Kroz preponu do mozga

Ova metoda zamenjuje ranije neizbežnu hiruršku operaciju kod gotovo svih promena na krvnim sudovima mozga i kičmene moždine.

Radiolozi ove procedure nazivaju interventnom radiologijom, a hirurzi endovaskularnom hirurgijom, zbog čega je kompromisno prihvaćen naziv endovaskularni tretman. Godišnje se u Kliničkom centru Srbije uradi od 150 do 200 složenih endovaskularnih procedura čime se ova ustanova svrstava među velike svetske centre.

Endovaskularne procedure su intervencije koje se izvode preko arterijskih ili venskih krvih sudova, bez otvaranja lobanje. Ovako se rešavaju kod nas veoma česte moždane aneurizme. U ekonomski razvijenim zemljama sveta endovaskularnim tretmanom zbrinjava se 90 odsto aneurizmi, a kod nas oko 40 procenata.

Kod tretmana tumora glave, vrata i kičme, endovaskularni tretman se najčešće primenjuje kao pomoćno sredstvo koje olakšava kasniju operaciju i vađenje tumora iz organizma.

O prednostima ove metode u intervjuu za „Novosti“ govori primarijus dr Branko Prstojević, interventni neuroradiolog iz Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, koji je pre sedam godina u ovu ustanovu uveo kliničku praksu moderne neuro-endovaskularne procedure:

- Prednost endovaskularnog tretmana je prvenstveno to što se intervencija odvija preko arterijskog sistema čime se izbegava klasično operativno otvaranje glave. Ovakve intervencije imaju nižu stopu komplikacija i smrtnosti, posebno kod teško pristupačnih lokalizacija za otvorenu hirurgiju. Oporavak nakon intervencije je značajno skraćen zajedno sa dužinom bolničkog lečenja.

* Kako se izvode endovaskularne procedure?

- Intervencija počinje punkcijom preponske arterije preko koje se uvodi vodeći kateter, koji se zatim preko trbušne i grudne aorte plasira u magistralne krvne sudove vrata. Kroz vodeći kateter se zatim uvodi mikrokateter i mikrožica kojima se dopire u još manje krvne sudove sve do patološke promene koju treba lečiti.

* Koje bolesti se tretiraju na ovaj način?

- U najvećem broju slučajeva, radi se o aneurizmama na krvnim sudovima mozga koje predstavljaju proširenja (ispupčenja) nastala na mestu gde postoji slabost zida arterijskog krvnog suda. One se najčešće nalaze na račvanju moždanih arterija. Kroz mikrokateter u aneurizmu ubacujemo fine platinaste spirale, koje ispunjavaju šupljinu aneurizme, čime se ona isključuje iz cirkulacije, odnosno ne može više da krvari. Pri tome neophodno je sačuvati prohodnost arterije na kojoj se aneurizma nalazi, kao i okolnih krvnih sudova. Druga oboljenja koja tretiramo endovaskularno su arteriovenske malformacije, duralne i pijalne arteriovenske fistule, karotidno-kavernozne fistule, kao i arteriovenske malformacije kičme i kičmene moždine, koje se trenutno izvode samo u Kliničkom centru Srbije. * Kada endovaskularni tretman zamenjuje operativni zahvat?

- Otvorena hirurgija cerebrovaskularnih bolesti danas ima prednost jedino kod lečenja arteriovenskih malformacija. Indikaciono područje za endovaskularni tretman su intrakranijalne aneurizme na svim lokalizacijama na kojima se javljaju, ali prvenstveno u zadnjem slivu i unutrašnjoj karotidnoj arteriji u područjima teško dostupnim za otvorenu hirurgiju, povezanim sa visokim procentom smrtnosti. Takođe, indikaciono područje čine male i gigantske aneurizme, kao i distalne aneurizme jako udaljene u moždanoj cirkulaciji. Posebno interesantno indikaciono područje predstavljaju višestruke aneurizme jer se jednom intervencijom može rešiti nekoliko aneurizmi lociranih na različitim stranama mozga. Stariji pacijenti kod kojih otvorena hirurgija može biti kompromitovana pratećim bolestima, najčešće kardio-respiratornim, kandidati su za endovaskularni tretman. U primarno indikaciono područje spadaju i duralne i pijalne arteriovenske fistule, kao i karotidno-kavernozne fistule.

* Ima li ova metoda nedostataka?

- Jedina slabost metode je mogućnost recidiva aneurizme, kada je potrebna dodatna intervencija. Takva mogućnost po svetskoj literaturi dešava se kod oko 10 odsto aneurizmi, dok se u našoj praksi javlja u sedam do osam odsto slučajeva. Iz ovog razloga kontrolišemo pacijente na tri meseca, godinu dana i pet godina nakon intervencije, i to putem digitalne suptrakcione angiografije. Relativna slabost metode je i cena materijala za izvođenje endovaskularnog tretmana (platinaste spirale, stentovi, tečna embolizaciona sredstva) koji je izuzetno skup.

* Da li postoje komplikacije kod endovaskularnog tretmana?

- Kao i u svakoj medicinskoj oblasti, i ovde postoje komplikacije i one se javljaju u oko 10 odsto slučajeva. Međutim, veći deo tih komplikacija razrešimo tokom same intervencije. Trajni neurološki deficit i smrtnost javljaju se kod oko dva do tri odsto pacijenata, što se uklapa u svetske standarde dobre medicinske prakse. Najčešće komplikacije su tromboza i krvavljenje u toku ili posle intervencije.

* Koje novine možemo da očekujemo u endovaskularnoj hirurgiji?

- Neuro-endovaskularni tretman predstavlja jednu od medicinskih oblasti sa rapidnim razvojem. U ovom trenutku izuzetno su aktuelni stentovi velike mrežne gustine (flou diverters), kojima se aneurizma isključuje iz cirkulacije bez upotrebe platinskih spirala, čime je omogućen jednostavan tretman i kod najkompleksnijih slučajeva. U protekloj godini tretirali smo desetak pacijenata ovom tehnikom. U završnoj eksperimentalnoj fazi su metalne košarice velike mrežne gustoće koje se ostavljaju u aneurizmi. Brz tehnološki napredak dovodi do pojave novih materijala gotovo na polugodišnjem nivou zbog čega je neophodna kontinuirana edukacija koja omogućuje ovladavanje novim materijalima i tehnikama.

* U kojim još oblastima bi ova tehnika mogla da da rezultate?

- Za interventne neuroradiologe novi izazov i zadatak je na polju ishemijskog moždanog udara koji je izazvan trombozom ili embolijom krvnih sudova mozga. U svetu su razvijene brojne tehnike arterijske trombolize i trombektomije. Ovo u praksi znači da se može uću u blokirani krvni sud i otkloniti prepreka, čime se uspostavlja normalna moždana cirkulacija u području infarkta mozga. Ukoliko se intervencija obavi unutar šest sati od nastanka simptoma šloga, moguće je znatno umanjiti njegove posledice ili čak postići potpuni oporavak. Na putu smo da ove metode u saradnji sa kolegama neurolozima primenimo i kod nas.

Izvor: Novosti.rs