dokumentarne serije. Ono čime se najviše bavim u poslednjih osam, devet godina je komponovanje i produkcija za druge izvođače. Ovde ne, pošto nema toliko potražnje za kvalitetnom popularnom muzikom, ali u Hrvatskoj i Sloveniji da, u nekim lepim mestima. Dosta se radi.

LL: Na našem tržištu uskoro će se pojaviti album ”Med i mleko”, kako si došla do te formule?  

AK: Htela sam da ljudi, kada vide omot i kad čuju naziv albuma, pomisle na nešto svilenkasto, nežno, toplo, jer sam napravila jedan lep ljubavni album. Ljudi su zaobišli te neke lepe emocije u životu i u muzici, sve su neke ružne stvari oko nas. Ovo je jedna lepa pozitivna priča. Deset nekih malih ljubavnih vinjeta, cela ekipa ljudi koji su radili na ploči, zdušno smo se skupili i rešili da napravimo nešto dobro za normalne ljude koji slušaju normalnu muziku. Kojih nadam se i dalje ima!

LL: Ljudi su gladni nekih senzacija, nekih drugih nota, kakvo je tvoje mišljenje o svmu tome?

AK: Ta priča da u stvari svi slušaju odvratnu muziku, i svi su etno i turbo folk, ljudi, o čemu pričamo? Devedeset posto, ja mislim, prvenstveno Beograda, vapi za nekim dobrim stvarima i sluša neku dobru zapadnu muziku, zašto to ne bi bilo made in Belgrade?

LL: Tvoj prethodni singl bio je na engleskom jeziku, šta je sad s ovom pločom?

AK: Ovo je na srpskom jeziku, mada, ima tri pesme koje su i dalje na engleskom, iz prostog razloga što su bolje zvučale na engleskom, jer su to neke up tempo r'n'b soul tracks koje definitvno uvek bolje zvuče na engleskom. Ostale su na srpskom, uz divne tekstove moje mame i sestre. Ima stvarno divnih i srceparajućih, veselih i pozitivnih ljubavnih tekstova, mislim da će se ljudima baš dopasti.

LL: Vlada mišljenje da ovde aktuelne pevačice pevaju uglavnom iz grla, a pretpostavljam da ljubavne pesme moraju da se pevaju od negde drugde?

AK: Da, iz duše! Možda bi neko mogao nešto da oseti dok peva... To mi je najveći problem kod uopšte muzike na ovim prostorima, što toga nema. Nema nikakvih emocija, sve je svedeno na neki mulj, blato i tu se oni nešto koprcaju i rade. Govorim o komercijalnoj popularnoj muzici. U stvari, ja sam uradila album po nekim zapadnim, svetskim standardima, zapadna komercijalna muzika. To je sa stilske strane.

LL: Bili Holidej kaže da je najlepšte pevala reč love i hunger, pa mi reci, da li ti imaš neku svoju omiljenu reč koju voliš da otpevaš?

AK: Ne, ja volim tužne pesme, velika sam pozitiva, ali strašno volim tužne, potresne pesme, i čak ima jedna pesma na ploči koja se zove "Ovde ti je dom" koja je potresna. To je tekst moje majke koji je posvetila svojim ćerkama, nama trima. To je nešto što sam otpevala u jednom dahu i nešto što me patosira.

LL: S kojom pesmom startuješ?

AK: Sa suncem okupanom, veselom, pozitivnom pesmom ”Ti”. To je pesma koju smo Tina i ja napisale, a aranžirali smo je i producirali Roman i ja. Svirala je super ekipa po meni najboljih domaćih muzičara. Kristina Kovač- glas i klavir, Roman Goršek- bas, Srđan Dunkić Džoni- bubnjevi, Aleksandar Sedlar- gitara, gudači koji su se pokazali jako kvalitetnim, dobrim i super za rad, što je inače na našim prostorima uvek problematično.

LL: Ko je dizajnirao omot albuma?

AK: Naš obožavani Slavimir Stojanović, po meni naš najbolji dizajner, koji je, kao i većina najboljih ljudi, otišao napolje, radi u Ljubljani. Omot je, po meni, pun pogodak. Nekako smo razmišljali, album je ”Med i mleko”, a Slavimir je bio u fazonu: ”Hoćeš da se slikaš sad za omot? Čemu sad to? Moraćeš da se pirlitaš! Evo ti devojka, fino, lepo i kraj priče, jel želiš da si plastična? Evo.” To je to- ja, ali na neki drugi način.

LL: Verujem da sve zanima, šta si pripremila od stajlinga, da li imaš neke vizije kada si u studiju i kad pevaš?

AK: Imam. Ako nemam viziju, frka mi je. Ako nešto nisam smislila dobro, ako mi ne zvuči dobro- svaku pesmu moram vizuelno da imam u glavi, inače se ne snalazim u njoj. Ali za ovu prvu bilo mi je jasno, pošto je ona stilski totalno retro sedamdesete. Stil soul dive Arete Frenklin, taj period, onda je bilo lako za sam spot uraditi celu priču i scenografiju, samim tim i izgled učesnika, pa i mene. Tako da smo išli malo na taj retro fazon.

LL: S obzirom da je tema emisije ”život negde napolju”, a znam da si ti dosta radila u inostranstvu, jesi li odustala od tog plana da odeš ili šta se desilo?

AK: Pa ne, ja sam u poslednjih osam godina uspela sasvim slučajno da završim nekoliko vrlo zanimljivih ugovora sa stranim izdavačkim kompanijama. To je što se tiče komponovanja. A ja kao izvođač, u situaciji sam da se ljudi oduševe što sam ja iz Beograda, dopada im se muzika, fazon, ali ja  jednostavno nisam tamo. I to je po meni moj osnovni problem, ili nekoga ko želi da uspe u inostranstvu što se tiče muzike- on mora da je tamo. A ja sam stalno kao ovde, živim ovde, radim u Hrvatskoj, radim u Sloveniji, idem u Španiju, i onda sam stalno i dalje u Beogradu. Mislim da tu leži moj lični problem- što se možda nisam dovoljno odvažila i otišla, ne znam, u Ameriku na par godina. I dalje najviše volim Beograd i ovde mi je najbolje. Idealna mi je situacija da živim ovde, a radim na drugim prostorima.

LL: Kada će publika moći da te vidi uživo?

AK: Promociju ćemo da pravimo u Beogradu, Subotici, Novom Sadu i Nišu. Biće vrlo slično promociji maxi singla, jer mene ljudi, u stvari, nisu ni čuli. Čuli su me na izdanjima i preko snimaka, ali ne uživo, a mislim da je to moje najveće bogatstvo. Mislim da tu najbolje vladam, zračim i sijam. Ja jedva čekam! Biće i koncerata i svirki, i eto.