Koristite ChatGPT za finansije? Ove podatke mu nikako ne otkrivajte, a evo zašto

Veštačkaa inteligencija je sve češći alat kojem se ljudi obraćaju za pomoć pri upravljanju ličnim finansijama. Od planiranja kućnog budžeta i analize troškova do saveta o štednji, ulaganjima i otplati dugova, čettbotovi poput ChatGPT-a mnogima su postali praktični finansijski pomoćnici. Ali stručnjaci upozoravaju da postoji granica koju nikada ne bi trebalo da pređemo. Određene lične i finansijske informacije ne bi trebalo deliti s veštačkom inteligencijom jer njihovo otkrivanje može da poveća rizik od prevara i krađe identiteta.

Iako upotreba veštačke inteligencije za finansijsko planiranje na prvi pogled deluje korisno, stručnjaci upozoravaju da je potrebno biti posebno oprezan s podacima koji mogu da otkriju nečiji identitet ili omoguće pristup bankovnim računima. To se odnosi na velike jezičke modele poput ChatGPT-a, Claude-a, Groka i Geminija. Unošenjem osetljivih informacija ili učitavanjem fotografija finansijskih dokumenata korisnici mogu da izlože svoje lične podatke potencijalnim bezbednosnim rizicima.

Koje podatke nikada ne bi trebalo da delite s veštačkom inteligencijom?

"Toplo preporučujem klijentima da nikada ne dele ništa što može da ih identifikuje ili omogući pristup njihovim računima", izjavila je za HuffPost Nava Knafo, upravnica rizika u National Bank Financial. "Jednom kada te informacije unesu u čettbot, gube kontrolu nad tim gde one odlaze", upozorila je. Posebno je važno izbegavati deljenje sledećih podataka:

• Brojeva bankovnih računa
• Brojeva kreditnih i debitnih kartica
• Lozinki i PIN-ova za pristup bankovnim računima
• Brojeva ličnih karti ili socijalnog osiguranja
• Kompletnih bankovnih izvoda
• Prijava poreza
• Dokumenata o kreditima

Problem je u tome što takvi dokumenti često sadrže više osetljivih informacija na jednom mestu, uključujući ime i prezime, adresu, podatke o poslodavcu i bankovnom računu. Njihovo deljenje s četbotovima može da kreira nepotreban rizik za privatnost i bezbednost korisnika.

Knafo objašnjava da, u zavisnosti od podešavanja određene platforme, razgovori s veštačkom inteligencijom mogu da se skladište, pregledaju ili koriste za poboljšanje modela. Osim toga, upozorava da nijedan digitalni sistem nije potpuno imun na bezbednosne proboje. "Četbotovi takođe nemaju obavezu povjerljivosti i bezbednosti koje se primjenjuju na banke i licencirane savetnike", istakla je.

Ukradeni lični i finansijski podaci mogu da se zloupotrebe za preuzimanje računa i krađu identiteta. Zato stručnjaci savetuju da korisnici ne dele informacije koje bi nekome mogle da omoguće pristup njihovim finansijama. Sličnog je mišljenja i Guru Sahajpal, upravnik sektora finansijskih usluga i finansijske tehnologije u kompaniji Cognizant. "Uopšteno, nema razloga da su AI alatu potrebne takve informacije, a njihovo nepotrebno deljenje može da kreira rizike za privatnost i bezbednost, uključujući neovlašćen pristup računima ili zloupotrebu ličnih i finansijskih podataka", izjavio je za HuffPost.

Dodao je da, kako veštačka inteligencija postaje sve prisutnija u finansijskim uslugama, potrošači moraju da budu svesni koje informacije dele, zašto ih dele i kako bi one mogle da se iskoriste van glavne namene.