Berlin dobija neobičan muzej: Čuva sudbine ljudi koji su pred nacistima bežali širom sveta

Sudbinama tih ljudi, među kojima su bili Jevreji, homoseksualci i politički protivnici režima, odnedavno se bavi Muzej egzila.

Timu na čelu s direktorkom Rut Ur (Ruth) važno je da se ne osvrće samo na prošlost, već i na životne priče današnjih izgnanika, kao i na često potcenjenu krhkost slobode i demokratije u Nemačkoj.

"Okolnosti mogu brzo da se promene. I upravo to želimo da pokažemo", rekla je Ur u intervjuu za dpa.

Kustoskinji i istoričarki umetnosti poreklom iz Velike Britanije važno je da kroz razmišljanje i emocije poveže današnju Nemačku s onom od pre 80 ili 90 godina.

U Nemačkoj, kaže, vlada svojevrstan "tužni zamor" u odnosu prema temi nacizma i Holokausta. "Zato hitno moramo da pronađemo nove načine da približimo tu temu."

Jedan od pristupa, prema njenom mišljenju, jeste međunarodno povezivanje. "Želimo da ovde u Nemačkoj budemo svetski centar — mali, doduše, ali s velikom mrežom. Mini Gete institut."

Shutterstock/Mo Photography Berlin

Važno joj je i zdanje u kojem je muzej, gradska vila stara nešto više od 150 godina u ulici Fazanenštrase u četvrti Šarlotenburg.

"Ulazite u kuću u kojoj se dugo stanovalo i želimo da joj vratimo tu toplinu. Ljudi treba da osete da ovo neće biti čas istorije", ističe direktorka.

Ideju za muzej dala je dobitnica Nobelove nagrade za književnost Herta Miler (Müller), koja je želela mesto na kojem će se pričati o gubitku i novom početku, neizvesnosti i odlasku, progonu i preživljavanju.

Vila će naredne godine biti obnovljena i prilagođena osobama sa invaliditetom, a muzej 2028. treba da se proširi na još spratova.

Već sada izložba na oko 150 kvadratnih metara posetiocima približava istoriju neposrednog susedstva.

U središtu pažnje su stanovnici Fazanenštrase koji su u vreme nacizma pronašli utočište u egzilu, među njima pisac Hajnrih Man (Heinrich Mann), poslanik socijaldemokrata u Rajhstagu Rudolf Brajtšajd (Breitscheid) i rusko-jevrejski pisac Esad Bej (Essad Bey).

Kada se radovi završe, na jednom spratu treba da bude stalna postavka, uz najmanje dve privremene izložbe godišnje, kaže rukovodilac za strategiju Lukas Gek (Geck).

Tema će uvek biti egzil između 1933. i 1945. godine, ali uz osvrt na savremeno doba.

"Ne možemo se baviti egzilom u prošlosti, a da ne govorimo i o sadašnjosti", ističe Gek.

Primer je zvučna instalacija nastala u saradnji s iranskom književnicom koja protiv svoje volje živi u egzilu.

Ljudi su pred nacistima bežali u najrazličitije zemlje, sve do Islanda, Kine, Južne Afrike i Argentine. Muzej te veze širom sveta predstavlja kroz program "Ambasade egzila", u saradnji s diplomatskim predstavništvima u Nemačkoj i inostranstvu.

Tim muzeja nastoji da privuče i decu, i to s velikim uspehom, kaže kustoskinja. Učenici se na celodnevnim radionicama upoznaju s odabranim životnim pričama izgnanika iz nacističkog doba i pritom često otkrivaju veze sa sopstvenim iskustvima.