"Proteza za mozak" koja vraća sećanja

Jedan neurolog tvrdi da je upravo na tom tragu.

Teodor Berger sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji razvija protezu za vraćanje sećanja, tako što menja neurone u hipokampusu.

Berger kaže da njegov uređaj funkcioniše na pacovima i majmunima, ali još nije testiran na ljudima.

Hipokampus, struktura smeštena duboko u mozgu, pretvara kratkoročna sećanja u dugoročna. Epilepsija i druga neurološka oboljenja mogu oštetiti hipokampus i sprečiti da osoba stiče nova sećanja.

Berger i njegove kolege mogu da zamene delove oštećenog hipokampusa, pa čak i poboljšati potpuno zdrav taj deo mozga.

Mali čip sa elektrodama usađuje se u hipokampus i snima signale koji predstavljaju kratkoročno sećanje. On se zatim šalje u računar koji ih matematički transformiše u dugoročno sećanje i šalje nazad u mozak.

Svrha uređaja nije identifikacija pojedinačnih sećanja, nego bolje razumevanje procesa pretvaranja kratkoročnih u dugoročne uspomene.

“To je kao učenje pravila prevođenja”, kaže Berger dodajući da su sećanja kao reči, a matematička transformacija kao prevodilac.

Uređaj je testiran na pacovima koji su trenirani da obave jednostavan memorijski test.

Svaki pacov (sa protezom) smešten je u komoru sa dve poluge. Prvo im je predstavljena jedna poluga u pacovi su je pritiskali.

Posle kratkog perioda čekanja, poluge bi se pojavile sa obe strane. Uspešno izvođenje zadatka zahtevalo je da pacov zapamti koju je polugu pritisnuo prvog puta, a nagrada je bila voda za piće.

Kako bi testirali protezu za memoriju, istraživači su ubrizgavali lek koji poboljšava prirodnu memoriju i testirali kako životinje reaguju na eksperiment. Ispostavilo se da su pokazivali bolje rezultate.

Međutim, posle ugradnje implanta, zadatke su uspešno izvršavali, čak i ako nisu dobijali lek.

Slično se pokazalo i u toku testiranja na majmunima. U toku je i eksperiment nad ljudima koji boluju od epilepsije, ali podaci o njemu još nisu objavljeni.

Berger i njegov tim se nadaju da će poteza poboljšati ili konzervirati čovekova sećanja. Ipak, etičnost ugradnje takvog implanta je i dalje pod znakom pitanja.

Naime, ako ljudi mogu da kontrolišu sećanja, mogu li i da ih promene?

Da li ćemo u budućnosti moći da dekodiramo memoriju i koristimo je kao dokaz u sudnici? Da li bi ljudi mogli da brišu sećanja (kao u filmu) i menjaju ih sasvim novim?

Na ta pitanja tek treba da dobijemo odgovore.